Zašto deca sve češće pate od raznih alergija

Pretpostavlja se da će do 2050. godine svaki četvrti čovek na svetu imati neku vrstu alergije. Alergolog iz novosadske Dečje bolnice, odnosno Instituta za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine, dr Andrea Đuretić, pedijatar alergolog kaže kako postoje nutritivne alergije, na hranu, i inhalatorne, na faktore iz spoljne sredine, a postoje i brojne druge alergije, na insekte, lekove…

Za alergije je primaran genetski faktor

Prema rečima sagovornice portala eKlinika dr Đuretić, sve je više dece koja imaju alergije, a razlog je i taj što ljudi sve više žive u zagađenoj spoljnoj sredini, a čistoj sredini u kućnim uslovima, gde nisu izloženi virusima, bakterijama i parazitima.

– Genetski faktor je primaran da se razviju alergije, pa su potom to uslovi sredine. Genetski faktor se nikada nije menjao, a faktori spoljne sredine jesu i zato je danas sve više alergija. To je jedna od najmasovnijih bolesti na svetu. Teško je reći koje su alergije najčešće, jer to zavisi od uzrasta. U ranom životnom dobu, kod male dece, javljaju se alergije na mleko i jaja, a kasnije, odnosno pred školu, kod školske dece i odraslih ljudi, najviše je alergija na polen i grinje. Alergija na kikiriki je jednaka po učestalosti u svim životnim dobima, a ona može i fatalno da se završi – kaže dr Đuretić.

Kako je nedostatak parazita napravio pometnju

– Jedna od teorija zašto su se alergije toliko proširile je i ta što više nema parazitarnih infekcija, odnosno malih crva u stolici. Ranije je imunoglobulin E (IgE) bio zauzet borbom protiv parazita, a sada se ta funkcija izgubila i on je našao svoju ulogu u borbi protiv faktora spoljne sredine, na koje bi trebalo da budemo tolerantni, kao što su jaja i mlako. Imamo i zagađen vazduh, zemlju raznim pesticidima i izduvnim gasovima. To je sve izazov za organizam i imunološki sistem se „sludi“. Umesto da stvara toleranciju ide u pravcu alergije ili autoimunih bolesti – navodi dr Đuretić.

Proleće je poranilo ove godine pa i alergije

Za prva dva meseca ove godine u alergološkoj ambulanti Dečje bolnice imali su 680 pacijenata, različitih godina, od odojčadi, do mladih od 18 godina. Dr Đuretić ističe i kako ove godine imamo rano proleće, te da je ranije počelo i cvetanje. Prvo su još krajem januara krenule breza i leska, potom dolazi polen trave, koji će verovatno da se pojavi već u martu, a krajem maja i početkom juna kreće i cvetanje ambrozije.

Osetljivost na crni pelen

– U isto vreme kada cveta ambrozija, cveta i crni pelen i veliki broj ljudi u Vojvodini je alergično na oba ova polena, možda čak i više na pelen, ali pošto cvetaju u isto vreme sve se pripisuje ambroziji. Kada je reč o nutritivnim alergijama, najčešće su na mlako, jaja, kikiriki, pšenično brašno, čokoladu, kakao i morsku ribu – navodi dr Đuretić.

Šta su unakrsne alergije

Kako naša sagovornica napominje, česte su i unakrsne alergije, gde nekada oni što imaju alergiju na polen, ispoljavaju i alergiju na neko voće i povrće. Dr Đuretić ističe da je hrana puna aditiva, konzervansa , kojui narušavaju crevnu barijeru, pa to za posledicu ima alergiju, odnosno otvara se put za pojavu alergije. Crevnu barijeru mogu da naruše i antibiotici.

– Sve više dece se rađa carskim rezom, što takođe može da dovede do narušavanja crevne barijere – istakla je dr Đuretić.

Alergije su počele u januaru

Ona ističe da je ova godina ekstremna, jer su alergije počele u januaru, pa im sve više dece dolazi. Savetuje svima da na vreme počnu da uzimaju terapiju, ako je već imaju, jer to treba da učine pre nego što počne cvetanje, bar polovinom februara.

– Ko ne želi da dobije alergiju, odnosno da ne ispolji svoju genetiku, trebalo bi što više da bude na čistom vazduhu, u prirodi, da vodi zdrav život, da izbegava stres, da izbegne bilo kakvo iscrpljivanje organizma. Važno je unositi zdravu hranu, bez industrijski obrađenih slatkiša i grickalica, već da unose što više hrane koja se kupuje na pijaci od proverenih prodavaca – savetuje dr Đuretić.

Simptomi koji nas mogu upozoriti na alergiju

Inhalatorne alergije manifestuju se sekretom u nosu, kijanjem, svrabom očiju, nosa, nepca. Nutritivne alergije su praćene kožnim promenama u vidu koprivnjače, atopijskog dermatitisa ili ekcemom, bolom u stomaku, loše formiranim stolicama, oticanjem usana, jezika, otežanim disanjem, što sve može da bude i vrlo opasno.

– Lečenje nutritivnih alergija podrazumeva eliminaciju hrane koja izaziva reakciju, kao i korišćenje lekova protiv aregije. Kod ekcema se koriste emolijentne kreme i uljane kupke za atopičnu kožu. Nutritivne alergije uglavnom mogu da se prerastu, odnosno da prođu vremenom, osim alergija na kikiriki i ribu. Neke alergije ostaju doživotno, a neke mogu da prerastu u inhalatorne alergije i to se zove alergijski marš. To se dešava često, a onda je i lečenje doživotno – ispričala je dr Đuretić.

Kada je važno da što pre potražimo lekarsku pomoć

Roditelji bi trebalo da se jave lekaru čim dete ispolji neku alergijsku reakciju i da ne čekaju da se stanje pogorša.

– Lečenje jedne vrste alergije, na primer nutritivne, može da spreči pojavu alergijskog marša ili da ga barem ublaži. Nutritivne alergije mogu da izazovu i anafilaktički šok, koji životno može ugroziti dete, zato je uvek potreban poseban oprez pri uvođenju nove vrste hrane u dečji jelovnik – upozorila je dr Đuretić.