Klinički asistent dr Marija Rajković: Septični artritis zahteva hitno lečenje Foto: Marija Rajković/privatna arhiva/Shutterstock
Sepsa je životno ugrožavajuće stanje organske disfunkcije izazvano neadekvatnim odgovorom organizma na infekciju. Ortopedska trauma smatra se predisponirajućim faktorom za razvoj infekcije i sepse, pa su tako pacijenti i sa lomovima (traumama) i sa ugrađenim protezama u izraženom riziku od opasnih infekcija.
Kako u razgovoru za eKlinika portal navodi anestezilog i klinički asistent dr Marija Rajković iz Centra za anesteziologiju i reanimaciju UKCS, ukupna incidencija sepse i septičnog šoka u ortopediji je 0,5-0,7 odsto, dok je pacijenata sa ortopedskom traumom oko 1.6 odsto.
– U praksi se sreću muskuloskeletne infekcije, u koje spadaju infekcije kosti (osteomijelitis), infekcije loše sraslih preloma, septični artritis, infekcije međupršljenskog diska, infekcije udružene sa protezom zgloba i nekrotizirajući fasciitis. Među svim povredama, ortopedske povrede nose značajan deo morbiditeta povezanog sa traumom, koja se smatra predisponirajućim faktorom za razvoj infekcije i sepse. Praktično, ortopedske povrede udružene su sa aktiviranjem imunskog odgovora koji olakšava nastanak sepse – objašnjava naša sagovornica, koja naglašava da su značajni prediktori postoperativne sepse kod ortopedskih pacijenata ranija sepsa, funkcionalna zavisnost, upotreba kortikosteroida, pacijenti sa loše kontrolisanim hroničnim oboljenjima i pacijenti teškog opšteg stanja.
– Septični artritis je zapaljenje zglobova uzrokovano bakterijom, gljivicom ili virusom i zahteva urgentno lečenje. Mortalitet je 10-25 odsto, a 25-50 odsto pacijenata ima permanentni gubitak funkcije zgloba. Monoartikularna forma zahvata jedan zglob (kuk, koleno), a poliartikularna forma (20 odsto) zahvata više malih zglobova. Uzročnici septičnog artritisa najčešće su bakterije Staphylococcus aureus, Streptococcus pneumoniae, Salmonella (kod pacijenata sa srpastom anemijom), Pseudomonas (nakon traume i ubodne rane), a kod mladih, seksualno aktivnih pacijenata, javlja se gonokokni netraumatski akutni monoartritis uzrokovan bakterijom Neisseria gonorrhoeae. Gljivične infekcije i infekcije mikobakterijama imaju podmukli tok i teško ih je dijagnostikovati. Kod oko 5 odsto pacijenata javlja se polimikrobna infekcija (uglavnom posledica traume ili udružene abdominalne infekcije) – pojašnjava dr Marija Rajković i nastavlja:
– Infekciju sternoklavikularnog i sakroilijačnog zgloba kod intravenske primene narkotika obično uzrokuju beta hemolitički streptokok, Serratia spp. i Pseudomonas spp, a pacijenti sa leukemijom podložni su infekciji koju uzrokuje Aeromonas spp – kaže anesteziolog i dodaje da mikroorganizmi mogu dospeti u zglob hematogeno (putem krvi), direktno u zglob usled traume, hirurgijom, injekcijom u zglob (ubrizgavanjem kortikosteroida („blokada“) ili hijaluronske kiseline u zglob, ili prenošenjem infekcije u zglob direktno sa inficirane kosti.
Prema rečima dr Marije Rajković, kod oko 30 odsto pacijenata stanje se komplikuje sepsom, pri čemu je morbiditet 30 odsto, a mortalitet 7-15 odsto. Mortalitet i morbiditet su veći kod starijih osoba, kod pacijenata sa pridruženim oboljenjima (prethodno oboljenje zgloba), a faktori rizika su godine života (stariji od 80 godina), Diabetes mellitus, reumatoidni artritis, kao i prethodna hirurgija zgloba i proteza zgloba. Tu su i prethodna intraartikularna injekcija, infekcija kože, HIV, osteoartritis i seksualna aktivnost.
Nažalost, prenosi nam dr Rajković, kod septičnog artritisa je i dalje visok intrahospitalni mortaliltet uprkos terapiji. Podaci kažu da je smrtnost kod sepse uzrokovane bakterijom Staphylococcus aureus do 50 odsto, dok je gonokokni artritis uzrokovan bakterijom Neisseria gonorrhoeae retko udružen sa sepsom i smrtnim ishodom.
Što se tiče komplikacija septičnog artritisa, sagovornica našeg portala navodi da to mogu biti osteomijelitis (infekcija kosti), hronični bol, deformitet ekstremiteta, osteonekroza, sepsa, smrt. Recidiv septičnog artritisa je, kako kaže, u visokom procentu (oko 50 odsto), posebno kod pacijenata koji imaju i sepsu. Ukoliko prodromalni simptomi duže traju, septični artritis traje duže od jedne nedelje sa toplim, bolnim, otečenim zglobovima i febrilnošću, treba posumnjati na sepsu, uz urgentnu primenu terapije prema aktuelnim vodičima za lečenje sepse, upozorava dr Rajković.
Doktorka ukazuje na važnost prevencije infekcije kostiju, zglobova i mišića, i pravovremeno postavljanje sumnje na sepsu kao važnu i potencijalno smrtonosnu komplikaciju septičnog artritisa.
– Terapija sepse nastale kao komplikacija septičnog artritisa podrazumeva očuvanje perfuzije organa upotrebom intravenskih infuzionih rastvora i vazopresora i što hitnijom (u okviru od jednog sata od postavljanja dijagnoze!) primenom antibiotske terapije intravenskim putem u trajanju od najmanje dve nedelje. Hirurški debridman inficiranog zgloba, sa ciljem uklanjanja žarišta infekcije, može se sprovesti otvorenom drenažom, artroskopskom irigacijom, punkcijama zgloba, ekstrakcijom prostetskog materijala, implantacijom stema sa antibiotikom. Ukoliko uz primenjenu terapiju za 5-6 dana nema kliničkog poboljšanja, treba ponoviti artrocentezu, ali i razmotriti postojanje Lajmske bolesti, gljivične infekcije ili reaktivnog artritisa – navodi sagovornica našeg portala.
Prema rečima dr Rajković, uz visok stepen kliničke sumnje, od najvećeg značaja za tok bolesti i prognozu jeste prepoznavanje i tretiranje faktora rizika za nastanak muskuloskeletne infekcije i sepse, koji se mogu modifikovati.
– Primenjuje se antibiotska profilaksa prema indikacijama, terapija sepse prema aktuelnim smernicama i vodičima, rade mikrobiološke analize uz pravovremenu primenu empirijske antibiotske terapije i hiruruškog debridmana, kao i korekciju antibiotske terapije prema antibiogramu – detaljno je u razgovoru za eKlinika portal objasnila anesteziolog i klinički asistent dr Marija Rajković.