Foto: Shutterstock
Polipi su abnormalne izrasline na mekim tkivima, najčešći su na debelom crevu, ali mogu da se jave i u želucu. Uglavnom se dijagnostikuju posle 50. godine života i u velikoj većini slučajeva su bezopasne prirode.
Često nisu praćeni nikakvim simptomima, pa je moguće da ih imamo, a da ne znamo. Obično se otkrivaju tokom gastroskopije. U retkim slučajevima moguće je da dođe do nekontrolisanog rasta i umnožavanja ćelija i razvoja kancerogenih polipa želuca.
Polipi se ređe javljaju u želucu u odnosu na ostala tkiva. Nije uvek jasno zbog čega nastaju, ali smatra se da postoje faktori rizika za razvoj polipa u želucu.
Onkološki hirurg iz MD Anderson Cancer Center, dr. Paul Mansfield, kaže da su polipi u želucu najčešće posledica različitih upalnih procesa. Upotreba inhibitora protonske pumpe jedan je od čestih razloga zbog kojih se javljaju polipi. Ovi lekovi se upotrebljavaju za suzbijanje jakog lučenja želudačne kiseline i smirivanje simptoma gorušice.
– Veoma efikasno smanjuju pojačanu sekreciju želudačne kiseline, koja je ipak neophodna. Ukoliko je manje želudačne kiseline, ćelije rade ubrzano kako bi povećale proizvodnju hormona zvanog gastrin, koji sa druge strane podstiče želudac na lučenje želudačne kiseline – kaže dr. Mansfield.
Infekcije heliko bakterijom (Helicobacter pylori) ,takođe, mogu da povećaju rizik od razvoja polipa i nekih oblika karcinoma.
Polipi u želucu mogu da imaju i genetsku komponentu. Postoji porodična adenomatozna polipoza koja se dovodi u vezu sa razvojem polipa u debelom crevu, ali takođe može da poveća rizik od polipa u želucu i tankom crevu.
Postoji nekoliko različitih vrsta polipa želuca, u zavisnosti od lokacije, uzroka i verovatnoće da postanu kancerogeni.
Adenomatozni polipi imaju veću mogućnost da postanu kancerogeni, najčešće su lokalizovani u donjem delu želuca i često imaju i genetsku osnovu.
Dosta česti su polipi fundusnih žlezda, javljaju se u gornjem delu želuca, često posle nekontrolisane upotrebe inhibitora protonske pumpe.
Hiperplastični polipi mogu da budu posledica gastritisa i infekcije heliko bakterijom. Zahvataju unutrašnje zidove želuca i mogu da postanu kancerogeni, ukoliko se ne leče.
Dosta ređi su pseudo polipi, koji nastaju ako se strano telo, na primer deo čačkalice, zaglavi u zidu želuca.
– Oni nisu klasični polipi, ali mogu da liče na polipe, jer organizam nastoji da se reši stranog tela i pokušava da formira „školjku“ oko njega – objašnjava dr. Mansfield.
Polipi u želucu često najavljuju stomačne tegobe, pacijenti dolaze zbog probavnih smetnji ili refluksa. Potom se upućuju na gastroskopiju tokom koje se dijagnostikuju polipi, kaže dr. Mansfield.
Lečenje zavisi od uzroka polipa, tipa polipa želuca i veličine polipa. Ukoliko su posledica upotrebe inhibitora protonske pumpe, pacijentima se preporučuje upotreba druge vrste leka.
Antibioticima se leče polipi u želucu uzrokovani heliko bakterijom. U nekim slučajevima uspešno lečenje i eliminacija heliko bakterije može da zaustavi i moguće kancerogene promene, navodi dr. Mansfield.
Pacijentima sa porodičnom adenomatoznom polipozom savetuju se redovni pregledi i skrinig koji će na vreme otkriti sumnjive promene.
– U većini slučajeva uklanjaju se polipi veći od jednog centimetra, tokom gastroskopije. Ukoliko ima više polipa, preporučuje se operativni zahvat gastrektomija, kojom se uklanja ceo želudac ili samo njegov deo – objašnjava dr. Mansfield.
– U nekim slučajevima nije potrebno da se uklanjaju polipi u želucu, posebno ako su mali i ne nose rizik od kancerogenih promena, niti izazivaju nelagodnost kod pacijenta – navodi dr. Mansfield.
Polipi u želucu mogu da se spreče kontrolom faktora rizika, održavanjem normalne telesne težine i zdravom ishranom, kako ne bi došlo do simptoma gorušice i upotrebe lekova za suzbijanje sekrecije želudačne kiseline. Ukoliko u porodici postoji sklonost ka polipima želuca, savetuje se redovno praćenje i kontrola po preporuci lekara.