Sklad u vezi pozitivno utiče na zdravlje Foto: Shuztterstock
Istraživanja pokazuju da nam snažno partnerstvo može pomoći da izbegnemo bolest, usvojimo zdravije navike, pa čak i da živimo duže. S druge strane, problematične veze rađaju stres i slabe imunitet.
– Toliko faktora utiče na naše zdravlje, bilo da se radi o ponašanju koje pokazujemo jedni prema drugima ili o navikama koje prenosimo jedni na druge – kaže psiholog dr Marijan Trojani, koautorka „Spontanog optimizma“.
Bez obzira na to da li se zabavljate slučajno, ozbiljno ili ste već u braku, imajte na umu da vaša romantična veza može uticati na vaš um i telo.
Gojenje – mada ne uvek
Uobičajeno je verovanje da se parovi „opuštaju“ nakon spajanja i zajedničkog života. Ljudi se uglavnom u vezama goje i gube na težini kada se veza okonča, okazuju istraživanja.
Ali Trojani je prilično često videla u praksi i suprotno.
– Srećan par naći će motivaciju da sačuva zdravlje – partneri će zajedno ići u teretanu, postavljati ciljeve i osećati se odgovornim jedni za druge -kaže psiholog.
Kada parovi nagomilaju kilograme, dodaje ona, to može biti simptom sukoba, a ne opuštanja.
– Nezadovoljstvo u vezi može dovesti do pasivno-agresivnog ponašanja u ishrani i problema sa spavanjem, što će dovesti do gojenja- kaže ona.
Intimni odnosi
Čini se da redovna fizička bliskost smanjuje stres i podiže blagostanje. Jedno istraživanje, objavljeno 2009. godine u „Journal of Sexual Medicine“, otkrilo je da su ljudi koji su često imali seksualni odnos mentalno zdraviji i češće prijavljuju veće zadovoljstvo svojom vezom i životom u celini.
Seks je, međutim, samo jedan aspekt veze. A ponašanje vašeg partnera van spavaće sobe može jednako lako da vam podigne nivo stresa u nebo. Pokazalo se da roditeljski sporovi, ili čak jednostavna pitanja poput onih ko obavlja kućane poslove, značajno povećavaju nivo stresa.
Zagrljaji otklanjaju stres Foto: Shutterstock
Fizički konakt
Seks nije jedina vrsta fizičkog kontakta koja može da smanji stres i poboljša zdravlje. U istraživanju iz 2004. od 38 parova, naučnici Univerziteta u Severnoj Karolini otkrili su da i muškarci i žene imaju viši nivo oksitocina u krvi – hormona za koji se veruje da pomaže kod stresa i popravlja raspoloženje – posle zagrljaja. Žene su takođe imale niži krvni pritisak nakon zagrljaja i niži nivo hormona stresa kortizola.
– Ovakve vrste brižnog ponašanja koje se ogleda kroz nežne kontakte kao što su dodir ruke, držanje za ruke, trljanje ramenom su veoma važne. Potrebno je samo nekoliko sekundi kontakta da stimuliše te hormone i pomogne u prevazilaženju stresa i anksioznosti – kaže Troiani.
Problemi sa spavanjem
Spavanje pored nekoga koga volite i kome verujete može vam pomoći da se potpuno opustite i prihvatite san. Veliki izuzetak od tog pravila je, naravno, ako vas partner drži noću budnim- na primer, hrkanjem ili okretanjem u krevetu.
Veze mogu uticati i na spavanje na manje direktne načine. Istraživanja pokazuju da su nesigurnost u vezi ili sukobi povezani sa lošijim spavanjem – a da stvar bude gora, problemi sa spavanjem mogu pogoršati probleme u vezi, stvarajući tako začarani krug.
Anksioznost
Poteškoće u vezi mogu dovesti svakoga na ivicu, ali u nekim slučajevima mogu zaista doprineti potpunom razvoju anksioznosti. Nekoliko istraživanja pronašlo je vezu između bračnih problema i povećanog rizika od dijagnoza kao što su generalizovani anksiozni poremećaj i socijalna anksioznost.
Te veze teško mogu da se raspletu, s obzirom na to da se pokazalo da anksioznost rađa probleme u vezama (a ne samo obrnuto). Neka istraživanja pokazuju čak da brak može da zaštiti od anksioznosti. U studiji Svetske zdravstvene organizacije iz 2010. godine, od 35.000 ljudi u 15 zemalja, oni koji su bili u braku – srećno ili drugačije (studija nije precizirala) – imali su manju verovatnoću da će razviti anksioznost i druge mentalne poremećaje.
Krvni pritisak
Ishrana, navike vežbanja i nivo stresa osobe mogu imati uticaja na krvni pritisak, pa nije iznenađujuće da i vaš odnos u vezi – i snaga vaše veze mogu takođe mogu da utiču.
U velikoj studiji 2008. godine, istraživači sa Univerziteta Brigam Joung otkrili su da ljudi u srećnim brakovima imaju tendenciju da imaju niži krvni pritisak od svojih kolega samaca. Ljudi koji su bili u nesrećnom braku, međutim, imali su viši krvni pritisak nego samci.
– Biti u nezdravoj vezi dovodi do toga da vaše telo oslobađa hormone stresa, a srce brže kuca – kaže Trojani, dodajući da ti faktori vremenom mogu da poguraju krvni pritisak.
Ljudi u braku lakše prevazilaze zdrasvtvene probleme Foto: Shutterstock
Srce
Veza između partnerskog odnosa i kardiovaskularnog zdravlja prevazilazi onu o krvnom pritisku. Studije dosledno pokazuju da osobe u braku imaju manji rizik od srčanog udara, kao i da imaju bolji ishod nakon operacije na srcu, posebno muškarci.
Šta objašnjava ovaj obrazac? Smatra se da su stres i drugi osnovni biološki faktori (uključujući krvni pritisak), ali emocionalna i opipljiva podrška koju partneri pružaju verovatno igraju ulogu u tome.
– Brižno ponašanje – nežni dodiri, promišljeni postupci zaista čine pozitivnu razliku u oporavku osobe – kaže Trojani.
Preživljavanje posle raka
U nekoliko studija, dokazano je da skladni brakovi u kojima partneri podržavaju jedno drugo, poboljšavaju stopu preživljavanja kod oboljevanja od raka, posebno raka prostate, pluća i debelog creva. U veliko istraživanju 2009. godine, koje je obuhvatilo 3,8 miliona pacijenata sa karcinomom, 58 odsto oženjenih živelo je 10 godina nakon dijagnoze, u poređenju sa 52 odsto ljudi koji nikada nisu bili u braku, 46 odsto razvedenih i 41 odsto udovica i udovaca.
Najgore su prošli ljudi koji su bili odvojeni od supružnika, a samo 37 odsto preživelo je 10 godina. Usamljenost i neočekivani stres zbog odvajanja mogu negativno uticati na imunitet, primetili su autori studije.
Briga i pažnja
Iako se ponekad može činiti dosadnim, partnerovo budno oko i svakodnevna briga – bilo da se radi o ukazivanju na zabrinjavajuće simptome ili proveri da li ste uzeli lek – čine da podstiču zdraviji način života i veću pažnju na zdravstvene probleme.
-Ljudi u zdravim vezama zaista brinu jedni o drugima, a možda čak osećaju veću obavezu da brinu i o sebi – kaže Trojani.
