Foto: Telegraf/Nikola Tomić / Shutterstock
Trombofilija je stanje koje povećava rizik od formiranja krvnih ugrušaka, a može imati ozbiljne posledice po zdravlje ako se ne dijagnostikuje i ne leči na vreme. Trombofilija je veoma važna tema, koja je u posledenje vreme postala veoma aktuelna.
– Ljudi često ne razumeju vezu između tromba i trombofilije. Naša krv je tečno tkivo koje se zgrušava da spreči krvarenje pri povredi. Taj ugrušak nazivamo tromb. Problem nastaje kada se tromb formira bez povrede, što može dovesti do otoka i bola u ekstremitetima, a deo tromba može zapušiti krvne sudove u plućima, što nazivamo plućnom embolijom, i to može biti po život opasno stanje – kaže na početku današnjeg ePodcasta doc. dr Mirjana Mitrović, specijalista hematologije.
Možemo li i na koji način prepoznati da se u našem telu stvorio tromb i koji simptomi mogu ukazati na to:
– Osnovni simptomi su otok i bol u ekstremitetima, obično asimetrično, ili naglo nastalo zamaranje i gubitak daha. Trombofilije, s druge strane, predstavljaju urođena ili stečena stanja s povećanom verovatnoćom za stvaranje tromba. Stečena trombofilija je mnogo češća i može biti uzrokovana starenjem, štetnim navikama, gojaznošću, pušenjem, trudnoćom, hormonskim kontraceptivima i dugim avionskim letovima – kaže dr Mirjana Mitrović.
D-dimer je u poslednje vreme postao popularna analiza pa je često radimo na svoju ruku, ima li to smisla i na šta ti povišene vrednosti ukazuju.
– D-dimer ukazuje na aktivaciju sistema zgrušavanja krvi. Povišen je kada postoji tromboza, ali ne i kod same trombofilije. Stoga je pogrešno testirati trombofiliju samo zbog povišenog D-dimera. D-dimer se koristi da pomogne u dijagnostici tromboze. Ne treba ga raditi na svoju ruku. D-dimer se radi samo kada postoji sumnja na trombozu. Povišeni D-dimer može ukazati na razne stvari, uključujući kancer, ali nije screening test za rak. Umesto toga, treba raditi redovne preglede i analize koje preporučuju lekari – objasnila nam je dr Mirjana Mitrović.
Kada se potvrdi postojanje tromba, koji su sledeći koraci lečenja i utiče li ovo stanje na svakodnevni život?
– Lečenje tromboze uključuje antikoagulantnu terapiju, koja može trajati od 3 do 6 meseci, a ponekad i doživotno, u zavisnosti od razloga tromboze. Trombofilija se leči preventivno, posebno u situacijama kao što su dugi letovi, trudnoća ili hirurški zahvati – kaže dr Mitrović i dodaje:
– Treba biti svestan rizika i izbegavati faktore koji povećavaju rizik od tromboze. Ljudi s trombofilijom ne bi smeli pušiti, koristiti hormonske kontraceptive, i trebalo bi da održavaju zdravu telesnu težinu.
Kome je potrebno da se obratite ako sumnjate da imate trombofiliju, koje bolesti leče hematolozi i kako se i da li može izbeći stvaranje opasnih trombova u organizmu saznaćete u današnjem ePodcstu.
Doc. dr sci. med. Mirjana Mitrović je specijalista interne medicine i subspecijalista hematologije iz Beograda. Njene oblasti interesovanja uključuju benignu hematologiju, trombofiliju u trudnoći, lečenje anemija i kompletnu hematološku evaluaciju pacijenata sa poremećajem krvi i hematopoetskog sistema.
Vodi tim za trombofilije, sprovodi genetska ispitivanja naslednih poremećaja koagulacije i koordinira lečenjem trombofilija u trudnoći. Bavi se dijagnostikom i lečenjem širokog spektra poremećaja hematopoetskog sistema.
Dobitnica je brojnih nagrada i autor je preko 100 naučnih radova, jednog poglavlja knjige i tri medicinska vodiča.