Opasni simptomi moždanog udara koje je lako prevideti, a većina ljudi ih ignoriše: Brza reakcija je ključna

Poznavanje FAST testa i brza reakcija mogu spasiti život pri moždanom udaru i omogućiti bolji oporavak pacijenta. Kako ističu stručnjaci, u slučaju moždanog udara svaki sekund je ključan. Pravovremena pomoć može sačuvati život, a često i sprečiti trajni invaliditet. Posebno oprezni treba da budu oni koji su već imali moždani udar, jer su izloženi većem riziku da ga ponovo dobiju.

Kako dolazi do moždanog udara?

Moždani udar nastaje kada dođe do prekida ili značajnog smanjenja protoka krvi u mozgu, što izaziva oštećenje moždanih ćelija. Mozgu su za normalno funkcionisanje potrebni kiseonik i hranljive materije, a bez adekvatnog dotoka krvi, moždane ćelije počinju da odumiru u roku od nekoliko minuta.

Postoje dva glavna tipa moždanog udara:

1. Ishemijski moždani udar – najčešći oblik, koji nastaje kada krvni ugrušak blokira arteriju koja dovodi krv u mozak. Ovaj tip čini oko 80% svih moždanih udara. Do blokade može doći zbog formiranja ugruška unutar krvnog suda (tromboza) ili njegovog pomeranja kroz krvotok (embolija). Visok krvni pritisak, ateroskleroza, srčane bolesti i dijabetes povećavaju rizik od ishemijskog moždanog udara.
2. Hemoragijski moždani udar – javlja se kada krvni sud u mozgu pukne, izazivajući krvarenje u moždano tkivo. Najčešći uzroci su visok krvni pritisak i slabljenje krvnih sudova. Ponekad može doći i do pucanja aneurizme (balonasto proširenje krvnog suda), što uzrokuje masivno krvarenje u mozgu.

Kada dolazi do moždanog udara?

Moždani udar se može dogoditi iznenada, bez očiglednih znakova upozorenja, ali određeni faktori rizika povećavaju verovatnoću njegovog nastanka:

• Visok krvni pritisak – najvažniji faktor rizika za moždani udar jer može oštetiti krvne sudove u mozgu.
• Dijabetes – povećava rizik zbog oštećenja krvnih sudova.
• Pušenje – negativno utiče na krvne sudove i ubrzava razvoj ateroskleroze.
• Visok nivo holesterola – doprinosi sužavanju arterija i formiranju ugrušaka.
• Stres i fizička neaktivnost – dugotrajni stres i nedostatak fizičke aktivnosti povećavaju rizik od razvoja kardiovaskularnih problema.

Moždani udar predstavlja drugi vodeći uzrok smrti u svetu i vodeći uzrok smrti među ženama u Srbiji. Statistike pokazuju da u našoj zemlji svakih 15 minuta neko doživi moždani udar.

FAST test za prepoznavanje moždanog udara

FAST test pomaže u brzom prepoznavanju simptoma moždanog udara:

• F (face): Asimetrija lica.
• A (arms): Nemogućnost podizanja obe ruke.
• S (speech): Teškoće s govorom.
• T (time): Brza reakcija. Što se brže reaguje, veća je šansa za efikasno lečenje.

Brza reakcija je ključna

Ne moraju biti prisutni svi simptomi FAST testa da bi postojala potreba za hitnom reakcijom. Čak i ako je lice iskrivljeno, a osoba može govoriti i hodati, treba odmah potražiti pomoć. Lekovi koji smanjuju posledice moždanog udara često su najefikasniji ako se primene u roku od 3 do 4,5 sata od pojave prvih simptoma.

Ključni period od 24 sata

U prva 24 sata, prema stručnim smernicama, moguće je primeniti mehaničku trombektomiju, zahvat kojim se uklanjaju ugrušci iz krvnih sudova. Postoje tri vrste moždanog udara – ishemijski, izazvan blokadom krvnog suda; hemoragijski, zbog pucanja krvnog suda; i mini-moždani udar, koji je posledica kratkotrajnog prekida dotoka krvi.

Život nakon moždanog udara

Oporavak zavisi od težine moždanog udara. Moguće su fizičke posledice poput utrnulosti, otežanog hoda, problema sa vidom, govorom ili gutanjem. Takođe, pacijenti i njihovi najbliži često se suočavaju sa osećajem tuge i anksioznosti, a uobičajeni su i simptomi depresije koji se mogu uspešno lečiti uz pomoć stručnjaka.

Pridržavanje saveta lekara

Lekar će predložiti najbolji tretman, uključujući eventualne dodatne metode kao što su akupunktura ili joga za olakšavanje simptoma. Strogo poštovanje uputstava lekara od presudnog je značaja, jer pacijenti koji su već preležali šlog imaju povećan rizik od ponovnog moždanog udara. Zdrav način života, odgovarajuća terapija, pa čak i operacija, mogu smanjiti taj rizik.

Edukacija o FAST testu

Ako ste već doživeli moždani udar, informišite osobe iz svog okruženja o FAST testu. Nosite identifikacionu karticu sa informacijom o preležanom moždanom udaru, imajte pri ruci medicinsku dokumentaciju i evidentirane kontakte za hitne slučajeve.

Kontrola stanja

Uz zdravu ishranu i fizičku aktivnost, možete smanjiti rizik od ponovnog moždanog udara. Fokusirajte se na unos povrća, orašastih plodova, ribe, i izbegavajte crveno meso, natrijum, šećere i rafinisane žitarice. Prestanak pušenja i ograničen unos alkohola, uz redovno uzimanje terapije za pritisak, mogu doprineti boljoj kontroli stanja.