Novi antikoagulantni lekovi (NOAK) sprečavaju i leče tromboze i tromboembolijske komplikacije i imaju mnogo prednosti u odnosu na dosadašnju antiogulantnu terapiju. Lakši su su za primenu pacijentima, ne zahtevaju restrikcije koje se tiču načina ishrane, niti česte laboratorijske analize. Ipak kao i svi lekovi i ovi medikamenti imaju neželjene reakcije. U slučaju krvarenja, oticanja, vrtoglavice, slabosti potrebno je što pre potražiti hitnu lekarsku pomoć.
Šta je potrebno uraditi pre zapčinjena terapije?
– Pre početka primene NOAK bitno je da se laboratorijskim analizama utvrdi stanje funkcije bubrega i jetre. NOAK se u određenoj meri eliminišu preko bubrega, a funkcija bubrega utiče na doziranje ovih lekova. Pre započinjanja terapije, takođe, potrebno je uraditi i hematološki profil pacijenta – kaže za portal eKlinika farmakolog prof. dr Aleksandra Novaković, redovni profesor na Katedri za faramakologiju, Farmaceutskog fakulteta u Beogradu.
Kako se koriste NOAK?
U Srbiji su trenutno odobreni sledeći NOAK: direktni inhibitor trombina, dabigatran eteksilat, kao i direktni inhibitori faktora Xa, rivaroksaban, edoksaban, apiksaban.
– Dabigatran eteksilat kapsule se primenjuje jednom dnevno u dozi koju preporuči lekar. Lek se može uzeti sa ili bez hrane. Kapsula treba da se proguta cela sa čašom vode kako bi se osiguralo da dopre do želuca. Ne treba lomiti, ili žvakati kapsulu, kao i ne prazniti pelete iz kapsule, jer to može da poveća rizik od krvarenja. Rivaroksaban i edoksaban se primenjuju jedanput, a apiksaban dva puta dnevno. Tabletu treba progutati, najbolje sa vodom. Rivaroksaban treba uzeti zajedno sa obrokom, dok se apiksaban i edoksaban mogu uzeti uz obrok ili nezavisno od njega. Ukoliko pacijent ima poteškoća sa gutanjem cele tablete, treba da razgovara sa lekarom o drugim načinima na koje može uzeti lek. Tableta rivaroksabana, kao i edoksabana se može usitniti i pomešati sa vodom ili kašom od jabuke neposredno pre uzimanja. Nakon ovako uzetog leka treba odmah uzeti hranu – objašnjava prof. Novaković.
Tableta apiksabana može se, kako dojaje prof. Novaković, izdrobiti i pomešati sa vodom, 5 procentnim rastvorom glukoze u vodi, ili sa sokom ili pireom od jabuke neposredno pre uzimanja. Ukoliko je potrebno, lekar, takođe, može dati pacijentu usitnjenu tabletu leka kroz želudačnu sondu.
Kako se postiže najbolje dejstvo terapije?
Prof. Novaković ukazuje na to da lek treba uzeti u isto vreme svakog dana kako bi se postiglo najbolje dejstvo terapije. U slučaju propuštene doze, zaboravljena doza se može uzeti do 6 sati (doziranje 2x dnevno) ili do 12 sati (doziranje 1x dnevno) nakon planiranog uzimanja leka. Ako to nije moguće, dozu treba preskočiti i uzeti sledeću planiranu dozu.
– Pacijent ne sme uzeti duplo veću dozu od propisane istog dana da bi nadoknadio propuštenu dozu. Pored toga, važno je pomenuti da ne treba prekidati primenu leka bez prethodne konsultacije sa lekarom, jer rizik za nastanak krvnog ugruška može biti veći ako se suviše rano prestane da uzimai lek – naglašava prof. Novaković.
Neželjena dejstva NOAK
Kao i svi lekovi, NOAK mogu da prouzrokuju neželjena dejstva, iako ona, dodaje prof. Novaković, ne moraju da se jave kod svih pacijenata.
– S obzirom da utiču na zgrušavanje krvi, glavno neželjeno dejstvo je krvarenje. Stope intrakranijalnog krvarenja za ove lekove su bar za 50 odsto niže u poređenju sa varfarinom. Stopa ostalih krvarenja je slična ili niža u odnosu na varfarin. Izuzetak je krvarenje GIT-a (gastrointestinalnog trakta). Stopa GIT krvarenja za dabigatran eteksilat, rivaroksaban i edoksaban, ali ne i za apiksaban, je viša u poređenju sa varfarinom. Uprkos povećanom riziku od GIT krvarenja, stopa životno ugrožavajućih i fatalnih krvarenja za sva četiti nova antikoagulantna leka je niža u odnosu na varfarin – kaže prof. Novaković.
Kako da reagujemo u slučaju pojave neželjenih reakcija?
– Važno je da se pacijent odmah obrati lekaru ukoliko ima bilo koje krvarenje koje ne prestaje spontano, ili ako primeti znake obilnog krvarenja (izuzetnu slabost, umor, bledilo, vrtoglavicu, glavobolju ili neobjašnjivo oticanje) – kaže prof. Aleksandra Novaković.
Da li postoje antidoti za NOAK?
Kao jedan od glavnih nedostataka NOAK prof. Aleksandra Novaković izdvaja nepostojanje specifičnog antidota, (sredstva koje bi suzbilo delovanje leka) u slučaju kada je pacijent izložen povećanom riziku od krvarenja usled prekomerne antikoagulacije, koje može biti životno ugrožavajuće.
Prof Novaković navodi da su i pored nepostojanja specifičnog antidota klinička ispitivanja faze III dosledno pokazala da ovi lekovi izazivaju manje intrakranijalnih i životno ugrožavajućih krvarenja od varfarina, uprkos odsustvu specifičnih antidota
– Trenutno su odobrena za primenu dva antidota. Idarucizumab je prvi odobren specifični antidot za dabigatran. Idarucizumab je odobren za dve indikacije: hitna operacija/urgentne procedure, kao i životno ugrožavajuće ili nekontrolisano krvarenje. Andeksanet alfa je novi antidot za intravensku primenu kod pacijenata kod kojih su rivaroksaban i apiksaban izazvali životno-ugrožavajuće ili nekontrolisano krvarenje – precuzira prof. Novaković.
Cena ograničava širu primenu ovih lekova
Prof. dr Aleksandra Novaković navodi da je dostupnost NOAK za dugotrajnu antikoagulantnu terapiju pacijenata sa nevalvularnom atrijalnom fibrilacijom ili venskim tromboembolizmom veliki korak napred.
– Jednostavna primena i korišćenja fiksnih oralnih doza ne zahteva laboratorijsko praćenje, čime se prevazilaze mnogi nedostaci antagonista vitamina K. Međutim, s obzirom na cenu, primena ovih lekova u našoj zemlji je prilično ograničena -kaže prof. dr Aleksandra Novaković.
nisam još uzimala NOAK, ali ako jje tako dabar kupit ću ga ,pa ču da vidim reakciju
mojeg organizma.Nadam se najboljem. Lep pozdrav !