Menstruacija je prirodan i važan deo ženskog reproduktivnog sistema. Ona odražava pripremu tela za potencijalnu trudnoću i odbacivanje sluzokože materice kada do trudnoće ne dođe. Tipična menstruacija obično traje između 3 i 7 dana, iako ponekad može da varira. Menstrualni ciklusi mogu biti duži ili kraći od normalnog. Produžen menstrualni ciklus, odnosno, ako menstruacija traje duže od sedam dana, može da bude posledica nekog zdravstvenog stanja, uključujući sindrom policističnih jajnika (PCOS).
Šta je menstruacija
Menstruacija je mesečni proces u kome telo žene odbacuje sluzokožu materice (endometrijuma) kada ne dođe do trudnoće, kaže akušer i ginekolog dr Chetna Jain. Ovaj proces deo je menstrualnog ciklusa koji svakog meseca telo priprema za potencijalnu trudnoću. Normalan menstrualni ciklus za većinu žena traje od 21 do 35 dana, ali 14 do 25 procenata žena ima neredovne menstrualne cikluse, prema Eunice Kennedy Shriver National Institute of Child Health and Human Development. To znači da su menstrualni ciklusi kraći ili duži od normalnog. Mogu biti čak i obilniji ili lakši od normalnog menstrualnog krvarenja ili se javljaju sa drugim problemima, kao što su bolovi i grčevi tokom menstruacije.
Zašto neke žene imaju produžen menstrualni ciklus
Postoji nekoliko razloga zašto neke žene mogu imati menstruaciju duže nego obično, a neki od njih su sledeći:
1. Hormonska neravnoteža
Menstrualni ciklus regulišu dva glavna hormona – estrogen i progesteron. Ova dva hormona moraju biti u ravnoteži da bi menstrualni ciklus pravilno funkcionisao. Estrogen pomaže u izgradnji sluznice endometrijuma tokom prve polovine menstrualnog ciklusa. Progesteron, s druge strane, pomaže u održavanju sluznice endometrijuma u drugoj polovini ciklusa i priprema ga za potencijalnu trudnoću. Kada su ovi hormoni van ravnoteže, sluznica endometrijuma može postati previše debela, što rezultira težim i dužim ciklusima.
2. Sindrom policističnih jajnika (PCOS)
PCOS je čest endokrini poremećaj gde jajnici proizvode više nivoe androgena (muških hormona), kaže dr Jain. Kada se to desi, može sprečiti redovnu ovulaciju, uzrokujući da endometrijum nastavi da raste i rezultira produženim ili nepravilnim menstruacijama.
3. Miomi materice
Miomi materice su izrasline u materici, ali su benigne. Oni mogu povećati površinu zida materice, što dovodi do dužeg menstrualnog krvarenja. Sami miomi takođe mogu uzrokovati povećan protok krvi.
4. Endometrioza
To je zdravstveno stanje u kojem tkivo slično sluznici materice raste izvan materice. Ovo ektopično tkivo reaguje na hormonske promene i krvari tokom menstruacije, što dovodi do dužih perioda i značajnog bola.
5. Zapaljenjska bolest male karlice
PID je infekcija reproduktivnih organa. Hronična upala i ožiljci od zapaljenja karličnih organa mogu ometati normalnu funkciju materice, što dovodi do nepravilnog i produženog menstrualnog krvarenja, kaže dr Jain.
6. Intrauterini uređaj (IUD)
Neke vrste intrauterinih uložaka, posebno bakarne spirale, u početku mogu izazvati teže i duže menstruacije. Ovo je obično neželjeni efekat tokom prvih nekoliko meseci nakon postavljanja, dok se telo prilagođava.
7. Poremećaji štitne žlezde
I hipotireoza (usporen rad štitne žlezde) i hipertireoza (preterano aktivna štitna žlezda) mogu poremetiti menstrualne cikluse. Hormoni štitne žlezde regulišu mnoge telesne funkcije, uključujući i menstrualni ciklus. Neravnoteža može dovesti do nepravilnosti, uključujući i produžene periode.
8. Poremećaji zgrušavanja krvi
Poremećaj krvarenja poput Von Willebrandove bolesti, koja je uzrokovana niskim nivoima proteina zgrušavanja u krvi, smanjuje sposobnost krvi da se pravilno zgruša. Ovo može dovesti do jačeg menstrualnog krvarenja koje traje duže nego obično.
9. Lekovi
Određeni lekovi, kao što su razređivači krvi (antikoagulansi), hormonske terapije i neki antiinflamatorni lekovi, mogu ometati normalno zgrušavanje krvi ili hormonsku ravnotežu. To može dovesti do produženog menstrualnog krvarenja, kaže dr Jain.
10. Pobačaj
Pobačaj ili rani gubitak trudnoće može dovesti do produženog krvarenja. Tokom pobačaja, telo izbacuje tkivo trudnoće. Ovo može potrajati i dovesti do produženog krvarenja nalik menstrualnom.
11. Stres i faktori životnih navika
Visok nivo stresa, značajne promene težine i previše vežbanja mogu poremetiti hormonsku ravnotežu u telu. Ovo može ometati redovnost i trajanje menstrualnih ciklusa, potencijalno dovodeći do produženih menstruacija.
12. Hronična stanja
Hronične bolesti kao što su dijabetes i bolesti jetre ili bubrega mogu uticati na opšte zdravlje organizma, uključujući i menstrualni ciklus. Ova stanja mogu dovesti do hormonske neravnoteže i uticati na trajanje i redovnost menstruacije.
Šta treba uraditi ako menstruacija ne prestaje
Upravljanje produženim menstruacijama uključuje rešavanje osnovnog uzroka, ako je poznat, i promene životnih navika.
1. Lečenje
Hormonska terapija: U zavisnosti od osnovnog stanja, lekar može da propiše kontraceptivne pilule, hormonske flastere ili hormonske intrauterine uređaje za regulisanje nivoa hormona i menstrualnih ciklusa.
Lekovi: Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAID) poput ibuprofena mogu pomoći u smanjenju menstrualnih grčeva i obilnog krvarenja. Antifibrinolitički lekovi kao što je traneksamska kiselina takođe se mogu propisati da bi se smanjilo prekomerno krvarenje.
2. Lečenje osnovnih stanja
Sindrom policističnih jajnika (PCOS): Lečenje može uključivati promene životnih navika (ishranu i vežbanje), hormonske kontraceptive i lekove kao što je metformin za regulisanje nivoa insulina, kaže dr Jain.
Poremećaji štitne žlezde: Terapija zamene hormona štitne žlezde za hipotireozu ili lekovi za regulisanje funkcije štitne žlezde za hipertireozu.
Miomi materice ili endometrioza: Opcije lečenja se kreću od lekova do operacije (npr. miomektomija za miome i laparoskopska ekscizija za endometriozu).
Zapaljenjska bolest male karlice (PID): Antibiotici za lečenje osnovne infekcije koja izaziva PID.
Poremećaji krvarenja: Lečenje može uključivati lekove za podsticanje zgrušavanja krvi ili transfuziju u teškim slučajevima.
3. Promene životnih navika
Održavanje zdrave telesne težine: Gojaznost ili prekomerna težina mogu dovesti do hormonske neravnoteže. Usvajanje uravnotežene ishrane i redovno vežbanje mogu pomoći u regulisanju nivoa hormona.
Smanjivanje stresa: Praktikovanje tehnika upravljanja stresom, kao što su joga ili meditacija, ili bavljenje hobijima koji promovišu opuštanje.
Zdrave navike spavanja: Cilj treba da budu redovni obrasci spavanja i dovoljno sna svake noći kako bi se podržala ukupna hormonska ravnoteža.
Ograničavanje alkohola i kofeina: Ovi napici mogu poremetiti nivoe hormona i pogoršati menstrualne nepravilnosti.
4. Nutritivna podrška
Hrana bogata gvožđem: Konzumirajte hranu bogatu gvožđem (npr. lisnato povrće, nemasno meso i pasulj) kako biste sprečili anemiju uzrokovanu obilnim menstrualnim krvarenjem.
Hidratacija: Pijte puno vode da ostanete hidrirani, što podržava opšte zdravlje i može pomoći u ublažavanju nadimanja i grčeva tokom menstruacije.
