Insipidni dijabetes (bolest neurohipofize) nije šećerna bolest, već retko oboljenje koje se ispoljava osećajem žeđi i pored unosa tečnosti. Insipidni dijabetes je stanje kada telo proizvodi veće količine urina i uglavnom je posledica disfunkcije antidiuretskog hormona (ADH ili vazopresina) koji se luči iz zadnjeg režnja hipofize i ima bitnu ulogu u regulaciji sadržaja vode u telu. U ovom slučaju telo ne proizvodi dovoljno ADH ili ga bubrezi koriste na neodgovarajući način.
Telo ne može pravilno da zadrži vodu
Telo produkuje u ovoj situaciji previše urina i nije u stanju da pravilno zadrži vodu. U pitanju je retko stanje koje se leči, može da bude hronična bolest, povremeni zdravstveni problem, u zavisnosti od uzroka da bude blage ili teže prirode.
Pacijenti sa insipidnim dijabetesom pojačano mokre i piju velike količine vode, jer stalno osećaju žeđ. Ukoliko ne piju dovoljno tečnosti rizikuju da izgube dosta tečnosti i da dođe do dodatnih komplikacija.
Šta je antidiuretski hormon?
Antidiuretski hormon (ADH, vazopresin) nastaje u hipotalamusu, a luči se u zadnjem režnju hipofize. Ovaj hormon utiče na na bubrežne kanaliće i omogućava protok vode kroz njih. Na taj način povećava se apsorpcija vode iz bubrežnih kanalića u krv i razvija se mala količina koncentrovanog urina. Ako se ADH ne luči povećava se količina razređene mokraće. U većim količinama ADH sužava krvne sudove i povišava krvni pritisak.
ADH pomaže u regulisanju ravnoteže vode u organizmu i kontroliše količinu vode koju bubrezi reapsorbuju dok filtriraju otpadne materije iz krvi. Telo normalno proizvodi i oslobađa više ADH kada smo dehidrirani ili kada pada krvni pritisak. Povišene količine ADH šalju poruku bubrezima da zadrže više vode, umesto da je ispušta u mokraću.
Šta bi se desilo sa pacijentom u pustinji?
U većini slučajeva insipidnog dijabetesa hipotalamus ne proizvodi dovoljno ADH ili bubrezi ne koriste pravilno ADH zbog čega dolazi do čestih i velikih gubitka vode kroz urin.
Na primer, ako bi osoba koja ne boluje od insipidnog dijabetesa bila u pustinji, bez pristupa vodi, telo bi proizvodilo više ADH i zadržavalo što više vode, dok bi osoba sa insipidnim dijabetesom u pustinjskim uslovima bez konzumacije vode, nastavila da mokri i brzo bi dehidrirala.
Insipidni dijabetes i dijabetes melitus su dva različita stanja
Insipidni dijabetes i dijabetes melitus su dva različita stanja, dele naziv dijabetes jer obe bolesti izazivaju pojačanu žeđ i učestalo mokrenje. Dijabetes melitus je mnogo učestalije stanje.
Insipidni dijabetes može da bude neurogeni, kada mozak ne luči dovoljne količine hormona vazopresina. Ovaj oblik insipidnog dijabetesa može da se se javi posle meningitisa, povreda glave, pucanja aneurizme, kao komplikacija operacije mozga ili tumora mozga, s tim da može da bude i nepoznate prirode.
Nefrogeni insipidni dijabetes se javlja kada bubrezi ne reaguju na antidiuretski hormon i veoma je retko stanje i posledica genetskog poremećaja. Nefrogeni oblik češći je kod muškaraca i pogađa sitne strukture bubrega koje apsorbuju tečnost. Može da se javi i kao neželjena reakcija na terapiju litijumom i kod hiperkalcemije, povišenog nivoa kalcijuma u telu.
Insipidni dijabetes simptomi
Insipidni dijabetes je retko stanje pogađa jednu od 25.000 osoba na svetskom nivou. Simptomi su potreba za čestim mokrenjem i tokom dana i noći, urin se izbacuje u velikim količinama i svetle je boje, učestao je osećaj žeđi, iako pacijent unosi dovoljne količine vode i tečnosti. Moguće je da osoba proizvede do 19, 20 litara urina dnevno.
Usled svega javlja se dehidracija koja se manifestuje nesvesticama, umorom, suva su usta i oči, moguća je konfuzija, mučnina. Stručnjaci naglašavaju da u slučaju ekstremne žeđi i učestalog mokrenja i/ili dehidracije što pre potražimo stručnu pomoć.
Kako se otkriva insipidni dijabetes?
Žeđ i učestalo mokrenje su simptomi koji prate i mnoge druge bolesti, zato je potrebno testiranje kojim stručnjaci utvrđuju srž problema.
Test nedostatka vode je najjednostavniji i najpouzdaniji metod za dijagnozu. Test se radi pod stalnim nadzorom medicinskih stručnjaka, kako bi se sprečila dehidracija. Pacijent ne pije tokom nekoliko sati tečnosti i posmatra se reagovanje tela. I u ovakvim uslovima osoba sa insipidnim dijabetesom nastaviće da mokri velike količine vodenaste (razređene) i svetle boje urina. U normalnim okolnostima, kada ne pijemo vodu, produkovaćemo male količine koncentrovanog – tamno žutog urina.
Kako bi isključili sumnju na postojanje neke druge bolesti lekari mogu da nas upute na proveru nivoa vazopresina, test glukoze da bi se isključio dijabetes melitus. Rade se i analize urina (koncentracija urina, provera ketona u urinu). U nekim slučajevima biće potrebno i snimanje magnetnom rezonancom, kako bi se dobio uvid u stanje hipofize ili hipotalamusa.
Lečenje
Lečenje zavisi od uzroka stanja, ukoliko je insipidni dijabetes posledica manjka vazopresina biće potrebna nadoknada tog hormona, koji se udiše na nos. Obično se pored terapije pacijentima savetuje dovoljan unos tečnosti, kako ne bi došlo do dehidracije. Lekar može da preporuči manji unos soli i proteina. Bitno je da se pacijent o svemu posavetuje sa svojim lekarom, da dolazi redovno na kontrole i prati stanje.
Prognoza insipidnog dijabetesa je generalno dobra, stanje uglavnom ne izaziva ozbiljne probleme dok se pravilno leči i ako se piju dovoljne količine vode. Rizik od komplikacija veći je kod dece, starijih osoba i onih koji imaju problema da prepoznaju žeđ. Pacijenti sa insipidnim dijabetesom imaju dobar kvalitet života ako primenjuju terapiju i savete stručnjaka.
