Studija koju su sproveli istraživači sa Columbia University Irving Medical Center (CUIMC) pokazala je da stres može da ubrza rak pankreasa (nastanak i razvoj) oslobađanjem sprecifičnih hormona. Istraživana je i uloga beta blokatora zbog indicija da bi mogli da zaustave ovaj proces.
Stres, razvoj tumora i rak pankreasa: Postoji li povezanost i šta bi moglo da je uslovi?
Istraživanje je objavljeno u časopisu Cancer Cell, a naučna zajednica sa zanimanjem je ispratila njihove navode. Naime, dodatna analiza pacijenata sa uznapredovalim rakom pankreasa otkrila da su oni koji su uzimali beta blokatore živeli otprilike dve trećine duže od onih koji ih nisu uzimali.
Odavno je poznato da su studije pokazale da emocionalni i psihološki stres igraju ogromnu ulogu u razvoju svih tumora. Veruje se da se ovaj efekat odigrava kroz simpatički nervni sistem oslobađem hormona. Oni telu daju adrenalinski „udar“, kako bi moglo da reaguje na percipirane opasnosti.
– Neki biolozi su odbacili ovu ideju jer je stres teško meriti. Ali, drugi su se pitali kako bi stres mogao biti povezan sa biološkim procesom koji uključuje mutacije DNK i rast ćelija raka u određenom organu, poput pankreasa. Zato su ovi navodi izuzetno dragoceni – rekao je vođa studije, profesor dr Timothy C. Wang sa Columbia University.
Stres podstiče razvoj prekanceroznih izraslina
Studija je dizajnirana tako da pokuša da pronađe veze između stresa i ranog razvoja raka pankreasa. Istraživači su proučavali miševe genetski predisponirane za razvoj abnormalnih izraslina u pankreasu. Miševi su odgajani u stresnim uslovima (ograničeni na mali prostor), dok je kontrolna grupa odgajana u normalnim uslovima. Nakon 14 nedelja, kod 38 odsto prve grupe otkrivene su neoplastične lezije, koje su preteča raka pankreasa. Takve lezije nisu primećene u kontrolnoj grupi.
– Znamo da je potrebna mutacija DNK da bi se krenulo putem karcinoma, ali naši nalazi sugerišu da stres čini nešto što ubrzava taj proces – rekao je dr Wang.
Kako keteholamini utiču na rak pankreasa
Upravo to „nešto“ bilo je predmet kasnijih laboratorijskih eksperimenata na miševima. Studija je otkrila da stres povećava nivoe kateholamina, hormona koji utiče na reakciju „bori se ili beži“ u krvotoku. U pankreasu, kateholamini podstiču proizvodnju molekula koji stimulišu rast nervnih vlakana oko samog tumora. Drugim rečima, stres postaje ono što nazivamo uzročnom vezom između nerava i ćelija raka koja podstiče razvoj tumora kaže dr Wang.
Beta blokatori i bolje preživljavanje: Da li su ovi lekovi nada i za rak pankreasa?
Tim CUIMC-a je pokazao da su miševi tretirani hemoterapijom i beta blokatorima živeli znatno duže od miševa koji su bili tretirani samo hemoterapijom.
Istraživači su takođe proučavali preživljavanje kod 631 pacijenta koji su imali operaciju između 2002. i 2013. godine zbog lečenja uznapredovalog raka pankreasa. Oni koji su uzimali neselektivne beta blokatore nakon operacije imali su srednje preživljavanje od 40 meseci. To je za oko dve trećine duže od pacijenata koji su uzimali selektivne beta blokatore ili ih nisu koristili.
– Bilo bi preuranjeno preporučiti upotrebu beta blokatora za veći broj pacijenata dok se ne sprovedu prospektivne kliničke studije, ali bi beta blokatori potencijalno mogli postati deo sveukupnog tretmana raka pankreasa – optimističan je dr Wang.
Može li redukcija stresa pomoći u prevenciji ili usporavanju raka pankreasa
– Više studija sugeriše da održavanje pozitivnog stava ima i pozitivan uticaj na zdravlje i može pomoći u oporavku od gotovo svake bolesti. Da li će pozitivan stav promeniti prognozu pacijenta sa uznapredovalim rakom pankreasa? Verovatno ne. Ali svakako neće škoditi, a mogao bi biti deo sveobuhvatnog pristupa usporavanja napredovanja raka. Tako će druge vrste terapija moći bolje da deluju – rekao je dr Wang.