Išijas je bolest od koje boluju deca, starije osobe, oni koji veći deo dana sede, ljudi što rade teške fizičke poslove. Bolovi različite jačine, nelagodnost ili u najtežim slučajevima oduzetost jednog dela tela, posledica su kompresije ili iritacije išijadičnog nerva. Postoji mnogo razloga za pojavu išijasa. Stručnjaci ističu da išijasu često prethode loše životne navike. Ono što možemo da učinimo, već u ovom momentu, jeste da obratimo pažnju na položaj tela. Loše držanje u mladosti može da dovede do oštećenja kičmenog stuba i išijasa u kasnijem životnom dobu.
I deca operišu diskus herniju
Išijadični nerv nalazi se u donjem delu leđa i proteže se duž nogu. Kada se taj nerv upali javljaju se nelagodnost i bol koji otežavaju sedenje, spavanje, hodanje. Najčešći uzrok išijasa je diskus hernija – oštećenje ili pucanje diskusa između pršljenskih tela.
– Išijas je bolest svih uzrasta, od deteta koje se na neadekvatan način bavi sportom, javlja se kod ljudi koji su počeli da rade i sede, ili stoje po 8 ili više sati dnevno, pa sve do starijih osoba. Lečila sam i 11 slučajeva dece sa operisanom diskus hernijom. Ta deca nisu vežbama istezanja bila pripremljena za bavljenje sportskim aktivnostima. Greška je što su sa tom decom radile nedovoljno stručne osobe, koje ih nisu vežbama zagrevanja pripremile za trening. Savet je da deca na vreme leče lošu posturu i nepravilan položaj kičme, jer su kasnije mogući problemi. Skoro 70 odsto ljudi sa išijalgijom ima probleme sa skoliozama, kifozama i kičmom – objašnjava za portal eKlinika dr Mirjana Tolić, specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije i subspecijalista akunpunkturolog.
Išijas – gde grešimo?
Izlaganje tela toploti, pa potom hladnoći, na primer ako pregrejani sa treninga izađemo napolje, sedenje u nepravilnom položaju na lošoj plastičnoj stolici, neodgovarajući položaj tela za radnim stolom, česti su razlozi za pojavu išijasa.
– Do pareze potkolenica može da dođe ako dugo sedimo, na primer 8 sati za kompjuterom, prekrstimo noge pa ih zabacimo pozadi. Gojaznost, takođe, pored drugih zdravstvenih tegoba ume da dovede i do išijasa. Meki dušeci na kojima spavamo ili sedimo, mogu da prouzrokuju išijadične tegobe, bolje je da podloga na kojoj spavamo i sedimo bude tvrda – savetuje dr Tolić.
Kako da na pravilan način podignemo teret?
Dr Tolić dodaje i da osobe koje dugo stoje u prinudnom položaju tela, takođe moraju da se zaštite, kako ne bi došlo do povreda, išijasa i kasnije sprečenosti za rad.
– Svakom čoveku koji radi fizički težak posao, kao što su drvoseče, ljudi koji podižu džakove, savetujem da nose široke pojaseve kada podižu teret, kako bi rasteretili lumbalni deo kičme. Čovek je u nekim situacija donekle i sam kriv kada dođe u tu fazu da dobije išijas, zato što nije naučen kako da pravilno podigne teret. Pre podizanja tereta sa poda potrebno je da čučnemo, pa potom iz čučećeg položaja da podignemo teret. Ne sme da se rotira kičma, ništa bočno, nego okrenete se celim telom ka predmetu koji hoćete da podignete – savetuje dr Tolić.
Šta da radimo kada dođe do bolova?
Ukoliko se ipak desi da dođe do bolova, preporuka dr Tolić jeste da uzmemo lek protiv bolova i to onaj za koji primetimo da nam najviše odgovara.
– Neurohirurzi sada najviše preporučuju paracetamol, ali nije ni on lek za svakog pacijenta. Bol mogu da saniraju i kineziotejping trake, flasteri za bolove. Nekom prija toplo, nekome hladno. Bitno je da znamo da u stanju akutnog išijasa ne grejemo bolan deo tela. Grejanje je dozvoljeno tek kada prođe akutna faza išijasa, svetlosna terapija lampom pokazala se na primer kao izuzetan parametar za obezboljavanje. U situacijama jakog bola dobro je, ako je moguće, da pacijent čučne, jer na taj način isteže celu vertikalnu muskulaturu. U tom položaju može da ostane pola minuta, ustane, pa posle izvesnog vremena ako je potrebno ponovo čučne – kaže dr Mirjana Tolić.
Kako da sprečimo išijas?
Savet je da se svaki pacijent javi lekaru opšte prakse ako oseti bol ili tegobe na vratu, grudnom delu kičme, lumbalnom delu, gluteusu, duž noge, prednje ili zadnje strane noge, potkolenice, stopala. Lekar opšte prakse će, ako je potrebno, uputiti pacijenta neurologu koji bi trebalo da proceni o čemu se radi. Potom će, ako je neophodno, pacijent dobiti uput za pregled kod specijaliste fizijatra, objašnjava dr Tolić.
Sagovornica portala eKlinika savetuje i roditelje da dovode decu na obavezne sistematske preglede u 4. i 6. godini, pa potom u prvom, trećem, petom i sedmom razredu osnovne škole i prvoj godini srednje škole.
– Roditelj je taj koji je odgovoran za maloletno dete, skoro 20 odsto dece ne dođe na pregled koji je potreban kako preventivni. Ne prati se i u dovoljnoj meri taj odnos pedijatra i fizijatra, a u isto vreme sve je manje časova fiskulture u školama – precizira dr Mirjana Tolić.
