Dalekovidost (lat. Hypermetropia) je relativno čest poremećaj vida pri kome obližnji objekti mogu da izgledaju mutno, iako udaljene vidimo jasno. Naime, svetlosni zraci koji u oko ulaze nemaju precizan fokus u tački jasnog vida na mrežnjači, već iza nje.
Dalekovidost se menja kroz godine života: Koje simptome najčešće daje
Većina novorođenčadi na svet dođe sa dalekovidošću. Do prve godine života manje od 4 odsto dece ima hipermetropiju, koja sa daljim odrastanjem nestaje. U srednjim godinama života odrasli imaju tendenciju da razviju prezbiopiju, što otežava vid izbliza. Ovo stanje se često može opisati kao dalekovidost, ali postoje detalji koji ga ipak razlikuju od hipermetropije.
Ako nešto što čitamo moramo da udaljimo od vidnog polja i očiju kako bismo jasnije ili preciznije videli, žmirkamo ili se naprežemo, to mogu biti znaci dalekovidosti. Naprezanje može prouzrokovati pritisak u očima, bol u predelu očiju, kao i glavobolju. Blaga dalekovidost možda neće izazvati primetne simptome, ali je zato važno da se redovno vrše kontrolni očni pregledi, kako bi se stanje detektovalo u što ranijoj fazi.
Faktori koji mogu da uslove dalekovidost
Kod osobe sa normalnim vidom, oči fokusiraju svetlost direktno na mrežnjaču (koja je poput ekrana na zadnjoj strani oka). Dalekovidost je najčešće uzrokovana nedovoljno zakrivljenom rožnjačom ili očnom jabučicom koja je prekratka. Ova dva problema sprečavaju svetlost da se fokusira direktno na mrežnjaču. Umesto toga svetlost se fokusira iza nje, zbog čega nam objekti iz krupnog plana mogu izgledati mutno.
Istraživanja kažu da je većina ljudi sa hipermetropijom rođena sa njom, mada to možda neće uzrokovati probleme sa vidom dok ne postanu stariji. Iako ne postoji jasan obrazac direktnog nasleđivanja, rizik od dalekovidosti je veći ako se imate rođaka prvog stepena (roditelji, braća, sestre) sa ovim stanjem.
Ko je posebno predisponiran i kako se dijagnostikuje dalekovidost
Hipermetropiju otkriva kompletan pregled kod oftalmologa, a neki uobičajeni sistematski testovi vida možda neće dijagnostikovati problem. Razlog je to što veliki broj testova obično procenjuje vid na daljinu, a ne i sposobnost da se vide bliski objekti. Tokom opsežnog pregleda, očni lekar koristi retinoskop koji omogućava da se stekne uvid u to kako se svetlost reflektuje sa mrežnjače. Drugi instrument, koji se naziva foropter, meri količinu greške refrakcije i određuje jačinu sočiva.
Čak i ako nemate simptome dalekovidosti, preporučljivo je da odete na pregled očiju oko 40. godine. Nakon toga, svake dve do četiri godine treba ići na pregled. Ako ste pod visokim rizikom za određene očne bolesti poput glaukoma, ili ako imate dijabetes, oči bi trebalo češće pregledati.
Prognoze za pacijente i opasnost od razvijanja prezbiopije
Za većinu dalekovidih ljudi nošenje naočara ili kontaktnih sočiva biće sasvim dovoljno za poboljšanje stanja i kontrolu simptoma. Međutim, nekima će rešenje biti laserska operacija oka, što zavisi od procene oftalmologa. Ljudi sa hipermetropijom su u opasnosti od razvoja prerane prezbiopije.
Istraživanja pokazuju da neke vrste kapi za oči mogu privremeno smanjiti prezbiopiju, ali ih nikako nemojte primenjivati sami i na svoju ruku. Dalekovidi ljudi mogu poboljšati stanje noseći naočare ili kontaktna sočiva.
