Išijas je jedna od najučestalijih tegoba, skoro svaka druga osoba se žali na bolove u leđima koji se protežu na kukove, duž noge, sve do prstiju na stopalima. Bol je nekada izuzetno jak i može u najtežim slučajevima da dovede do oduzetosti dela ekstremiteta. Stručnjaci upozoravaju da i pored lečenja u takvim situacijama deo tela zahvaćen promenama ne može nikada da bude u potpunosti zdrav.
Išijas je bolest svih starosnih dobi
Išijas je bolest koja se javlja u svim starosnim grupama, moguća je i kod dece kada je posledica loše vođenih sportskih treninga. Jaki bolovi mogu da ometaju svakodnevne životne aktivnosti i u najtežim slučajevima dovedu do otežanog kretanja i nepokretnosti. Zbog toga je bitno od dečjeg doba da vodimo računa o pravilnom držanju tela i da zdravim navikama nastojimo da sprečimo pojavu bolesti. Prevencija, pa i sama terapija išijasa, ne mora uvek da bude zahtevna i skupa. Nekada je dovoljno jednostavno da nabavimo udobnu obuću i počnemo da se više krećemo.
– Hodanje je dobro, ali sve dok ne dođe do pada stopala jer onda ono ne pomaže. Išijalgija je posledica iritacije ili upale išijadičnog nerva usled pritiska na sam koren nerva. Najčešći uzrok je diskus hernija, to jest, oštećenje ili pucanje diskusa (želatinoznih jastučića) između pršljenova. U zavisnosti od toga koliki je i koliko dugo traje taj pritisak, imamo i različite senzacije – kaže za portal eKlinika dr Mirjana Tolić, specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije i subspecijalista akunpunkturolog.
Bol, osećaj mravinjanja, trnjenja
Osnovni simptom je bol, mogući su ograničeni pokreti, osećaj mravinjanja, žarenja, trnjenja. Nekada je otežan hod i dolazi do slabosti mišića, ako dođe do pritiska na motornu granu nerva. Moguće je da bol bude lokalizovan i samo na butine, list noge, ili gluteus.
Nerv išijadikus formira se iz lumbalnih korenova L4, L5, do sakralnih korenova S1, S2 i S3, koji se spajaju i u karlici formiraju išijadični nerv. Stručnjaci naglašavaju da je nerv išijadikus najdeblji i najduži periferni nerv, na nekim mestima debljine palca ruke.
– Nervus išijadikus proteže se od lumbalnog dela kičme, preko kukova, glutealnog dela, spušta se niz butinu ide duž potkolenice, skočnog zgloba i završava se u prstima. Ima 5 kraka i u zavisnosti od toga koji krak je upaljen, taj deo noge i boli. Išijas je bolest koja može da bude akutna i da traje 6 nedelja, subakutna 6 do 12 nedelja i hronična kada traje duže od 12 nedelja – objašnjava dr Tolić.
Uzroci išijasa
Mnogo činilaca utiče na pojavu išijasa. Dobra vest je da na više faktora možemo da utičemo zdravim životnim navikama i na taj način da sprečimo pojavu nekada veoma jakih bolova.
– Nervus išijadikus može da se upali ako se promeni temperatura tela, na primer ako je telo zagrejano pa se naglo ohladi, što je često kod radnika koji ulaze u hladnjače. Nepravilno podizanje tereta takođe može da izazove upalu kao i dugo sedenje, prinudni položaj tela. Problemi mogu da se jave i tokom trudnoće, ali bitan je i nasledni faktor i naravno razne vrste trauma (povreda) tela, od saobraćajnih udesa pa nadalje. Bilo koji nepovoljni položaj tela može da dovede do upale nervus išijadikusa – naglašava dr Mirjana Tolić.
Šta da radimo kada dođe do bolova?
Bitno je da se kod akutnih bolova javimo svom doktoru u domu zdravlja, koji nas potom, ako je potrebno, upućuje na neurološki pregled, pa dalje ako se potvrdi išijas najčešće kod fizijatra.
– Kada prođe određeno vreme i ukoliko analgetska terapija ne da dobar efekat, pacijent se upućuje najčešće kod fizijatra. Tokom javljanja išijadičnih tegoba, ne treba strogo mirovati. Pacijent u fazi najjačih bolova mora da ustane i napravi više koraka u prostoriji u kojoj se nalazi, kako bi između pršljenskih tela došlo do vraćanja te tečnosti koja podmazuje pršljenove. Na ovaj način smanjićemo bolnosti nervusa išijadikusa – savetuje dr Mirjana Tolić.
Kada nije moguć potpuni oporavak od išijasa?
U razgovoru za portal eKlinika dr Tolić upozorava da u fazi akutnih bolova ne možemo da očekujemo da će vežbama i kretanjem doći do punog efekta fizičke aktivnosti.
– Prvo mora da prođe analgetska faza (bol) kada pacijent prima injekcije ili pije tablete, nakon čega kod tih lakših oblika išijadikusa dolaze na red vežbe, potom možemo da govorimo o kretanju kao terapiji. Bitno je da preventivno delujemo i ne dozvolimo da dođe do akutizacije bolova. Tegobe mogu da izazovu prinudni nepokretni položaj tela, nesnosne bolove, nezavisno od toga da li su bolovi skoncentrisani samo u krstima, duž noge, u prstima. Daleko od toga, ali kada dođe do paralize i pareze tu je priča već završena. Onda ta noga zahvaćena išijasom ne može nikada biti zdrava kao što je druga noga – naglašava dr Tolić.
Išijas zahteva preciznu dijagnostiku
Išijas je bolest koja zahteva i preciznu dijagnostiku. Na osnovu bogatog radnog iskustva dužeg od 40 godina, dr Tolić navodi da pacijent treba da bude upućen na magnetnu rezonancu, ili ako ima strano telo u sebi na skener.
– Na snimcima magnetne rezonance ili skenera može odlično da se vidi u kakvom je stanju taj međupršljenski prostor. Kada dođe do pucanja međupršljenskog prstena, tada se javlja protruzija, to jest delimično se izliva tečnost između dva pršljena i ona pritiska išijadični nerv. Moguće je da dođe i do potpunog izlaska i diskus hernije kada je operacija neizbežna, pogotovu ako pacijent ima već paralizu ili parezu stopala – objašnjava dr Tolić.
Snimanje kojim se vidi do koje mere je oštećen živac
Dr Tolić naglašava da je u subakutnoj i hroničnoj fazi bolesti potrebno i da se pacijent uputi na elektromioneurografiju – snimanje kojim se vidi do koje je mere živac oštećen.
– Mnogo je bitna pravilna dijagnostika jer nam ona određuje da li je pacijent za operaciju ili za fizijatrijsko lečenje. Tek posle pravilno postavljene dijagnoze, može da se priča o primeni fizikalne terapije, vežbama, hodanju, plivanju. Pacijentima u subakutnoj i hroničnoj fazi savetujem plivanje, šetanje i Reganove vežbe. Sve ovo su načini da se spreči akutizacija i oduzetost dela ekstremiteta – precizira dr Tolić.
Vežbe do granice bola
Fizikalna terapija u fazi subakutnog i hroničnog stanja, nudi pacijentima širok izbor načina na koje se mogu nivelisati ili umiriti simptomi bola i omogućiti normalna pokretnost tela. Primenjuje se kako nam objašnjava dr Tolić, termo terapija, peloido terapija (lekovito blato), hidroterapija u bazenu sa primenom podvodne masaže, takozvani đakuzi sistemi podvodne masaže od prstiju na stopalima sve do vratnog dela kičme.
– Savetuje se i primena elektroterapije, lasero terapije, magnetoterapije, akupunkture koja je kao analgetski faktor čak bolja od lasero terapije. Na kraju primena kinezi tretmana (vežbi) do granice bola, da bi se kasnije sve više povećavao program vežbi. Moguće je da pacijent dobije i prospekte sa programom vežbi koje treba svakodnevno da radi kod kuće – kaže dr Tolić.
Kako se procenjuje jačina bola?
Dugotrajno sedenje je čest faktor rizika za razvoj mnogih bolesti, pa i išijasa. Dr Tolić nam priča da programeri na zapadu imaju obavezu da dva puta tokom pauze primenjuju seriju vežbi, kako bi se kičmeni stub doveo u svoje fiziološko stanje.
Bol je često individualna kategorija i svaka osoba ima svoj prag izdržljivosti na bol, pa smo pitali doktorku kako se procenjuje jačina bola kod išijasa, u kojim situacijama je dozvoljeno vežbanje?
– Kada pacijent dođe fizijatar ga pita da proceni jačinu bola na skali od 0 do 10. Pacijent proceni bol sa 3 ili 4, 5, kada je već na pola znamo da je u akutnoj fazi. Ukoliko je bol nižeg intenziteta 0 do 3, 4, to je faza u kojoj pacijent još uvek može da prođe, ne mora da ide na sve predložene dijagnostičke metode kako bi se utvrdilo da li je oštećenje nerva veliko ili nije. U takvoj situaciji dovoljno je da radi vežbe, savetuje se ako može da pliva – kaže dr Tolić.
Vežbanje nisu kućni poslovi ili rad u polju
Doktorka dodaje da išijas nije problem koji muči samo osobe koje veći deo dana sede, već i ljude koji moraju da rade i teške fizičke poslove.
– Nekada je nemoguće da čovek promeni radno mesto, možemo da pomognemo pa da pacijentu koji radi naporan fizički posao, ukoliko je bol na skali veći od 5, napišemo da je čovek privremeno nesposoban za poslove podizanja teškog tereta, rada u nepovoljnim mikroklimatskim uslovima ili sedenja. Ne znači da će poslodavac to i da prihvati. U takvim situacijama ako pacijent sedi savetujem kada osete bol da ustanu i prošetaju. Vežbanje nije rad u kući i polju, pacijenti moraju da nauče medicinske vežbe koje se daju za išijadične tegobe, kako bi i tim istezanjem i hodanjem došlo do smanjenja bolnosti – objašnjava dr Tolić.
Kada se savetuje mirovanje?
Doktorka Tolić ponavlja da se vežbanje ne primenjuje u akutnoj fazi, tada se pacijentu daje injekciona, medikamentozna terapija, preporučuje se mirovanje više nego kretanje.
– Kratkotrajno kretanje samo u fazi jakih bolova, tek kada ta faza prođe i kada malo spadne edem (otok) možemo da pričamo o primeni vežbi i ostalih procedura – ističe dr Tolić.
Dr Mirjana Tolić je specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije i subspecijalista akunpunkturolog, sa bogatim radnim iskustvom. Na molbu čelnika Specijalne bolnice za rehabilitaciju Bukovička banja iz Aranđelovca vratila se iz penzije na radno mesto specijaliste fizikalne medicine i rehabilitacije. Dr Tolić je i lekar koji aktivno sprovodi i sve što savetuje svojim pacijentima, vežba i skija.
U drugom delu intervjua sa dr Tolić čućemo detaljnije savete za pacijente koji rade fizičke poslove, saznaćemo zašto je dobro da nekada čučnemo, zašto i neka deca imaju išijas, kada se primenjuju tople, kada hladne obloge u terapiji, koje lekove da izaberemo za umirenje simptoma bola.
