Genetika može da bude važna za zdravlje srca, ali stvaranje navika za očuvanje zdravlja srca može pomoći svima da smanje šanse za razvoj kardiomiopatije Foto Shutterstock
Slab srčani mišić (kardiomiopatija) može biti uzrokovan stanjima poput dijabetesa, koronarne bolesti srca i visokog krvnog pritiska. Kada je srce slabo, često nije u stanju da se pravilno napuni (srčana insuficijencija sa očuvanom ejekcionom frakcijom) ili efikasno pumpa (srčana insuficijencija sa smanjenom ejekcionom frakcijom). To dovodi do smanjenog protoka krvi u celom telu, što znači da organi i tkiva – uključujući srce – ne dobijaju adekvatnu zalihu kiseonika i vitalnih hranljivih materija.
U zdravom srcu, krv se pumpa iz desne strane srca u pluća, gde preuzima kiseonik. Krv bogata kiseonikom zatim putuje iz pluća u levu stranu srca, odakle se ispumpava u ostatak tela.
Kada je srce oslabljeno, ono to pokušava da nadoknadi još bržim pumpanjem. Vremenom, srčani mišić se rasteže ili postaje zadebljao, što može dodatno da ga oslabi.
Smanjen dotok krvi u bubrege posebno brine, jer narušava njihovu sposobnost da regulišu izlučivanje tečnosti iz tela. Ovo dovodi do zadržavanja tečnosti i nakupljanja tečnosti u udovima, grudnom košu (grudna šupljina) i plućima, što dovodi do niza simptoma povezanih sa slabim srcem:
Sužavanje arterija, visok krvni pritisak, gojaznost i faktori životnih navika, kao što je pušenje, neki su od mogućih uzroka slabog srca. Ponekad razlog može da bude više uslova.
– Životne navike
Faktori životnih navika važan su uzrok slabljenja srca. To u isto vreme znači da bolest srca kod mnogih ljudi može da se spreči. Sedentarni način života, teška upotreba alkohola i loša ishrana opterećuju srce. Kako pritisak raste, srčani mišić može da zadeblja i izgubi sposobnost da efikasno pumpa. Pušenje je posebno vredno pažnje. Kancerogene hemikalije u dimu cigareta ne oštećuju samo pluća, koja su sastavni deo srčanog ciklusa, već i srčani mišić, povećavajući rizik od kardiovaskularnih bolesti. Pored toga, hemikalije u dimu cigareta menjaju hemiju naše krvi, što dovodi do promena kao što su sužavanje krvnih sudova i stvaranje plaka. Oni trajno mogu da oštete srce i krvne sudove.
– Sužavanje arterija
Stvrdnjavanje i sužavanje arterija (ateroskleroza) nastaje kada se holesterol i druge supstance nakupljaju u zidovima arterija i formiraju tvrd materijal koji se zove plak.
Bolest koronarnih arterija (CAD) rezultat je teške ateroskleroze i može postati problematičnija kada krv koja se ispumpava iz srca nije dovoljna da podrži telesne funkcije. Vremenom, CAD može oslabiti srčani mišić i doprineti srčanoj insuficijenciji i aritmijama.
– Visok krvni pritisak
Visok krvni pritisak (hipertenzija) tera srce da radi jače da pumpa krv. Snažnije pumpanje srca dovodi do zadebljanja mišića, posebno leve komore, što može povećati rizik od:
Stalni krvni pritisak iznad 120/80 mmHg za odrasle takođe sužava arterije i uvećava srce, ugrožavajući strukturni integritet srčanog mišića. Uvećano i oslabljeno srce ne može efikasno da pumpa krv po celom telu, što onemogućava ispunjavanje zahteva organizma.
– Gojaznost
Gojaznost povećava kardiovaskularni rizik jer je telu potrebno više krvi za snabdevanje kiseonikom i hranljivim materijama vitalnim tkivima i organima. Da bi zadovoljilo ovu potrebu, telo povećava krvni pritisak. Gojaznost je povezana i sa nekoliko zdravstvenih stanja koja nas stavljaju u veći rizik od srčanih bolesti, uključujući:
Gojaznost takođe može povećati aterosklerozu i doprineti strukturnim i funkcionalnim promenama srca, koje slabe srce. Izmenjena struktura povećava rizik od atrijalne fibrilacije i iznenadne srčane smrti.
– Urođene srčane mane
Urođene srčane mane su strukturni problemi srca koji su prisutni pri rođenju i mogu promeniti način na koji srce funkcioniše.
Normalno srce ima zaliske, arterije i komore koje cirkulišu krv u cikličnom obrascu: od tela do srca, od srca do pluća, od pluća do srca, a zatim od srca do tela. Nerazvijeno srce može da promeni oblik i funkcioniše manje efikasno. Pritisak može da raste, a srčani mišić može da oslabi i usled toga otkaže. Urođene srčane mane kreću se po težini od malih otvora između komora do potpunog odsustva jedne ili više komora ili zaliska. Što je malformacija teža, veća je verovatnoća razvoja oslabljenog srca i dugotrajnih komplikacija.
– Hemoterapija
Određene vrste hemoterapijskih tretmana mogu doprineti slabljenju srca. Ovi lekovi mogu izazvati povećanje leve komore srca, ograničavajući njenu sposobnost da pumpa krv. Hemoterapijski lekovi koji mogu izazvati slabost srca su:
Veća je verovatnoća da će ovi lekovi izazvati oslabljeno srce kod ljudi koji imaju istoriju srčanih problema. Ako hemoterapija doprinosi kardiomiopatiji, lekar može preporučiti promenu režima lečenja.
Znaci i simptomi oslabljenog srca mogu biti suptilni i može da se desi da ih ne primetimo. Omaškom mogu biti povezani sa nekim benignijim stanjem, pa čak i normalnim starenjem.
Medicinsku pomoć treba da potražimo ako osetimo bilo koji od gore navedenih simptoma.
Čak i ako naši simptomi ne ukazuju na neposrednu opasnost, oni mogu biti znak upozorenja za veći problem u budućnosti. Ako čekamo dok ne osetimo očigledne simptome srčane insuficijencije, pa tek onda odlučimo da odemo kod lekara, stanje već može biti opasno po život.
Lečenje osnovnog uzroka slabog srca najbolji način da se ublaže simptomi i poboljša nivo aktivnosti. Opcije lečenja uključuju:
Upotreba jednog ili više lekova koji imaju za cilj smanjenje tečnosti koja opterećuje srce može dodatno da pomogne. To su:
Pošto genetika može da bude važna za zdravlje srca, neki ljudi možda neće moći u potpunosti da spreče slabost srca. Ipak, stvaranje navika za očuvanje zdravlja srca može pomoći svima da smanje šanse za razvoj kardiomiopatije.
– Kontrolišite krvni pritisak
Cilj zdravih životnih navika je održavanje krvnog pritiska oko 120/80 mmHg. Ovo osigurava da se naše srce ne preopterećuje.
Održavanje zdravog krvnog pritiska takođe smanjuje rizik od:
– Zdrava ishrana
Uravnotežena ishrana koja je puna voća i povrća, celih žitarica, orašastih plodova, ribe, živine i biljnih ulja najbolji je način za prevenciju srčanih bolesti.
Ograničavanje unosa crvenog mesa, rafinisanih ugljenih hidrata, visoko prerađene hrane i alkohola takođe doprinosi održavanju zdravlja srca.
Istraživanja su pokazala da su mediteranska ishrana i ishrana zasnovana na biljkama – koje sadrže puno žitarica, povrća, voća, mahunarki i orašastih plodova – posebno zdrave za srce i smanjuju rizik od srčanih bolesti za čak 20 odsto.
– Održavajte zdravu težinu
Neke studije otkrile su da su obim struka i višak kilograma – markeri gojaznosti – najveći faktori rizika za koronarne arterijske bolesti.
– Vežbanje
Vežbanje održava srce jakim i pomaže krvi da optimalno cirkuliše, suprotstavljajući se u određenoj meri efektima starenja na kardiovaskularni sistem. Preporučuje se 30 minuta fizičke aktivnosti umerenog intenziteta pet dana u nedelji kako bi se sprečila srčana insuficijencija. Redovna fizička aktivnost ima brojne prednosti, kao što je smanjenje rizika od:
Vežbanje ima i dodatne prednosti:
Upravljanje simptomima srčane insuficijencije može zahtevati uzimanje više od jednog leka, nekoliko često korišćenih lekova na recept, lekova bez recepta i suplemenata koji mogu opasno da utiču jedni na druge. To može da pojača simptome srčane insuficijencije i dovedu nas u opasnost od razvoja komplikacija opasnih po život.
Zato je važno da svi naši lekari treba da imaju kompletnu listu svih lekova koje uzimamo. Novi lek ne treba uzimati bez prethodne provere sa lekarom. Treba voditi računa o simptomima koji se mogu pojaviti sa svakim novim lekom. I naravno, ako osetimo pogoršanje ili nove simptome, odmah treba da se javimo svom lekaru.
Neki uobičajeni lekovi koji mogu biti problematični su sledeći: