Redovne fizičke vežbe sprečavaju razvoj brojnih patologija, značajno smanjujući smrtnost od svih uzroka, smrtnost od kardiovaskularnih bolesti (KVB) i smrtnost od raka. Redovne fizičke vežbe smatraju se efikasnim tretmanom za brojna hronična stanja, uključujući depresiju, hipertenziju, kognitivni pad, osteoartritis i dijabetes tipa 2. Fizička neaktivnost navodi se kao drugi najvažniji faktor kardiovaskularnog rizika, odmah posle nepravilne ishrane. Fizička aktivnost dolazi pre dislipidemije, hiperglikemije, hipertenzije, gojaznosti, tromboze, pušenja, bubrežne disfunkcije i genetske ili porodične hiperholesterolemije. Stoga je poznata činjenica da je zdravlje usko povezano sa fizičkom aktivnošću, do te mere da smernice preporučuju fizičku aktivnost najmanje 150 minuta nedeljno. Ali njome se bavi manje od jedne trećine ljudi kojima se preporučuje fizička aktivnost, a samo 20 odsto postiže cilj. Ljudi koji imaju psa imaju četiri puta veće šanse da ispune smernice za fizičku aktivnost od onih koji nemaju psa. U stvari, vlasnici pasa primorani su da šetaju kako bi se brinuli o svojim psima, a ovaj faktor je snažno povezan sa manjim rizikom od KVB i smrti.
Prednosti za kardiovaskularno zdravlje
Na krvni pritisak (KP) pozitivno utiče to što neko ima psa. Niže prosečne vrednosti krvnog pritiska pronađene su kod vlasnika pasa nego kod pojedinaca u kontrolnoj populaciji, kao i smanjeni rizik za hipertenziju. Međutim, zbunjujući faktori, kao što su starost i telesna težina, mogu uticati na ovu povezanost. U studiji na pacijentima nakon infarkta miokarda sa asimptomatskim ventrikularnim aritmijama, vlasnici pasa su imali značajno manju verovatnoću da umru u roku od godinu dana u poređenju sa osobama koje nisu imale psa.
Longitudinalne studije sprovedene na odraslima pre i posle posedovanja psa sugerišu da vlasnici pasa postaju aktivniji, a ovaj nalaz je nedavno potvrđen i kod dece.
Psihološki efekti
Među brojnim psihosocijalnim prednostima povezanim sa posedovanjem psa su smanjenje stresa i poboljšanje raspoloženja i emocionalnog stanja. Ako imamo psa to može smanjiti depresiju i dati pozitivne efekte na dobrobit određenih podgrupa opšte populacije, posebno onih koji su sami, žena, dece i starijih osoba koje doživljavaju gubitak supružnika ili razvod.
Korišćenje specijalno obučenih službenih pasa povezano je sa konvencionalnim tretmanom posttraumatskog stresnog poremećaja, pored konvencionalnog lečenja psihoterapijom i lekovima. Ova kombinovana terapija dovodi do značajnog smanjenja povezanih simptoma, smanjenja depresije i povećanog društvenog učešća.
U nekim društvenim kontekstima, psi su postali centralni deo porodičnog života i smatraju se članovima porodice. Veza privrženosti između vlasnika i njegovog psa može biti funkcionalno slična onom između roditelja i deteta. Ovaj tip odnosa pokazuje sličnosti u ponašanju i neuroendokrinim sličnostima sa onima opisanim između majki i dece, posebno u pogledu nivoa oksitocina i kortizola, prisutnih i kod pasa i kod njihovih vlasnika i povezanih sa njihovim stilom interakcije.
Istraživanje mehanizama moždane aktivnosti u vezi sa efektima interakcije čoveka i životinje je još u ranoj fazi. Jedno istraživanje je, putem EEG-a, uradilo procenu moždanih talasa u prefrontalnim, frontalnim, parijetalnim i okcipitalnim režnjevima pojedinaca tokom različitih aktivnosti sa psom i povezalo ih sa subjektivnom procenom njihovih emocija. EEG tragovi kod zdravih osoba u interakciji sa psom dokumentovali su alfa spektre snage koji ukazuju na stanje opuštanja i odmora mozga koji se značajno povećava prilikom igre i šetnje psa. Nasuprot tome, primećeno je značajno povećanje beta spektra snage tokom masaže, doterivanja i igranja sa psom, što ukazuje na bolju koncentraciju u odsustvu stresa. Dalje, hranjenje, masaža i grljenje psa bile su aktivnosti povezane sa pozitivnim uticajem na raspoloženje učesnika, uz nizak nivo stresa u svim aktivnostima.
Druge stvari o kojima treba razmisliti
Iako se preporučuje posedovanje psa, jer može dovesti do nekoliko zdravstvenih koristi, terba naglasiti još nekoliko stvari o kojima treba razmisliti:
- imati psa podrazumeva obavezu i posvećenost 10-15 godina
- većina ljudi nadživi svoje pse
- stariji odrasli pacijenti sa komorbiditetom treba da naprave planove za brigu o svojim životinjama kada sami više ne budu mogli o njima da se brinu
- psi brzo postaju članovi porodice, a njihov odlazak može izazvati žaljenje koje je stresno kao i gubitak nekog bliskog ili najrođenijeg
- pas stvara dobro dokumentovane koristi za fizičko i mentalno zdravlje osobe
