Prvo, potrebno je reći da je zaštita od sunca neophodna tokom cele godine, ali intenzitet štetnih ultraljubičastih zraka dostiže vrhunac tokom kasnog proleća i leta. To se sada menja i štetnim ultraljubičastim zracima smo znatno izloženi i u ranom proleću i kasnoj jeseni.
Krema za sunčanje tokom cele godine
Danas se stručnjaci zalažu za primenu kreme za sunčanje bez obzira na godišnje doba. SPF (faktor zaštite od sunca) služi kao ključan element za odabir kreme za zaštitu od sunca, a preporučuje se da krema ima najmanje SPF 30 ili više. Krema za zaštitu od sunca koja ima SPF 30 štiti kožu od 97% UV B sunčeve svetlosti, dok ona koja ima SPF 50 štiti od 98% štetnih sunčevih zraka. Važno je reći da ne postoji krema koja štiti kožu od 100% štetnih sunčevih zraka.
Hemijska ili fizička krema – u čemu je razlika
Postoji i debata da li su bolje hemijske ili fizičke kreme za sunčanje. Hemijske varijante apsorbuju UV zrake, dok ih fizičke kreme odbijaju od kože. Npr. mineralne kreme za sunčanje, koje sadrže cink oksid i titanijum dioksid, favorizuju oni koji su oprezni u pogledu potencijalnih zdravstvenih efekata povezanih sa hemijskim sastojcima. Ipak, svaka krema ima svoje prednosti i nedostatke.
Kako krema za sunčanje utiče na životu sredinu
Svest o životnoj sredini podstakla je zabrinutost zbog uticaja kreme za sunčanje na koralne grebene. Određeni sastojci, posebno oksibenzon, oktokrilen i oktinoksat, su umešani u beljenje korala i degradaciju grebena. Kao odgovor, alternative koje su „bezbedne za grebene“, kao što su nenanotizovani cink oksid i titanijum dioksid, predstavljaju ekološki prihvatljive opcije.
Da li je potrebno da osobe sa tamnijim tonovima kože koriste kremu za sunčanje, sazanaćete u nastavku teksta na Vitality.rs
