Karcinom želuca (gastrični karcinom) predstavlja maligni tumor koji može nastati u bilo kom delu želuca. Najčešće asimptomatski u početnim fazama, ovaj tip raka može biti fatalan ukoliko se ne otkrije na vreme.
Karcinom želuca: Vrste i mehanizam nastanka
Ovaj malignitet karakteriše nekontrolisan rast abnormalnih ćelija koje mogu da metastaziraju putem krvi i limfnog sistema.
Želudac se sastoji od pet slojeva, a najveći broj karcinoma (više od 95 odsto) potiče iz njegovog najdubljeg unutrašnjeg sloja- mukoze. Ova najčešća forma poznata je kao adenokarcinom želuca. Pored adenokarcinoma, ređe se javljaju:
- limfomi (maligniteti limfnog tkiva želuca)
- gastrointestinalni stromalni tumori/GIST (nastaju iz srednjih slojeva zida želuca)
- neuroendokrini tumori (luče hormone i predstavljaju još ređu grupu).
Razvoj karcinoma želuca je postepen i može trajati godinama, što često doprinosi njegovom kasnom otkrivanju.
Zašto se karcinom želuca često kasno otkriva?
U ranim fazama, karcinom želuca često ne izaziva izražene simptome. Kada se simptomi jave, oni su nespecifični i mogu podsećati na obične gastrointestinalne tegobe. Zbog toga mnogi pacijenti ne potraže pomoć na vreme. Međutim, pravovremeno prepoznavanje simptoma značajno povećava šanse za uspešno lečenje.
Simptomi koji mogu ukazivati na karcinom želuca su:
- gorušica i refluks kiseline
- bol i pritisak u stomaku
- promene u pražnjenju creva (dijareja ili zatvor)
- mučnina i povraćanje
- gubitak apetita i osećaj rane sitosti
- povraćanje krvi i tamna stolica
- nenamerni gubitak telesne mase
- hronični umor, anemija i malaksalost
- ascit (nakupljanje tečnosti u stomaku)
Važno je napomenuti da ovi simptomi nisu isključivo vezani za maligne bolesti, ali njihovo trajanje i intenzitet zahtevaju lekarsku procenu.
Ko je u posebnom riziku: Krvna grupa A i karcinom želuca
Ranije istraživanje ukazuje na značajnu povezanost između krvne grupe A i povećanog rizika za razvoj karcinoma želuca. Osobe sa ovom krvnom grupom imaju veće šanse da obole, što se pripisuje imunogenetskim faktorima i specifičnim karakteristikama ćelijskih receptora u sluzokoži želuca. Ova povezanost je potvrđena u više epidemioloških studija.
Pored toga, postoje i drugi značajni faktori rizika, među kojima su infekcija Helicobacter pylori, naročito nelečena, starosna dob (rizik značajno raste posle 50. godine), kao i pol (muškarci su u većem riziku). Ti je i istorija hirurških intervencija na želucu ali i životne navike. Prednjače konzumiranje prekomerno slane, dimljene i začinjene hrane i pušenje, uz zloupotrebu alkohola.
Menetrijerova bolest, perniciozna anemija, porodična adenomatozna polipoza i prisustvo polipa na želucu takože spadaju u faktore rizika.
Umesto zaključka: Može li se prevenirati ovaj karcinom
Karcinom želuca predstavlja ozbiljnu i često podmuklu bolest, čije rano otkrivanje može spasiti život. Osobe sa krvnom grupom A treba posebno da obrate pažnju na rizične faktore i simptome, kao i da se redovno kontrolišu, naročito ukoliko imaju i druge predispozicije.
Preventiva, blagovremena dijagnostika i zdrav način života ostaju ključne mere u borbi protiv ove vrste raka.
