Loša probava praćena nadimanjem, gasovima, neredovnim stolicama sve češće je posledica ubrzanog tempa života. Obroci se često konzumiraju na brzinu i pored toga što stručnjaci stalno ističu da dobra probava počinje u ustima.
Na šta često zaboravljamo?
Pljuvačka sadrži enzim amilazu čiji je zadatak da počne razgradnju složenih ugljenih hidrata kojih ima u voću, povrću, mahunarkama, žitaricama. Za dobro varenje hrane bitno je da se oko 40 odsto složenih ugljenih hidrata, uglavnom skroba razloži u ustima. Ceo ovaj proces počinje žvakanjem i mešanjem hrane sa sokovima usne duplje. Baš tu stavku, koja se svodi na dovoljno dugo žvakanje hrane, često zaboravljamo, iako je pravilno sažvakana hrana osnova dobre probave.
Kako dolazi do nadutosti i gasova?
Hrana iz želuca dospeva u dvanaestopalačno crevo, početni deo tankog creva, pankreas luči enzime, a žučna kesa oslobađa žuč. U slučaju prevelikih čestica hrane prirodne bakterije mogu da počnu da fermentišu nedovoljno svarenu hranu i umnože se, posle čega može da dođe do nadutosti i gasova.
Super šest namirnica
Kvalitetan crevni mikrobiom u kojem preovladavaju korisne bakterije može da nas zaštiti od raznih patogena, pa čak i poboljša mentalno zdravlje. Prvo što je potrebno da uradimo kako bismo poboljšali naš crevni mikrobiom jeste da u ishranu uvrstimo raznolike biljne namirnice, smatra dijetetičar Megan Rossi. Bitno je da se na meniju nađe u toku jedne „super šest“ namirnica, a to su integralne žitarice, orašasti voće (orasi i semenke), povrće, voće, mahunarke, biljni začini.
– Kako bi nas raznolike korisne bakterije u crevima, što bolje štitile od bolesti, moramo da ih snažimo i razvijamo raznolikom ishranom – navodi Rossi.
Telo bolje razgrađuje hranjive supstance
Raznovrsna ishrana je neophodan uslov a pravilan proces varenja hrane počinje u ustima tako što ćemo namirnice dobro sažvakati. Studije navode da pravilnim žvakanjem iz hrane izvlačimo najkorisnije materije. Kada dovoljno dugo žvaćemo telo bolje razgrađuje hranjive supstance kao što su ugljeni hidrati, proteini i masti u molekule monosaharide, aminokiseline, masne kiseline.
– Jedna studija uporedila je osobe koje su bademe žvakali 10 puta i one koji su bademe žvakali 40 puta. Pokazalo se da su ispitanici koji su duže žvakali bademe imali od njih više koristi mogli su iz njega da izvuku više kalcijuma, vitamina E, gvožđa, fosfora, magnezijuma – objašnjava Rossi.
Loša probava leči se žvakanjem hrane
Sada postoje i aplikacije koje pomažu da konzumiramo hranu sporije i da je duže žvaćemo, ali Rossi navodi da je njegov savet da se fokusirano na prva dva zalogaja.
– Sigurno nećete 30 puta žvakati svaki zalogaj, ali usmerite se na prva dva zalogaja i počnite da gradite naviku sporije konzumacije hrane. Čak je i mali trud koristan jer nam može obezbediti sigurno bolju probavu i zaštiti nas od nadimanja i neprijatnih gasova – smatra Rossi.
U roku od šest meseci uz ovaj mali trening možemo da počnemo da pravilno žvaćemo hranu i obezbedimo bolji rad creva.
