CAR-T ćelijska terapija je inovativan tretman za lečenje karcinoma, odnosno terapija himernim antigenskim receptorom -T ćelijama, koja se pokazala kao veoma uspešna kod agresivnih tumora. Prema najnovijem izveštaju World Cancer Research Fund International (Međunarodnog fonda za istraživanje raka) oko 635.000 novih slučajeva limfoma je dijagnostikovano širom sveta. Takođe, zabeleženo je da su se stope preživljavanja kod agresivnih limfoma značajno poboljšale zahvaljujući napretku u lečenju, kao što je terapija himernim antigenskim receptorom-T ćelijama ili CAR-T ćelijska terapija.
Dr Madiha Iqbal, hematolog i onkolog na Mayo Clinic objašnjava da je terapija ćelijama CAR-T personalizovan i inovativan tretman koji daje nadu pacijentima sa dijagnozom različitih limfoma.
– Limfom je u suštini rak imunološkog sistema. Pacijentima kojima je nedavno dijagnostikovan limfom nudi se kombinacija hemoterapije i tretmana zasnovanih na antitelima. Ali, za one koji ne reaguju na dve ili više linija takvih tretmana, CAR-T ćelijska terapija može da bude opcija – ističe dr Iqbal.
Primanje CAR-T ćelijske terapije može da potraje nekoliko nedelja, jer se T-ćelije pacijenta, koje obično pomažu u borbi protiv infekcija, sakupljaju i genetski konstruišu da ciljaju limfom. Nakon niskih doza hemoterapije, modifikovane ćelije se ponovo unose u pacijenta.
– Te ćelije tada mogu da napadnu i unište limfom. Pacijenti koji su imali veoma lošu prognozu sada mogu potencijalno da budu izlečeni od svoje bolesti – naglašava dr Iqbal.
Naš imuni sistem funkcioniše tako što prati sve supstance koje se inače nalaze u našem telu. Svaka nova supstanca, koju imuni sistem ne prepozna – izaziva alarm, uzrokujući da je imuni sistem napadne. Terapija T-ćelija sa himernim receptorom antigena (CAR) je način da se imune ćelije zvane T-ćelije (vrsta belih krvnih zrnaca) bore protiv raka tako što će se promeniti u laboratoriji kako bi mogle da pronađu i unište ćelije raka. O CAR T-ćelijskoj terapiji se takođe ponekad govori kao o tipu ćelijske genske terapije, jer uključuje promenu gena unutar T ćelija kako bi im se pomoglo da napadnu rak. Ova vrsta lečenja može da bude od velike pomoći u lečenju nekih vrsta raka, čak i kada drugi tretmani više ne deluju.
Imuni sistem prepoznaje strane supstance u telu pronalazeći proteine koji se nazivaju antigeni na površini tih ćelija. Imunske ćelije koje se nazivaju T ćelije imaju sopstvene proteine nazvane receptori, koji se vezuju za strane antigene i pomažu da se drugi delovi imunog sistema pokreću da unište stranu supstancu. Odnos između antigena i imunoloških receptora je poput brave i ključa. Kao što se brava može otvoriti samo pravim ključem, svaki strani antigen ima jedinstven imuni receptor koji je u stanju da se veže za njega. Ćelije raka takođe imaju antigene, ali ako naše imunološke ćelije nemaju odgovarajuće receptore, one se ne mogu vezati za antigene niti mogu da pomognu u uništavanju ćelija raka.