Bol u leđima kod većine osoba nespecifične je prirode i ne može da se dovede u tačnu vezu sa jasnim uzrocima. U nekim slučajevima poprima hroničnu prirodu i u bitnoj meri narušava kvalitet života. Pojedini stručnjaci smatraju da je bol u leđima uglavnom posledica loših životnih navika – predugog sedenja, neodgovarajućeg položaja tela, specifične kombinacije pokreta.
Zašto se javlja bol u leđima?
Neurohirurg dr Arthur Jenkins naglašava da bol u leđima može da produbi serija pokreta sastavljena od savijanja tela, dizanja tereta i uvijanja tela na jednu stranu.
Lekari navode da starenje i povrede utiču na pojavu bola u leđima, koji može da bude uzrokovan i spinalnim artritisom, spinalnom stenozom, diskus hernijom.
Skoro svi patimo od nekog oblika bola i ukočenosti leđa
Stručnjaci okupljeni oko American Association of Neurological Surgeons upozoravaju da se iza bola u leđima može da krije i diskus hernija koja je posledica pomeranje diskusa iz međupršljenskog prostora u kičmi, pri čemu može da dođe do uklještenja nerava. Smatra se da čak oko 80 odsto osoba pati od nekog oblika bola i ukočenosti u leđima.
– Mnoge osobe koje se kreću i imaju bolove u leđima verovatno već imaju neki vid oštećenja diska. Možda ne toliko da bi se moglo kvalifikovati kao diskus hernija, ali svakako postoji opasnost od njenog razvoja. Od osnove lobanje do trtičnog dela kičme proteže se niz pršljenova, između kojih su okrugli jastučići koji se zovu diskovi, oni su tampon zova između kostiju i omogućavaju savijanje i kretanje – objašnjava dr Jenkins.
Disk smešten između dva pršljena kičmenog stuba sastoji se iz prstena (anulus fibrosus) i jezgra diska (nucleus pulposus) koji zajedno čine celinu.
– Diskus hernija obično nastaje usled oštećenja spoljnog prstena diska (anulus fibrosus), što omogućava unutrašnjem jezgru diska da pomeri pod pritiskom. Sve to znači da postojeće oštećenje anulus fibrosus može da bude uvod u diskus herniju, kada mekani unutrašnji deo diska iskoči iz ležišta probije prstenasti deo diska i uđe u kičmeni kanal – navodi dr Jenkins.
Tri opasna pokreta
Savijanje kičme pri nekom poslu, podizanje tereta i okretanje leđa na jednu stranu, bez pomeranja kukova mogu da dodatno isprovociraju diskus herniju.
– Svaki od ovih pokreta pojačava pritisak na disk i može da dovede do diskus hernije, ipak najopasnije je ako sva tri pokreta učinimo odjednom, na primer savijemo se sa opruženim rukama da uzmemo neki teret pa potom uvijemo kičmu na jednu stranu. Ili na primer, ako čistimo sneg ili prebacujemo pesak, kad se savijemo, lopatom podignemo teret, pa potom bacamo sneg ili pesak na jednu stranu – smatra dr Jeniks.
Većina osoba nije svesna ovih pogrešnih pokreta, doktor dodaje kao primere pokušaj da podignemo dečje sedište iz automobila, kada roditelj mora zbog načina na koji se otvaraju vrata da bude malo iskrivljen ili pomeranje prtljaga tokom putovanja.
Kako da izbegnemo oštećenja?
Kako bi se izbegle povrede i oštećenja koja mogu da dovedu do bola u leđima stručnjaci savetuju da se celim telom okrenemo prema teretu koji podižemo, potom da se uspravimo i okrenemo celim telom na jednu ili drugu stranu. Teret se podiže iz čučećeg položaja, koriste se mišići nogu i stomaka.
Dr Jenkins savetuje i da ukoliko nas muči bol u leđima u dogovoru sa stručnjakom radimo i odgovarajuće vežbe za jačanje trbušnih i leđnih mišića. Ponekada je dovoljno da čvrsto uvučemo stomak koliko možemo i na taj način angažujemo navedene mišiće. Savet je da obavezno jačamo i kukove.
Operacija tek kada ništa ne pomogne
U slučaju da fizikalna terapija i manje agresivne metode lečenja ne pomognu moguća je i operacija, koja je ipak metoda lečenja za najmanji broj pacijenata. Bol u leđima je uglavnom posledica loših životnih navika koje počinju u mlađem životnom dobu, retko kada je posledica ozbiljnih povreda.
Ortoped dr Meredith Warner podseća da je bol u leđima uglavnom posledica veoma složenih interakcija između mišićno-skeletnog sistema, ljudske fiziologije, mozga i drugih faktora.
Dr Warner smatra da se bol u leđima ne leči ležanjem u krevetu, već pre svega aktivnom rehabilitacijom, to jest fizikalnom terapijom. Ipak, ako je došlo do povrede nerva bitno je da se javimo neurologu i u međuvremenu izbegavamo loše kombinacije pokreta koje mogu da iskomplikuju stanje i dovedu do hroničnih problema.
