Dr Borislav Despot: Ukoliko je odgovarajuća trauma izuzetno jaka, može da dovede do potpune dislokacije zgloba iz normalne pozicije. Na sreću, često se susrećemo sa blažim povredama ključne kosti Foto: Shutterstock/Borislav Despot/privatna arhiva
Ključna kost (clavicula/lat) je parni organ sa važnom ulogom u pokretljivosti, ali i stabilnosti gornjeg dela našeg tela. Reč o svojevrsnom „stubu“ postojanosti veze između zglobova ramena i ostatka skeleta.
Međutim, uloga ključne kosti je veoma složena i ne odnosi se samo na koštano-zglobnu funkciju.
– Ključna kost je i specifičan „štit“ za krvne sudove i nerve pozicionirane od ramena ka vratu. Preciznije, klavikula se uzglobljava sa akromijalnim okrajkom lopatice (skapula) i grudnom kosti (sternum). Uz spoljašnji „završetak“ ključne kosti koji češće povređujemo (povreda ili lom akromioklavilukarnog zgloba), deo ključne kosti koji nešto ređe „strada“ je i sternoklavikularni zglob. To je mesto gde se ključna kost praktično uzglobljava, povezuje sa grudnom kosti. Takođe, kada govorimo o povredama ključne kosti, važno je naglasiti da opasnost postoji i od promene funkcije mekotkivnih struktura, pre svega okolnih ligamenata. Oni su kod povreda sternoklavikularnog zgloba uglavnom samo istegnuti. Ali, ukoliko je odgovarajuća trauma izuzetno jaka, može da dovede do potpune dislokacije zgloba iz normalne pozicije – objašnjava u razgovoru za eKlinika portal dr Borislav Despot, specijalista ortopedije sa traumatologijom.
U slučajevima blažih povreda gde je došlo samo do istegnuća ligamenata, do zarastanja dolazi u periodu od jedne do nekoliko nedelja, navodi dr Despot. Takođe se preporučuje trougla marama kao efikasan i jedini, a dovoljan metod vraćanja ključne kosti u funkciju (odgovarajuća imobilizacija).
Prema rečima sagovornika našeg portala, simptomi traume ključne kosti ne odstupaju od tipičnih za prelome i povrede drugih zglobova. To su otok, bol, modrica ili hematom, bolna osetljivost na dodir iznad odgovarajućeg zgloba. Ono što je još karakteristično za povredu ključne kosti jeste, kako opisuje dr Despot, specifičan zvuk poput struganja pri pokušaju pomeranja odgovarajuće strane tela. Kardinalni znak je, kako kaže doktor, jasno ispupčenje steralnog okrajka klavikule.
Zanimljivo je da se lekari u praksi susreću i nekim uobičajenim razlozima koji mogu da izazovu bol. Takvi su, na primer, spavanje na boku ili drugačiji, netipični pritisci na obično jednu stranu ključne kosi (opterećenje vežbanjem, nagli pokreti…). Najčešće takav bol koji je bliži nelagodi obično nestaje spontano. Prolazi bez posledica, pod uslovom da sa navikom koja je izazvala bol prestanemo. Pored lomova i povreda, što je inače i najčešći uzrok bola u ključnoj kosti, bol može biti posledica osteoartritisa, kao i sindroma torakalnog otvora.
Međutim, opominju stručnjaci, ključna kost koja boli možda signalizira i neka stanja koja nisu u vezi sa direktno uslovljenim traumama. To se pre svega odnosi na infekciju kostiju (osteomijelitis) i neke malignitete. Svakako, saglasan je i dr Borislav Despot, bol koja ne prolazi, ponavlja se ili se intenzivira nikako nije za ignorisanje.
Kako je funkcija ključne kosti i asistencija ramenom zglobu u procesu i toku pokreta, jasno je da su prelomi jedni od najčešćih koji mogu da nam se dogode. Stoga je i važnost adekvatne dijagnostike i pravovremene terapije od najvećeg značaja i za pacijente i za lekare.
– Generalno, u koštano-zglobnoj patologiji sve počinje radiografijom. Razlog je lako objašnjiv. O samoj patologiji kosti najviše informacija možemo dobiti na običnoj radiografiji, ponekad nadmoćno i u odnosu na novije dijagnostičke metode tipa magnetne rezonance. Ovo važi i za slučajeve mekotkivnih struktura, posebno ako su povezane sa suspektnim stanjem kao što može biti slučaj kod ključne kosti, ali i u tumorskoj ortopediji lokomotornog aparata – objasnio je u nastavku razgovora o ključnoj kosti za eKlinika portal dr Borislav Despot, specijalista ortopedije sa traumatologijom.