Svaki nedostatak spavanja u trajanju od najmanje sedam dana smatra se nesanicom, odnosno poremećajem spavanja. Šef Odseka za reaktivna stanja i intervencije u krizi Klinike za psihijatriju Univerzitetskog kliničkog centra Vojvodine ass. dr Branislav Šakić, psihijatar kaže da se pacijenti najčešće javljaju u ambulantu na psihijatrijski pregled i najčešće im upravo tu počinje lečenje.
Ambulantno i bolničko lečenje
Prema njegovim rečima, uzroka za nesanicu je mnogo. To može da bude simptom mentalnog poremećaja, odnosno depresije i tu spada i nespavanje, odnosno insomnija, kao i preterano spavanje odnosno hipersomnija. Razlog poremećaja spavanja mogu da budu i anksiozni poremećaji, zatim akutni i hronični stres, kao i drugi poremećaji, kao što su bipolarni poremećaj, psihotični poremećaji. Razlozi mogu da budu i loše navike, poput konzumiranja većih količina kofeina, nikotina i alkohola. I druge bolesti mogu da budu razlog za nesanicu i to kardiovaskularne bolesti, hipertenzija, konzumiranje određenih lekova koji mogu da poremete san, zatim loša higijena spavanja, odnosno spavanje preko dana koje traje duže od 30 minuta, neredovan odlazak na spavanje, veće količine hrane pred spavanje, noćne smene, putovanja, dugotrajno uzimanje lekova, kao i gojaznost, jer se sužava ždrelo.
– Ukoliko ambulantno lečenje ne daje rezultate, pacijente hospitalizujemo i oni čine od pet do sedam odsto svih pacijenata na ovom odeljenju koji se leče bolnički. Znači da imamo oko 90 odsto ambulantnih i nešto manje od 10 odsto bolnički lečenih pacijenata. Godišnje je to od 30 do 50 pacijenata – rekao je dr Šakić.
Samolečenje je pogrešno
Čest je slučaj, kako kaže naš sagovornik da se ljudi ne javljaju na vreme kod lekara, već to čine nakon pokušaja samolečenja uzimanjem lekova za smirenje i imamo masovnu zloupotrebu ovih lekova. Nekada to samolečenje traje i mesecima, a kada uvide da to ne daje rezultate, kao ni uzimanje čajeva, suplemenata i raznih preparata, onda se javljaju lekaru.
– Nesanica je bolest modernog doba. Svaka treća osoba tokom života ima ponekad nesanicu, a od 20 do 40 odsto ljudi će imati nesanicu tokom života jednom ili više puta. Problem su nesanice koje dugo traju, više od mesec dana, a koje ne reaguju na terapiju. To je onda simptom neke druge bolesti, mentalne ili fizičke, kao što je na primer bolest štitne žlezde – napominje dr Šakić i dodaje kako se suočavamo sa epidemijom nesanice.
Uzroci nesanice
Nekada prođe i pet, šest meseci dok se ne jave lekaru, a lečenje zavisi od uzroka nesanice. Ukoliko je u pitanju posledica drugih bolesti, lečenje traje dok se ne izleči ta bolest. Kada je u pitanju primarna nesanica, uvodi se terapija i ove nesanice se brzo rešavaju, za oko dve nedelje. Dr Šakić napominje da je primarna nesanica najčešće uzrokovana stresom, a danas postoje dobri lekovi, koji ne stvaraju zavisnost.
– Svako ko ima poremećaj spavanja koji traje duže od 10 dana treba da se javi psihijatru. Najčešće od nesanice pate radno aktivni ljudi, a učestalost nesanice se povećava sa starenjem. Najčešće je imaju ljudi od 35 do 65 godina i izazivač je najčešće stres, mada to zavisi od strukture ličnosti. Neko ima stres zbog posla, a neko voli da radi, pa mu se očitava stres kada dođe kući. Najvažnije je da se promene navike, da postoji adekvatna higijena spavanja, uz kontrolisano uzimanje lekova, jer lekovi utiču da se reši higijena spavanja i da dođe do promene životnih navika – ističe dr Šakić.
Dodatna dijagnostika
Neki ljudi i pored ambulantnog lečenja godinama pate od nesanice i kod njih treba da dođe do promene terapije ili do dodatne dijagnostike. Stoga im se radi hormonalni status, jer to može da bude uzrok dugotrajnih nesanica otpornih na terapiju. Nekima se rade CT ili MR mozga.
Neka zanimanja su posebno rizična za nastanak nesanice. Ona je česta među medicinskim radnicima, profesionalnim vozačima, kod svih koji rade u smenama i kod ljudi koji su pod hroničnim stresom.
Na bolničkom lečenju pacijenti ostaju do dve nedelje, kada im se radi i dodatna dijagnostika. Dr Šakić ističe kako na zapadu postoje i klinike za poremećaj spavanja.
Anatomski jastuk, tvrđi dušek
– Jastuk treba da bude anatomski, dušeci tvrđi, bez buke, ne treba se pregrevati tokom spavanja, dobro je zamračiti prostor, nikako da ne bude upaljeno svetlo. To remeti rad žlezde koja se zove epifiza, a melatonin koji epifiza stvara reguliše spavanja – savetuje dr Šakić.
Nesanica može da se leči sa ili bez lekova. Ukoliko je bez lekova, to se postiže psihoterapijom, ukoliko postoje anksioznost i depresija, jer kod nekih ljudi nisu potrebni lekovi.
– Najvažnija je promena životnih stilova – poručuje na kraju najšeg razgovora ass. dr Branislav Šakić.
