Fibrinogen je veoma bitan protein, koji se sintetiše u jetri i ima ključnu ulogu u procesu zgrušavanja krvi. Kada se slučajno posečemo na prst, pod delovanjem fibrinogena stvaraju se krvni ugrušci i sprečava se gubitak krvi. Fibrinogen je proteinski faktor koagulacije neophodan za stvaranje krvnog koaguluma. Nije dobro ni kada ga previše, niti kada ga premalo.
Signal za daljnu dijagnostiku
Visoki nivoi fibrinogena mogu da stvore krvne ugruške i dovedu do srčanog ili moždanog udara. Nizak nivo fibrinogena može da ukaže na rizik od krvarenja i uglavnom je signal koji zahteva dalju dijagnostiku. Stručnjaci ipak upućuju da povećani ili smanjeni nivoi fibrinogena nisu specifični za određenu bolest, već su signal koji zahteva dalju dijagnostiku i procenu od strane lekara.
Normalne vrednosti fibrinogena
Analiza fibrinogena uglavnom se koristi koristi kako bi se otkrio uzrok produženog krvarenja, poremećaja zgrušavanja krvi, kad neke sistemske bolesti ili infekcije.
Normalan nivo fibrinogena u krvi je 2 do 4 grama po litru krvi. Stručnjaci skreću pažnju da vrednosti mogu da variraju u zavisnosti od pola, zdravstvenog stanja, uzrasta pacijenta, ali i u odnosnu na laboratorijske referentne vrednosti. Test zato pre svega procenjuje izabrani lekar u odnosu na individualne karakteristike pacijenta.
Fibrinogen se često određuje pacijentima koji su imali osobama koje su imale produženo protrombinsko i/ili aktivirano parcijalno tromboplastinsko vreme, bolesnicima koji su pretrpeli jednu ili više tromboza.
Kada je moguć povišen fibrinogen
Povišen fibrinogen u nekim slučajevima može da bude pratilac akutne infekcije, karcinoma, koronarne bolesti srca, srčanog ili moždanog udara. Uočava se i kod pacijenata sa reumatoidnim artritisom, kod bolesti perifernih arterija.
Povišen fibrinogen je moguć i posle neke povrede, tokom trudnoće, kod pušača.
Nizak nivo fibrinogena
Nizak nivo fibrinogena viđa se kod pacijenata sa poremećajima koagulacije, na primer kod diseminovane intravaskularne koagulacije kada dolazi do prekomernog zgrušavanja i iscrpljivanja fibrinogena. Pošto jetra proizvodi ovaj protein, moguća oštećenja funkcije jetre mogu da umanje količinu fibrinogena.
Stručnjaci objašnjavaju da je nivo fibrinogena u krvi jedinim delom i genetski determinisan, dodaju da je bitan i odnos fibrinogena i nekih drugih faktora rizika. Na primer, fibrinogen i holesterol mogu da zajedno deluju na razvoj akutnog koronarnog sindroma. Lekari ipak ističu da nema još dokaza bi smanjenjem nivoa fibrinogena u krvi mogli i da umanjim rizik od koronarne bolesti.
Kako mogu da se kontrolišu povišene vrednosti fibrinogena?
Povišene vrednosti fibrinogena mogu da se kontrolišu zdravim životnim navikama. Bitna je kontrola šećera u krvi, dobri nivoi šećera mogu u bitnoj meri da utiču na nivo fibrinogena u krvi. Zdrava ishrana sa omega – 3 masnim kiselinama, riblje, maslinovo ulje, mogu da smanje povišene trigliceride, povećanu viskoznost krvi i fibrinogen.
Smatra se i da vitamin C može da normalizacije vrednosti fibrinogena, hrana sa dosta vitamina B, kao što su riba, mahunarke, integralne žitarice, zeleno lisnato povrće, semenke, koštunjavo voće. Bitan je i unos folne kiseline koje ima dosta u integralnim žitaricama, zeleno lisnato, povrću, voću. Neizostavno da svedemo na najmanju moguću meru i možda izbacimo iz ishrane, brzu hranu, industrijske namirnice.
