Oni su deo našeg života i kao članovi porodice, ali i potencijalni prenosioci nekih bolesti Foto: Shutterstock
Ljubiti kućne ljubimce ili ne? Svi koji su ih odabrali za životne saputnike i članove porodice, sigurno su se našli u toj dilemi. Većina ljudi je svesna da određeni rizici postoje, ali je teško odupreti se tim neodoljivim stvorenjima i izbeći njihove poljupce kao znak ljubavi i vernosti.
Iako je posedovanje kućnog ljubimca povezano sa brojnim prednostima za mentalno i fizičko zdravlje, nije nepoznato da oni mogu imati zarazne bolesti, koje se mogu preneti i na ljude. Za većinu osoba rizik je mali. Ali, ne može se reći da su svi bezbedni i da neke opasnosti ne postoje. To se pre svega odnosi na trudnice, imunokompromitovane osobe i decu. Dakle, važno je znati rizike i preduzeti neophodne mere predostrožnosti da ne biste svoje zdravlje doveli u opasnost infekcijama, a ne uskratiti ljubimca za ljubav koju i on nama nezrezervno daruje.
Studija iz Holandije pokazala je da polovina vlasnika dozvoljava kućnim ljubimcima da ližu lice. Nešto manje od toga dozvoljava psima da dele krevet i posteljinu. Puštanje ljubimaca u krevet može da produži trajanje izloženosti patogenima koje nose kućni ljubimci. Ista studija je pokazala da je 45 odsto vlasnika mačaka dozvolilo svojoj mački da skoči na sudoperu. Jasno je, naravno, da je to lako sprečiti u teoriji, ali je praksa nešto drugo.
Mala deca takođe imaju veću verovatnoću da upadnu rizik da se razbole od bolesti koje prenose životinje. Zbog toga je veoma važno kod dece od malih nogu uticati na njihovu da peru ruke nakon kontakta sa životinjama, kako ne bi stavljanjem ruku u usta nakon dodirivanja kućnih ljubimaca preneli neku infekciju.
Zarazne bolesti koje se prenose sa životinja na ljude nazivaju se zoonoze. Poznato je da se više od 70 patogena sa kućnih ljubimaca može preneti na ljude, a da zoonoza ima i više od 200. Ponekad kućni ljubimac koji ima zoonotski aktivan patogen izgleda bolesno i to je svojevrsni signal za traženje pomoći i pojačan oprez u kontaktima. Međutim, često nema vidljivih simptoma i nećete imati razlog da posumnjate da je vaš ljubimac nosilac nekih patogenih klica i mikroorganizama.
Neke zoonoze se mogu preneti direktnim kontaktom sa kućnim ljubimcima, pre svega pljuvačkom, telesnim tečnostima i fekalijama, ili indirektno, kao što je kontakt sa kontaminiranom posteljinom, zemljom, posipom, hranom ili vodom.
Ljubljenje kućnih ljubimaca takođe je povezano sa mogućim zoonozama kod njihovih vlasnika. U jednom zabeleženom slučaju, žena u Japanu je razvila meningitis zbog infekcije Pasteurella multicoda bakterijom, nakon što je redovno ljubila njušku svog psa. Ove bakterije se često nalaze u usnoj šupljini pasa i mačaka.
Pseća pljuvačka sadrži bakterije koja može izazvati ozbiljne bolesti, pa čak i smrt kod nekih ljudi ukoliko dođe do komplikacija.
Studije pokazuju da je prevalencija zoonoza povezanih sa kućnim ljubimcima niska. Međutim, pravi broj infekcija je verovatno potcenjen jer se mnoge zoonoze ne prijavljuju, ili mogu imati generičke simptome koji se pripisuju nekim drugim stanjima.
Psi i mačke su glavni rezervoari zoonotskih infekcija uzrokovanih virusima, bakterijama, gljivicama i parazitima, što znači da patogeni prirodno žive u njihovoj populaciji. U pojedinim regionima Afrike i Azije, psi su glavni izvor odnosno prenosioci besnila, koje se prenosi pljuvačkom.
Psi takođe obično nose bakterije Capnocitophaga u ustima i pljuvački, koje se mogu preneti na ljude kroz bliski kontakt ili ugrize. Velika većina ljudi se neće razboleti, ali ove bakterije povremeno mogu izazvati infekcije kod ljudi sa oslabljenim imunološkim sistemom. To može da dovede do teške bolesti, ponekad i smrti.
Zoonoze povezane sa mačkama uključuju brojne bolesti koje se šire fekalno-oralnim putem, kao što su đardoza (lamblijaza), kampilobakterioza, salmoneloza i toksoplazmoza. Posebno je važno prati ruke ili koristiti rukavice kad god se mački menja posip. Mačke takođe ponekad mogu preneti infekcije putem ugriza i ogrebotina, uključujući i bolest koju izaziva bakterija Bartonella henselae.
I psi i mačke su rezervoari meticilin rezistentne bakterieu Staphilococcus aureus (MRSA), koja se prenosi bliskim kontaktom sa kućnim ljubimcima, a identifikovana je kao važan faktor rizika za prenos zoonoza.
Nisu samo psi i mačke životinje koje mogu preneti bolesti na ljude. Ptice ljubimci mogu da prenesu psitakozu, bakterijsku infekciju koja izaziva upalu pluća. Kontakt sa kornjačama je povezan sa infekcijama salmonelom kod ljudi, posebno kod male dece. Čak su i ribe kao kućni ljubimci povezane sa nizom bakterijskih infekcija koje mogu da se prenesu na ljude, uključujući vibriozu, mikobakteriozu i salmonelozu.
Budući da je teško odupreti se potrebi da sa ljubimcima podelimo emocije i vezanost i na ovaj način, možemo preduzeti neke mere opreza, među kojima su: