Snaga šake, sposobnost da čvrsto stegnemo šaku, jedan je od indikatora opšteg zdravstvenog stanja i svojevrsni biomarker zdravlja starijih osoba. Snaga prstiju šake, zglobova, podlaktica može dosta da otkrije o zdravlju. Veruje se da je slabija snaga šake razlog povreda. Pojedina istraživanja navode da je slabija snaga šake u srednjem životnom dobu čak i faktor rizika za razvoj demencije.
Snaga šake počinje da opada oko 50 godine života ili čak i ranije.
Specijalista gerijatrijske medicine dr Ardeshir Hashmi navodi da su osobe sa jačim stiskom šake vitalnije i da sporije stare. Snaga mišića šake meri se ručnim dinamometrom. Uopšteno smatra se da jači stisak šake povezan sa boljim, a slabiji sa lošijim zdravljem. Ipak, ovaj stav još je predmet debate, naglašava se da na snagu šake mogu da utiču faktori kao što su starosno doba, indeks telesne mase.
Snaga šake ključna je za dobar kvalitet života i obavljanje svakodnevnih poslova, za ravnotežu, izdržljivost. Slabiji stisak šake može da bude znak sarkopenije – stanja koje prati gubitak mišićne mase, slabljenje snage i funkcija tela. U jednoj studiji slabija snaga dovodi se u vezu sa slabijom pokretljivošću, s druge strane slabija pokretljivost dodatno slabi mišiće, pa i mišiće šake i ruku.
Imuni sistem
Istraživanja su pokazala da žene u 20-im godinama imaju snagu stiska oko 34 kilograma, u osmoj deceniji života kod žena iznosi 24 kilograma, mlađi muškarci imaju snagu stiska oko 54 kilograma, a u osmoj deceniji života oko 38 kilograma.
Što smo stariji sve slabiji je i imuni sistem, organizam nije u mogućnosti kao u mladosti da se lako izbori sa mogućim infekcijama. Usled slabljenja mišićne mase telo se lošije bori protiv bakterija i virusa. Istraživanja navode da slabija snaga šake može da bude indikator slabljenja imunog sistema.
– Jaka snaga šake dovodi se u vezu sa jačim imunim sistemom. Slabiji stisak šake može da znači da postoji veća mogućnost da se razbolimo od covid 19, gripa – smatra dr Hashmi.
Veruje se da osobe sa slabijom snagom šake lakše razviju ozbiljne simptome i komplikacije bolesti koje nekada zahtevaju i bolničko lečenje.
Hronične bolesti, mentalno zdravlje
Dr Hashmi kaže da je slabija šaka i znak koji može da ukaže od povećanu mogućnost od razvoja hroničnih bolesti. Kada su nam mišići slabiji, teže vežbamo, veći deo dana sedimo.
– Fizička ograničenja mogu imati negativan uticaj i na mentalno zdravlje – kaže dr Hashmi.
Istraživanje objavljeno 2023. godine u Alzheimer’s Research & Therapy tvrdi da su osobe koje mogu brže da hodaju i imaju jači stisak šake u manjem riziku od razvoja demencije.
U drugim istraživanjima slabija šaka se dovodi u vezu sa konfuzijom, slabijim pamćenjem, sporijim rešavanjem problema, depresijom, nekvalitetnim snom.
– Ne mislim da je previše ekstremno reći da snaga šake može da bude prediktor očekivanog životnog veka – smatra dr Hashmi.
