„Na prazan stomak” je odrednica koja obavezno ide uz korišćenje određenih lekova, jer vreme uzimanja medikamenata predstavlja ključni aspekt njihove efikasne i bezbedne upotrebe. Farmakolozi ističu da vreme uzimanja leka može da bude jednako značajno kao i sam lek, jer može u velikoj meri da utiče na njegovu efikasnost i potencijalne neželjene efekte.
Zašto neki lekovi moraju da se uzimaju na prazan stomak, pre jela?
U zavisnosti od specifične vrste leka i njegovih jedinstvenih farmakoloških efekata, zdravstveni radnici mogu da preporuče uzimanje pre ili posle jela. Postoji nekoliko razloga zašto se neki lekovi moraju uzimati pre jela. Jedan od razloga je da se poveća apsorpcija leka u krvotok. Kada se uzimaju na prazan želudac, neki lekovi mogu brže da uđu u krvotok, omogućavajući im da deluju efikasnije. Zbog toga se naglašava „pre jela“ jer hrana može da utiče na apsorpciju određenih lekova usporavanjem procesa ili ometanjem hemijskih reakcija koje se dešavaju u crevima.
Na primer, oralni lekovi za štitnu žlezdu, kao što je levotiroksin, preporučuje se da se uzimaju na prazan stomak, tako da je apsorpcija optimalna kako bi lek bio efikasan. Kada se uzima istovremeno sa hranom, apsorpcija je smanjena u poređenju sa apsorpcijom na prazan želudac. Slično, neke oralne antidijabetičke lekove, kao što je noviji agonist GLP-I receptora semaglutid, treba uzimati na prazan stomak najmanje 30 minuta pre obroka kako bi se obezbedila optimalna apsorpcija.
Hrana utiče na efikasnost nekih lekova, zato se uzima na prazan stomak
Drugi razlog je zašto se lekovi uzimaju na prazan stomak je izbegavanje bilo kakve interakcije sa hranom. Određeni lekovi mogu da stupe u interakciju sa hranom, što dovodi do smanjene efikasnosti ili potencijalnih neželjenih efekata. Uzimanje ovih lekova na prazan stomak pomaže da se minimiziraju ove međusobne rakcije i osigura da se lek ne kompromituje komponentama hrane, kao što su minerali, vlakna ili masti, koje mogu da se vežu za lek i smanje njegovu apsorpciju ili promene njegove efekte. Na primer, neki antibiotici mogu da stupe u interakciju sa mlečnim proizvodima što može da smanji njihovu efikasnost.
Koje namirnice mogu da stupe u interakciju sa lekovima?
Neke namirnice mogu da stupe u interakciju sa lekom, bilo povećanjem ili smanjenjem količine leka u krvi do potencijalno opasnih nivoa, ili nivoa koji su preniski da bi bili efikasni. Takođe, neke namirnice mogu da neutrališu dejstvo određenih lekova. Kao namirnice koje mogu da stupe u reakciju sa lekovima, najčešće se izdvajaju:
- sok od grejpfruta
- sok od brusnice
- hrana bogatu vitaminom K, kao što je lisnato zeleno povrće
- zamene za so ili dodatke ishrani sa visokim sadržajem kalijuma, kao što su banane
- mleko/jogurt.
Savet je da se uvek prate uputstva koja se dobijaju uz lek, ili preporuka lekara i farmaceuta. Kao opšte pravilo, lekove koji bi trebalo da se uzimaju na prazan stomak treba uzimati oko sat vremena pre obroka ili 2 sata posle obroka. Ako se pak nekad i zaboravi ovo uputstvo verovatno neće doneti nikakvu štetu, ali redovno uzimanje ovakvih lekova sa hranom može značiti da oni uopšte ne deluju.
