Sigurno ste bar jednom u životu popili lek sa čajem, mlekom, sokom umesto sa vodom. Ako ste mislili da nije uopšte bitno sa čime ćete ga popiti, prevarili ste se. Jer, lekove je najbolje piti sa vodom, i to onom sa česme, a za to postoji opravdanost.
– Na apsorpciju oralno uzetog leka utiče sadržaj organa za varenje, za neke lekove čak i trenutak kada je lek uzet u odnosu na uzimanje hrane ili tečnosti. Najbolje je lek piti sa običnom vodom, i to onom iz česme, jer flaširane vode, iako u maloj meri sadrže minerale koji se vezuju za lekove – kaže za eKliniku mr sci. dr Miroslav Sretić, internista.
Lek nikako ne bi trebalo uzimati sa jogurtom, mlekom i mlečnim proizvodima, jer najveći problem u interakciji sa lekovima stvara kalcijum.
– Mnogi lekovi, među kojima su i pojedini antibiotici, vezuju se za kalcijum ili magnezijum i stvaraju nerastvorljiva jedinjenja, koja ne mogu da se apsorbuju u krvotok, pa tako lek slabije ili uopšte ne deluje – objašnjava naš sagovornik.
Lekovi koji se unose oralno, apsorbuju se u tankom crevu zajedno sa hranljivim sastojcima namirnica. Sam efekat lekova na organizam i uticaj na fiziološke procese zavisi od toga. Zato je bitno i poznavanje interakcija lekova i hrane, kao i dijetetskih suplemenata.
Oprez kod dece i starijih osoba
Posebnu pažnju treba obratiti na interakciju između lekova i sastojaka namirnica kod odojčadi, male dece i starije populacije. Kod dece, usled nedostatka digestivnih i jetrenih enzima koji su zaduženi za metabolizam lekova i zbog nedovoljno razvijene funkcije bubrega mogu postojati određeni problemi kod interakcija, objasnio je naš sagovornik.
– Takođe, kod starijih osoba lekovi se slabije eliminišu iz organizma zbog oslabljene funkcije jetre i bubrega. Osim toga stariji koriste veće količine propisanih lekova. Iz tih razloga, lekovi se duže zadržavaju u organizmu i tako pojačavaju mogućnost neželjenih propratnih pojava – kaže dr Sretić.
On podseća da je u upustvu za svaki lek lepo objašnjeno kako da se konzumira. Savetuje pacijentima da ga obavezno pročitaju.
Koje namirnice i lekovi ne treba konzumiraju
Specijalista farmacije Sanja Ognjanović kaže da u praksi pacijenti najčešće pitaju da li da lek treba da konzumiraju pre ili posle obroka. Važno je znati i da li postoje namirnice koje treba izbegavati uz određene lekove. Razlog je što mogu delovati na pojedine sastojke leka, smanjuju ili pojačaju terapijski efekat ili da izazovu neželjene posledice.
Mleko nikako se ne pije uz lek Foto: Canvas
– Savet je da se mleko i mlečni proizvodi uzimaju tri sata nakon uzimanja antibiotika (tetraciklina) – kaže Ognjanović. Interakcija između mleka i antibiotika usporava apsorpciju leka, što slabi terapeutski efekat antibiotika.
Alkohol u kombinaciji s antihistaminicima, antidepresivima, analgeticima i antidijabeticima ima negativne posledice po zdravlje i može da oslabi reflekse. Takođe, kod nekih pacijenata dolazi do pospanosti, zbunjenosti, glavobolje, otežanog disanja i crvenila lica.
Spironolakton je diuretik koji štedi kalijum. Zato se ne savetuje kombinacija sa namirnicama koje sadrže kalijum u velikoj meri, kao što su banane, paradajz ili krompir jer može se ovaj mineral previše nakupi u organizmu.
Lekovi za regulisanje krvnog pritiska zahtevaju da se smanji unos soli u ishrani. Najbolje je koristiti prirodnu morsku ili himalajsku so.
Stručnjaci kažu i da neke vrste namirnica u kombinaciji sa pojedinim antidepresivima mogu izazvati hipertenziju, glavobolju, mučninu ili nagon za povraćanjem. Namirnice kao što su zreli sir, usoljena riba, pileća jetra, kiseli krastavci, pivo, crveno vino, neke vrste voća i kafa mogu biti izazvati ove reakcije. Simptomi se javljaju do 60 minuta od njihovog unošenja.
Grejpfrut i kantarion najviše utiču na interakciju lekova
Grejpfrut Foto: Canvas
U naučnim studijama dokazano je da najveći uticaj na aktivnost enzima koji učestvuju u metabolizmu lekova imaju grejpfrut i kantarion.
Grejpfrut ili njegov sok pojačava delovanje lekova i istovremenim unosom može doći do predoziranja. Nije dobar za pacijente kojima je zbog povišenog nivoa holesterola prepisana terapija statinima i lekovi protiv hipertenzije (povišenog krvnog pritiska). Isto važi i za pacijente koji koriste imunosupresive za autoimune bolesti.
Za razliku od grejpfruta primena kantariona može da snizi koncentraciju u krvi, odnosno bioraspoloživost i terapijski učinak. Ovo se odnosi na više od 30 lekova kao što su oralni kontraceptivi, digoksin, metadon i varfarin.
Zato je savet pacijentima da se uvek konsultuju se lekarom ili apotekarom o tome kako se određeni lek pije i da li treba paziti na neke namirnice koje mogu da umanje ili povećaju efekat.
Nama je zvanična medicina, kad smo bili deca, preporučivala da pijemo antibiotike sa jogurtom… Preporuke se menjaju, pa će tako za desetak godina i mnoge sadašnje preporuke biti promenjene…