Demencija je gubitak kognitivnog funkcionisanja koji se ispoljava nemognušću pamćenja, razmišljanja i rasuđivanja čoveka. Demencija se određuje kao sniženje mentalnih sposobnosti u najmanje dva polja na primer, pamćenja i opažanja ili govora i pamćenja. Nedavna studija stručnjaka klinike Mayo istraživala je lucidne epizode kod pacijenta u kasnijim stadijumima demencije.
Demencija je bolest koja traje do kraja života
Studija objavljena u časopisu Alzheimer’s & Dementia nastoji da pruži uvid u prirodu lucidnih epizoda. Studija navodi da oko 75 odsto pacijenata, sa najučestalijim oblikom demencije – Alchajmerovom bolešću, ima epizode lucidnosti u kasnijim fazama bolesti.
Demencija je bolest koja traje do kraja života, ali moguće je da se pacijent koji već godinama nema sposobnost rasuđivanja, neočekivano, na nekoliko sati, vrati u mentalno stanje koje je postojalo pre bolesti.
Šta su lucidne epizode?
Lucidne epizode se definišu kao neočekivana, spontana i smislena verbalna ili neverbalna komunikacija pacijenta sa okolinom. Negovatelji i osobe koje žive sa dementnim pacijentima svedočili su o lucidnim epizodama. Studija je imala za cilj da ustanovi da li postoje različiti obrasci ili tipovi lucidnih epizoda, i dobije odgovor na pitanje: „Kada ili zašto se dešavaju epizode lucidnosti?“
– Odredili smo vrste epizoda na osnovu okolnosti koje su pratile epizodu, kvaliteta komunikacije tokom epizode, njenog trajanja, nivoa spoznaje i blizine smrti – kaže dr Joan Griffin glavni autor ove studije.
Postoje različite vrste lucidnih epizoda
Lucidne epizode su uglavnom zabeležene kod žena sa demencijom, njih 61 odsto, i kod pacijenata koji živeli u istom domaćinstvu sa negovateljom, 31 odsto.
– Poznato je da se lucidne epizode dešavaju, ali nismo znali da li postoje različite vrste lucidnih epizoda koje se dešavaju pod različitim okolnostima. Ova studija nastoji da razjasni pretpostavku da verovatno postoje različite vrste lucidnih epizoda – kaže dr Griffin.
Lucidne epizode kao najava skorije smrti?
Za razliku od sličnih prethodnih istraživanja ova studija osporava ideju da lucidne epizode mogu da budu signal skorije smrti. Terminala lucidnost koristi se kao izraz za dementne pacijente koji pre smrti počinju smisleno da govore i komuniciraju sa okolinom. Ove epizode koje se dešavaju pacijentima sa demencijom, teškim mentalnim bolestima, neurodegenerativnim poremećajima, prema mišljenju dr Alexander Batthyany, koji se bavi problemom terminalne lucidnosti, mogu da traju nekoliko minuta do par dana.
Dr Joan Griffin ipak ističe da ove epizode nisu nužno predznaci skorije smrti pacijenta.
– Ljudi postaju uznemireni kada se ovako nešto dogodi pacijentu sa demencijom, tako da je dobro znati da postoje različite vrste lucidnih epizoda i da sve nisu nužno nagoveštaji smrtnog ishoda – dodaje dr Griffin.
Jedan od ciljeva je i briga o dementnim pacijentima sa više humanosti
Dr Griffin napominje da istraživači sada sprovode longitudinalno istraživanje kako bi bolje razumeli epizode lucidnosti. Longitudinalna studija je istraživačka studija u kojoj se istraživanje nastavlja kroz duže vremensko razdoblje i koristi isti uzorak u svakoj fazi.
Dr Griffin naglašava da bi razumevanje epizoda lucidnosti bilo od velike pomoći negovateljima, koji se svakodnevno suočavaju sa dugačkom listom izazova kada je u pitanju briga o dementnim pacijentima.
– Slušajući iskustva negovatelja otkrili smo da ove vrste epizoda produbljuju dobru komunikaciju sa pacijentima. Epizode lucidnosti mogu da nas upute u sve izazove i da poruče da o dementnim osobama uvek možemo da pokušamo da brinemo sa malo više humanosti i samilosti – naglašava dr Griffin.
