Foto: Shutterstock
Srčane tegobe mogu da budu praćene suptilnim i krajnje različitim simptomima. Otoci nogu, umor, bol u vilici ili vratu, mogu da ukažu na bolesti srca. Moguće je, s druge strane, da osoba sa dijabetesom i oštećenjem nerava, nema bolove koji bi mogli da nagoveste kardiološki problem. Sredovečni čovek drži za grudi, jako znoji i bori za dah, najčešća je svima poznata slika infarkta. Reč je ipak o najdramatičnijoj prezentaciji srčanog udara, koji ume da bude praćen i manje jasnim simptomima i znacima, objašnjava kardiohirurg dr Basel Ramlawi sa Main Line Health u Filadelfiji.
Srčane tegobe su najčešće praćene osećajem koji pacijenti opisuju kao „lupanje srca“. Kardiolog dr Edo Paz White Plains Hospital u Njujorku objašnjava da osećaj preskakanja, „lupanja srca“, pojedini pacijenti opisuju kao da im „ribica pliva u grudima“, drugi opisuju aritmije kao osećaj da su u liftu koji koji počinje da pada.
– Bitno je da svaku senzaciju prijavimo lekaru koji će uraditi EKG i druge potrebne analize. Moguće je da pacijent ima atrijalnu fibrilaciju. Važno je da otkrijemo šta se krije iza osećaja ubrzanog rada srca, da utvrdimo moguće aritmije – kaže doktor.
Dr Paz predlaže da vodimo dnevnik palpitacija, na primer da uočimo da li se one javljaju posle rasprave sa partnerom, ili tokom intenzivnih fizičkih vežbi.
Pulsiranje ili zujanje u ušima mogu da budu znaci tinitusa, ali u nekim situacijama i atipičan srčani simptom, objašnjava dr Heather Gornik, kardiolog i vaskularni hirurg sa Case Western Reserve University.
– Pulsirajući zvuk u uhu u skladu sa otkucajima srca može da bude znak stenoze karotidne arterije, to jest sužavanja krvnih sudova, koji transportuju krv od srca do mozga. Sličan simptom se zapaža i kod retke vaskularne bolesti kao što je to fibromuskularna displazija, koja je posledica abnormalnog rasta ćelija u zidovima arterija – krvnih sudova koji dopremaju krv iz srca u tkiva u ostatak tela. Ova bolest je češća kod žena. U slučaju iznenadnog i upornog zujanja u uhu javite se obavezno doktoru – naglašava dr Gornik.
Srčani problemi često se manifestuju slabijom fizičkom kondicijom. Kada se jako zadišemo i kada nam je sve teže da pređemo nekoliko stepenica, vreme je za posetu kardiologu. Često pacijenti primete da ne mogu da pešače ili ih bole noge i osećaju jak umor pri hodu.
– Noge signaliziraju na neku nepravilnost kardiovaskularnog sistema. Lekari upozoravaju da pacijenti sa perifernom arterijskom bolešću imaju i veći rizik da slična suženja zahvate arterije srca ili mozga. Značajna suženja ovih arterija, ako se ne leče, mogu da dovedu do srčanog ili moždanog udara – objašnjava dr Gornik.
Otoci listova nogu i gležnjeva su u nekim slučajevima upozorenje na srčane tegobe. Periferni edem može da bude znak kongestivne srčane insuficijencije, stanja kada jedna ili druga komora nisu u mogućnosti da istisnu celu količinu ulivene krvi.
– Srce ne može efikasno da pumpa krv, jer je preslabo. Ukoliko primetimo otok na obe ili samo jednoj nozi, koji možda i nestane, ali se vrati posle jednog ili nekoliko dana, vreme je da istražimo o čemu se tačno radi – kaže dr Gornik.
Doktor upozorava da su moguće i nagle promene boje noge, krvni ugrušci mogu da postanu ljubičasti u nekim slučajevima, „potpuno bledi i beli“. Krvni ugrušci mogu da dovedu do srčanog ili moždanog udara, bitno je zato da lečenje počne na vreme, ističu lekari.
Lekari objašnjavaju da se angina pektoris (angina pectoris) definiše kao osećaj bola u grudima u vidu stezanja, pečenja, pritiska. Osećaj bola može da se proširiti na vilicu ili vrat.
– Stanje je obično isprovocirano naporom, poput hoda uzbrdo, ili emocionalnog stresa. Bol je lokalizovan u gornje ekstremitete. Ne samo na grudi, ruku, već nekada i na vilicu i vrat. Potrebno je da se u ovakvoj situaciju urade analize i da se proceni da li postoji rizik od kardiovaskularnih komplikacija – kaže dr William Zoghbi sa Houston Methodist.
Obilan i jako začinjen obrok kod većine osoba izaziva stomačne probleme koji se nekada šire do grudi.
– Gorušica može da bude praćena bolom u grudima, ali slični simptomi mogu da prate i ishemijsku bolest srca. Bitno je da zato pratimo stanje i potražimo pomoć, ako ne dođe do poboljšanja. Važno je da otkrijemo da li su loše varenje i mučnina posledica stomačnih ili srčanih problema – nadvodi dr Zoghbi.
Pojedini stručnjaci preciziraju da se neuobičajeni simptomi u vidu stomačnih tegoba, bola u vratu i vilici, češće javljaju kod žena.
Sve veći fokus u dijagnozi i lečenju srčanih bolesti je valvularna insuficijencija, objašnjava interventni kardiolog dr Charles Davidson sa Northwestern University Feinberg School of Medicine. Koronarne bolesti su posledica oštećenja ili oboljenja glavnih krvnih sudova (srčanih arterija) koje obezbeđuju srce krvlju, kiseonikom i hranljivim materijama. Uglavnom do bolesti dolazi zbog pojave plakova. S druge strane, valvularne bolesti ukazuju na disfunkciju srčanih zalistaka. Ove bolesti se razvijaju polako, moguće je da neki pacijenti tek posle 5 godina osete simptome, kao što su bol u grudima, oticanje članaka i stopala, nedostatak vazduha, umor, nepravilan srčani ritam – navodi dr Davidson.
– Otkrijemo da se osećamo umornije i starije i ne znamo zbog čega. Kada pitamo pacijenta da li može da se uspenje barem i na kratko stepeništem on kaže: „Naravno da mogu, ali moram ubrzo da zastanem“. Slično nemaju snage da odjednom očiste stan, nego moraju da prave više pauza – objašnjava dr Davidson.
Bitno je dodaje, da pacijenti, što pre primete ove promene i počnu lečenje. Odgovarajuća na vreme data terapija može dosta da pomogne. Dr Davidson naglašava da su terapije sve bolje i da se sada uspešno leče i pacijenti u devetoj i desetoj deceniji života.