Karcinoidni sindrom često je komplikacija neuroendokrinih tumora koji se javljaju kada endokrine ćelije počnu da se nekontrolisano dele. Karcinoidni sindrom se određuje kao grupa simptoma povezana sa karcinoidnim tumorima – sporo rastućom vrstom raka, koji može da nastane u bilo kojem delu tela sa neuroendokrinim ćelijama koje se nalaze u različitim organima. Zato se ova bolest može razviti u praktično bilo kojem organu, s tim da se kanceroidni tumor najčešće uočava u želudačno-crevnom traktu ili plućima.
Tumor produkuje previše serotonina
Kada tumor produkuje previše serotonina javljaju se simptomi. Karcinoidni sindrom najčešće pogađa osobe sa uznapredovalim karcinoidnim tumorima. Bol u grudima, bol u stomaku, dijareja, umor, crvena koža, zadihanost, nizak krvni pritisak, ubrzan rad srca, moguća i povećana maljavost uz dobijanje na telesnoj težini simptomi su karcinoidnog sindroma.
Bol u stomaku može da bude praćen masnim stolicama jako neprijatnog mirisa, može da se javi oticanje nogu i stopala, žutica. Pojedini pacijenti zbog niskog pritiska imaju vrtoglavice ili osećaj nesvestice. Veoma retko karcinoidni sindrom može da izazove jake komplikacije, to jest karcinoidne krize koje mogu da ugroze i život pacijenta.
Komplikacije
Retka ali potencijalno opasna komplikacija je karcinoidna bolest srca, tokom koje neuroendokrini tumori oslobađaju hormone koji deluju na rad komora srca, srčanih zalistaka i mogu da dovedu do srčane insuficijencije.
Karcinoidni sindrom može da deluje na sposobnost tela da obradi triptofan, esencijalnu aminokiselinu koja pomaže u procesu stvaranja serotonina, hormona i neurotransmitera koji utiče na san, naše raspoloženje. Karcinoidna kriza je ipak, kako tvrde stručnjaci, izuzetno retko stanje koje može da bude isprovocirano hirurškom intervencijom, nekom medicinskom procedurom ili fizičkom traumom.
Dijagnostika
Karcinoidni sindrom može da se utvrdi na nekoliko načina. Test urina proverava određene nivoe hormona. Nekada je problem u tome što su mnogi simptomi karcinoidnog sindroma slični drugim manje ozbiljnim bolestima. Zato je bitan detaljan pregled.
Stanje može da se dijagnostikuje i pomoću neuroendokrine pozitronske emisione tomografije, koja prati neuroendokrine tumore, kompjuterske tomografije, ultrazvuka koji koristi zvučne talase za razvoj slike organa i kostiju, putem magnetne rezonance, endoskopije.
Terapija je usmerena na lečenje osnovne bolesti
Neuroendokrini tumori izazivaju karcinoidni sindrom, pa je terapija usmerena na lečenje osnovne bolesti. Neuroendokrini tumori se leče operativnim zahvatom kojim se uklanja ili smanjuje veličina neuroendokrinih tumora. Analozi somatostatina su lekovi koji sprečavaju telo da proizvodi višak hormona i na taj način usporava rast tumora.
Ciljana terapija je usmerena na aktiviranje određenih gena ili proteina koji potom uništavaju maligne ćelije. Jedna od načina lečenja je i embolizacija, kada se deluje na dalji rast tumora zatvaranjem krvnog suda koji ishranjuje tumorsko tkivo.
Kada je potrebno obavezno potražiti pomoć?
Karcinoidni sindrom je posledica neuroendokrinih tumora, koji ne mogu da se spreče. U nauci nisu poznati faktori rizika koji deluju na pojavu ovih tumora. Pacijentima koji se leče od ovog tumora savetuje se da obavezno zatraže hitnu pomoć ako dođe do bola u grudima, bola u stomaku, jake dijareje koja traje nekoliko dana, akutnog crvenila lica, vrata, grudi.
Stručnjaci navode da su ovi tumori veoma nepredvidi. Moguće je da pacijent bude mlada osoba sa uznapredovalom bolešću ili da se bolest naglo razvije u lošem pravcu. S druge strane, moguće je da stariji pacijenti dugo imaju bolest bez većih komplikacija.
