Vrat je u isto vreme izdržljiv, veoma pokretan i fleksibilan, ali i senzitivan deo tela. Naime, vratna kičma se sastoji od 7 vratnih pršljenova, međusobno povezanih intervertebralnim diskovima, mišićima i ligamentima.
Vrat i vratna regija: kada osećamo specifičan bol i još neke simptome
Bol u vratu, odnosno vratnoj (cervikalnoj) regiji koji je lokalizovan ili se širi na potiljak, regiju ramena, između lopatica ili duž obe ruke, može da bude kombinovan sa još nekim simptomima. Najčešće su to:
- utrnulost
- osećaj peckanja
- senzacija bockanja
- osećaj mravinjanja ili trnaca.
Svi ovi simptomi u opisanim regijama veoma često predstavljaju takozvani vratni sindrom, ili sindrom vratne kičme.
Šta može da bude razlog: Zašto najčešće „strada“ vratna kičma?
Ukoliko se ne radi o nekom prolaznom stanju tipa traume, premora ili čak i lošeg položaja koji može da prouzrokuje sve ove simptome, uzrok su najčešće degenerativne promene. One zahvataju međupršljenske diskove, kao i male, takozvane unkovertebralne zglobove. Različiti su razlozi promena na diskovima. Oni prirodno propadaju sa godinama života i starenje, ali i zbog drugih uzroka, među kojima su :
- starenje krvnih sudova
- gubitak tečnosti (vode)
- slabljenje vezivnog tkiva.
Svi ovi uzroci mogu da dovedu do oštećenja ploče hrskavice i do diskus-hernije, koja je jedna od sve češćih dijagnoza. Takođe, kao posledica propadanja, stradaju i mali zglobovi jer bivaju opterećeni neuporedivno većim kompresionim silama.
Koju vrstu dijagnostike bi trebalo uraditi
U zavisnosti od kliničke slike i intenziteta simptoma, lekar će predložiti neku od dijagnostičkih metoda. Praksa je pokazala da najbolji prikaz i koštanih i mekotkivnih struktura pruža magnetna rezonanca. Neki pacijenti produže vreme do konačne dijagnoze izborom drugih dostupnih metoda kakve su pre svega radiografija (RTG) ili skener. One, naravno, u nekim slučajevima mogu biti dovoljne, ali je magnetna rezonanca ipak dijagnostička metoda koja prezentuje najkompletniji prikaz intervertebralnih diskova, stanje i širinu kičmenog kanala, kičmenih pršljenova i ostalih koštanih i mekotkivnih struktura.
Metode lečenja
U akutnoj fazi bola cilj je obezboliti pacijenta uz odgovarajuću edukaciju, kako bi se izbegla pogoršanja zbog mogućeg povećanog pritiska na disk i međupršljenski prostor, kao i smanjenje curenja. Potrebni su odmor, aplikovanje adekvatnih medikamenata i pošteda u smisli aktivnosti. Za hroničnu fazu najvažnije je fizikalna terapija, koja ima za cilj jačanje i stabilnost mišića vratne regije, uz muskulaturu trupa. Vrstu fizikalne procedure određuje fizijatar, kao i dozirane, specifikovane vežbe.
Hirurgija je opcija za teže slučajeve i oštećenje diskova kao i samih pršljenova, koji ugrožavaju funkionisanje kompletne muskulature tela, uz bolove koji ne prolaze ni nakon primene dostupnih terapijskih metoda i promene životnih navika.
Što se tiče prevencije, svodi se na jačanje mišića, umerenu fizičku aktivnost, regulaciju telesne težine, izbegavanje nošenja tereta (posebno na jednoj strani tela), izbor adekvatnog dušeka i jastuka.
Hvala na izvrsnom tekstu i pojašnjenju tegoba – boli u vratnoj kralješnici . Osobno imam dugi niz godina probleme – tegobe , a zadnje vrijeme pojačane jer sam pala i udarila lijevom stranom glave , ramena i sve mi se pogoršalo ! Ovakvi tekstovi su jako dobri da shvatimo šta se događa sa našom kralješnicom i zašto ? Hvala !