Prolaps rektuma je propadanje rektuma kroz anus. Ovo stanje često se poistovećuje sa hemoroidima pre svega zbog nekoliko sličnih simptoma, ali je reč o različitim medicinskim entitetima. Zapravo, prolaps rektuma ponekad počinje komplikovanijim slučajevima hemoroida, ili se otkrije pri dijagnostici zbog sumnje na iste.
Kako se dijagnostikuje prolaps rektuma
Kada postoji sumnja na prolaps rektuma, lekar će uzeti detaljnu anamnezu. Potrebna je istorija bolesti, detalaj opis simptoma, kao i fizički pregled, koji može biti neprijatan, ali je neophodan. Neke od uobičajenih dijagnostičkih metoda pre kojih bi trebalo uraditi klistir su:
- analna elektromiografija (EMG) – test merenja efikasnosti mišića i nerava u rektumu
- anorektalna manometrija – plasiranje balona kroz fleksibilnu cev veličine termometra u rektum, koji meri odgovor na pritisak
- klistir barijumom
- defekografija – test koristi rendgenske snimke i/ili MRI za praćenje debelog creva u toku pražnjenja
- kolonoskopija – neprijatan, ali najefikasniji i najpouzdaniji problem za vizuelizaciju debelog creva
- tranzitna studija – proguta se jedna ili više kapsula sa markerima koji se mogu videti na rendgenskim snimcima; nakon što progutate kapsulu, ide se na rendgenske snimke narednih 5 dana kako bi lekar mogao da vidi na koji način markeri prolaze kroz creva
- dodatna dijagnostika – urološki ili ginekološke preglede da vidi da li ima slabih mesta na dnu karlice ili da li su drugi organi, poput materice, prolapsirali.
Prolaps rektuma: Načini lečenja
Ako vam je dijagnostikovan prolaps rektuma ali su simptomi blagi i ako vam kvalitet života nije značajno pogođen, uz konsultaciju lekara ćete odabrati model funkcionisanja bez operacije. Omekšavanje stolice kroz režim ishrane i kontrolisanih, propisanih preparata može pomoći da se manje naprežete tokom pražnjenja creva što će bolje držati pod kontrolom i poziciju rektuma.
Međutim, operacija je jedini način za definitivno lečenje prolapsa rektuma i ublažavanje simptoma. Postoje dva glavna pristupa saniranju rektalnog prolapsa: abdominalni i rektalni. Prva metoda podrazumeva pravljenje reza na trbušnom zidu i povlačenje rektuma nazad na svoje mesto. Ova operacija, poznata i kao abdominalna rektopeksija, može se izvesti i laparoskopski, uz korišćenje manjih rezova specijalnom kamerom i alatima.
Što se tiče rektalnog pristupa, postoje dve različite vrste perinealne rektosigmoidektomije, procedure koja sanira rektalni prolaps kroz perineum, ili područje između anusa i genitalija. Altemeier procedura uključuje uklanjanje dela rektuma i ponovno spajanje dva kraja. Delorme postupak je idealan za osobe sa kraćim prolapsima. Podrazumeva uklanjanje spoljašnje obloge rektuma, zatim savijanje i ušivanje sloja mišića. Često se preporučuje osobama koje imaju jak zatvor i ne smatraju se kandidatima za laparoskopsku proceduru.
Koliko dugo traje oporavak kada se operiše prolaps rektuma
Generalno, većina ljudi je u stanju da se potpuno oporavi i vrati normalnim aktivnostima u roku od 6 nedelja od operacije, zavisno od metode. Oporavak od laparoskopske metode traje još kraće.
Tokom boravka u bolnici, polako ćete prelaziti sa tečnosti na konzumaciju čvrste hrane. Lekar će vas posavetovati o strategijama izbegavanja ponovne pojavu ili recidiva rektalnog prolapsa. Važno je da ostanete hidrirani, unosite hranu sa dovoljno vlakana i koristite uz savet lekara preparate koji mogu da omekšaju stolicu u cilju sprečavanja zatvora.
Saveti za sprečavanje prolapsa rektuma
Sprečavanje prolapsa rektuma nije uvek moguće. Međutim, možemo smanjiti rizik ako održavamo što bolje zdravlje creva. Da bismo izbegli zatvor, ishrana pre svega treba da bude bogata vlaknima, a to su sledeće namirnice:
- voće
- povrće
- mekinje
- pojedine mahunarke, ukoliko vas ne nadimaju (pasulj).
Smanjite količinu prerađene hrane i pijte dovoljno tečnosti svakog dana, idealno vode. Vežbajte redovno, smanjite stres meditacijom ili drugim tehnikama opuštanja koje vam prijaju.
