Ubrzan i nepravilan rad srca, glavni su simptomi atrijalne fibrilacije (AF), poznate i kao treperenje pretkomora. Nešto više doze vitamina D mogle bi da spreče pojavu atrijalne fibrilacije, oboljenja koje, ako se adekvatno ne leči, može dovesti do moždanog udara.
Da li je vitamin D sam po sebi dovoljan?
Stručnjaci ističu da vitamin D može da reguliše visok krvni pritisak, pomogne apsorpciju kalcijuma i smanji upalne procese kako ne bi došlo do bolesti srca. Lekari naglašavaju da sama suplementacija ne može da bude dovoljna bez zdravih životnih navika kao što su uravnotežena ishrana, fizička aktivnost, izbegavanje pušenja.
Pacijenti se žale na ubrzan rad srca
Atrijalna fibrilacija jedna je od najučestalijih aritmija i ispoljava se i veoma brzim otkucajima srca, čak sa više od 140 otkucaja u minuti. Poređenja radi, uobičajeni broj otkucaja srca u stanju mirovanja iznosi 60 do 100 otkucaja u minuti. AF je faktor rizika za pojavu krvnih ugrušaka, moždanog udara, srčane insuficijencije. Postoji nekoliko način na koje možemo da preveniramo AF , a nova studija naglašava još jednu mogućnost -upotrebu većih doza vitamina D.
– Suplementacija visokim dozama vitamina D u trajanju od pet godina preventivno deluje na učestalost atrijalne fibrilacije u poređenju sa placebo grupom – kaže vodeći autor studije “, dr Jyrki Virtanen. Lekari dodaju i da je AF veoma česta bolest u starijoj populaciji, sa tendencijom povećana broja pacijenata u doglednoj budućnosti.
Kako vitamin D može da utiče na ubrzan rad srca?
Nije do kraja poznato na koji način vitamin D može da smanji rizik od AF, ali zna se da je vitamin D sastavni deo mnogih procesa koji deluju na srčanu aktivnost. Vitamin D reguliše vrednosti krvnog pritiska, upalne procese, poboljšava funkciju krvnih sudova, jača imunitet. Ovaj vitamin je bitan za dobro funkcionisanje mozga, ima antioksidativna svojstvima koja štite telo od delovanja slobodnih radikala i na taj način pomaže i očuvanje naših kognitivnih funkcija.
– Manjak kalcijuma može dovesti do nepravilnog rada srca, a vitamin D pomaže apsorpciju kalcijuma. Nedostatak vitamina D na ovaj način se može indirektno dovesti u vezu sa aritmijama – objašnjava – Amber Core sa Ohio State University Wexner Medical Center.
Koliko je vitamina D dovoljno?
Klinički elektrofiziolog i kardiolog dr Abhijeet Singh sa Stony Brook Heart Institute, tvrdi da nizak nivo vitamina D takođe može dovesti do razvoja ožiljaka (fibroze) u levoj pretkomori srca i tako pojačati rizik od aritmija. Ovaj doktor niske nivoe vitamina D dovodi u vezu sa razvojem hipertenzije koja je faktor rizika za pojavu AF.
Ne postoje specifične preporuke kada se radi o primeni vitamina D, osim dnevnih preporuka za odrasle osobe koja iznosi 15 mikrograma. Dr Singh starijim osobama preporučuje 20 mikrograma vitamina D, nešto veće doze savetuju se i majkama koje doje i trudnicama.
-Bitno je naglasiti da količine vitamina D variraju u zavisnosti od ličnih potreba, načina ishrane, geografske lokacije, izloženosti sunčevoj svetlosti i opšteg zdravstvenog stanja -naglašava dr Dingh.
Šta se dešava ako unesemo prevelike količine vitamina D?
Smatra se da većina osoba unosi putem ishrane i izlaganja sunčevoj svetlosti dovoljne količine vitamina D. U slučaju da se utvrdi manjak vitamina D, ako ne pomogne promena životnih navika, savetuje se suplementacija pod nadzorom stručnjaka.
Nekada je nemoguće ishranom zasnovanoj na dovoljnoj količini mlečnih proizvoda i masne morske ribe zadovoljiti potrebe za vitaminom D. Ovaj vitamin je rastvorljiv u masnoćama, unos većih količina vitamina D može da bude praćen neželjenim reakcijama.
Moguća je pojava mučnine, povraćanja, gubitka apetita, dehidracije, konfuzije, bola, slabosti mišića. Osobe koje uzimaju prevelike količine vitamina D žale se i na čestu potrebu za mokrenjem, moguće je da vremenom dobiju i kamen u buburegu.
– Rizik od AF raste sa starošću, nažalost, ovo je faktor na koji ne možemo da delujemo. Druge faktore rizika kao što su nizak nivo fizičke aktivnosti, gojaznost, dijabetes, visok pritisak možemo da kontrolišemo i tako sprečimo nastanak AF – kaže dr Virtanenm.
