Dipl. fizioterapeut Aleksandra Krstić: Sedenje za računarom može da izazove različite zdravstvene probleme Foto: Privatna rhiva/Shutterstock
Bol u vratu i leđima oseća većina ljudi koja veći deo dana provodi sedeći, za stolom i računarom. Taj sedeći položaj tela dovodi nas u povećan rizik od dugotrajnog držanja tela u lošem položaju, što potencijalno izaziva bol i nelagodnost. Bol u vratu i leđima češći je među kancelarijskim radnicima nego u slučaju bilo kog drugog zanimanja.
U današnje digitalno doba, bol u vratu i leđima češći je nego ikada. Celodnevno sedenje za računarom ili gledanje u mobilni telefon može da izazove ukočenost vrata, nelagodnost i napetost. Iako se bol u vratu ne može uvek izbeći, mogu da se preduzmu neki koraci kako bi ga sprečili. Čovek ne može uvek da kontroliše da li će razviti bol u vratu, ali može da smanji rizik. Neke jednostavne promene načina života ili prilagođavanja posturalnog položaja mogu značajno da smanje rizik od bolova u vratu i leđima.
– Sedenje za računarom može da izazove različite zdravstvene probleme, posebno ukoliko se sedi duže vreme bez pauza i odgovarajuće ergonomije – naglašava u razgovoru za eKlinika portal Aleksandra Krstić, diplomirani fizioterapeut i predsednica Sekcije za sport „Društva fizioterapeuta Srbije“
Neki od najčešćih problema dugotrajnog sedenja, kako navodi naša sagovornica, su:
1. Bol u leđima i vratu – Dugotrajno sedenje može da dovede do lošeg držanja, što izaziva bolove u leđima i vratu. Nepravilno podešena stolica i visina monitora mogu dodatno da pogoršaju ove probleme.
2. Naprezanje očiju: Gledanje u ekran duže vreme može da izazove naprezanje očiju, suvoću, zamagljen vid i glavobolje.
3. Sindrom karpalnog tunela: Dugotrajno kucanje na tastaturi može da dovede do sindroma karpalnog tunela, što izaziva bol, trnjenje i slabost u šaci i prstima.
– Za prevenciju nastanka bola u vratu, dok radite u kancelariji, možete primeniti nekoliko korisnih saveta. Prvo je pravilno podešavanje monitora. Monitor treba da bude u visini očiju, tako da ne morate da savijate vrat gore ili dole. Udaljenost od očiju do monitora treba da bude oko 50 do 70 cm. Što se tiče ergonomija stolice i stola – stolica treba da pruža dobru podršku za leđa, posebno za donji (lumbalni) deo. Ruke treba da budu pod pravim uglom u odnosu na sto, a stopala ravno na podu ili na osloncu za noge – savetuje fizioterapeut Aleksandra Krstić.
Za prevenciju bola u vratu, sagovornica eKlinika portala, ističe da su veoma važne i redovne pauze i vežbe.
– Primenjujte pravilo 20-20-20. To znači da na svakih 20 minuta, gledate u nešto udaljeno 20 stopa (oko 6 metara) najmanje 20 sekundi. Redovno ustajte i istežite se, hodajte po kancelariji svakih 30 minuta, do sat vremena. Vežbe za vrat, kao što su blagi pokreti glave napred-unazad, kao i bočno savijanje glave u levu i desnu stranu, mogu da pomognu u smanjenju napetosti – ističe Krstić.
Pravilno držanje je važan faktor samopoći kako bi se izbegao bol u vrata, a ništa manje nije važno ni osvetljenje u radnom prostoru, položaj nogu, korišćenje telefona…
– Pokušajte da držite ramena opušteno i vrat u neutralnoj poziciji. Izbegavajte sedenje sa prekrštenim nogama ili naslanjanje na jednu stranu. Takođe, važno je da prilagodite osvetljenje, jer osvetljenje u kancelariji treba da bude takvo da ne izaziva naprezanje očiju, što može da utiče na napetost u vratu. Izbegavajte odsjaj na ekranu postavljanjem monitora pod odgovarajući ugao. A kada koristite mobilni telefon, posebno ako često vodite razgovore koristite slušalice ili speakerphone kako bi izbegli savijanje vrata pri držanju telefona između uha i ramena – savetuje čitaoce eKlinika portala Aleksandra Krstić, diplomirani fizioterapeut i predsednica Sekcije za sport „Društva fizioterapeuta Srbije“ i podseća da primenom ovih preporuka možemo značajno da smanjimo rizik od bola u vratu i poboljšamo celokupno zdravlje i udobnost na radnom mestu.