Demencija može da naruši kognitivne funkcije kao što su govor, pamćenje i sposobnost donošenja odluka Foto Shutterstock
Demencija je bolest na čiji razvoj utiče više faktora, najnovije istraživanje navodi da rizik od demencije može da bude tri puta veći posle moždanog udara. Moždani udar posledica je iznenadnog prekida dotoka krvi u mozak, zbog začepljenja krvnih sudova ili pucanja krvnog suda unutar mozga. usled čega dolazi do odumiranja ili oštećenja delova mozga zahvaćenih moždanim udarom.
Stručnjaci za lečenje moždanog udara okupljeni oko The American Heart Association i American Stroke Association, navode da više od 50 odsto pacijenata koji prežive moždani udar imaju probleme sa pamćenjem i razmišljanjem, predviđaju da će i jedna trećina ukupnih pacijenata sa moždanim udarom dobiti demenciju.
Rezultati istraživanja, u kojem je učestvovalo 180.000 osoba, prvi put su predstavljeni početkom februara ove godine na konferenciji posvećenoj lečenju moždanog udara u Finiksu u Arizoni.
Vodeći autor studije dr Raed Joundi sa McMaster University u Hamiltonu, Ontario u Kanadi naglašava da je bitno da budemo na vreme pripremljeni na sve komplikacije koje mogu da se jave posle moždanog udara. Potrebno je stalno kognitivno praćenje pacijenata posle moždanog udara.
– Demencija posle moždanog udara moguća je posledica direktnog oštećenja na „strateškim“ delovima mozga koji su od značaja za kognitivno funkcionisanje – objašnjava dr Joundi.
Rizik od razvoja demencije naveći je tokom jedne godine od moždanog udara, s tim da kako vreme odmiče opasnost od demencije opada.
– Rizik do demencije, ipak, ostaje i dalje povišen na duži rok. Bitno je da pratimo kognitivno funkcionisanje pacijenata odmah posle moždanog udara, ali značajna je i redovna provera kognitivnog zdravlja u daljem periodu – smatra Joundi.
U povećanom riziku od demencije, kako navodi ovo istraživanje, bili su pacijenti koji su pretrpeli intracerebralno krvarenje, jedan od dva oblika hemoragijskog moždanog udara. Kod osoba koje imale ishemijski moždani udar nije uočena veća opasnost od demencije.
Victor W. Henderson, rukovodilac The Alzheimer’s Disease Research Center sa Stanford University u Kaliforniji koji nije učestvovao u ovom istraživanju, objašnjava da osobe koje su imale srčani udar imaju vaskularne faktore rizika, koji neće obavezno uticati na zdravlje mozga i dovesti do demencije.
Najnovija studija naglašava da je intracerebralno krvarenje, krvarenje unutar mozga, faktor koji pojačava mogućnost od razvoja demencije. Smatra se da osobe koje pretrpe ovaj oblik moždanog udara imaju veće šanse da dobiju demenciju.
Ranija istraživanja otkrila su i da taloženje amiloidnog plaka u mozgu pacijenata sa najučestalijim oblikom demencije Alchajmerovom bolešću, verovatno povećava rizik od intracerebralnog krvarenja i moždanog udara.
– Intracerebralne hemoragije nisu česti ishemijski moždani udari, ali su mnogo ozbiljnije prirode – upozorava dr Henderson.
Lekari naglašavaju da svaki oblik moždanog udara može da dovede do jakih komplikacija, invaliditeta, pa čak i do smrti pacijenta, ako se simptomi moždanog udara ne prepoznaju na vreme i što pre ne zatraži lekarska pomoć.
Odgovarajuća fizička aktivnost, zdrava ishrana, održavanje normalne telesne težine, ograničena upotreba alkohola i izbegavanje duvanskog dima mogu da smanje rizik od moždanog udara.
Ishemijski moždani udar posledica je zapušenja krvnog suda i najčešći vid šloga zastupljen kod 75 do 85 odsto pacijenta. Ishemijski moždani udar nastaje posle zapušenja krvnog suda mozga, usled delovanja tromba (krvnog ugruška) na mestu oštećenog krvnog suda. Tromb može putem krvi da dospe iz drugih delova tela do mozga.
Hemoragijski moždani nastaje posle pucanja krvnog suda i moždanog krvavljenja – ređi je i teži oblik moždanog udara, navode stručnjaci. Javlja se kod 15 do 25 odsto pacijenta i može da bude posledica pucanja krvnog suda u samom mozgu (intracerebralno krvavljenje) ili subarahnoidalnog krvarenja koje nastaje u delu između moždanog tkiva i okolne membrane (subarahnoidalni prostor).