Hidronefroza je proširenje bubrežne karlice i bubrežnih čašica do kojih dolazi zbog zastoja mokraće. Ukoliko se restrikcija urinarnog protoka ne tretira, dovodi do progresivne atrofije i destrukcije parenhima bubrega, što može da izazove i ozbiljnije komplikacije poput otkazivanja bubrega.
Kako i zašto nastaje hidronefroza
Reč je o je stanju do koga dolazi kada se bubrezi prošire, oteknu i izmene morfološki zbog akumulacije urina koji iz njih ne može da otiče normalno do bešike. Najčešće su u pitanju određene prepreke koje fizički sprečavaju urin da slobodno prolazi kroz urinarne puteve (od bubrega do bešike).
Razloga ima više a najčešći su:
- pojava kamena u bubregu
- promene i anomalije u strukturi mokraćnih puteva
- tumori (vrše pritisak na ureter i oemtaju protok urina).
Veoma je važno prepoznati i adekvatno lečiti hidronefrozu na vreme, kako bi se predupredile ozbiljne komplikacije.
Koje simptome izaziva hidronefroza
Kada se u bubregu zbog nekog od navedenih razloga akumulira urin, dolazi do otoka i povećanog pritiska. Naravno, svako akulumiranje urina zbog toksičnih materija koje treba da se filtriraju i eliminišu putem urina iz bubrega i tela, može da ošteti tkivo bubrega i ugrozi zdravlje. Takav pritisak može da prouzrokuje sledeće simptome:
- bol u donjem delu leđa
- pojavu krvi u urinu
- groznicu
- drhtavicu
- temperaturu.
Dijagnostičke metode za potvrdu hidronefroze
Detaljna anamneza je put ka dijagnozi, uz razgovor o simptomima i fizički pregled. Slede analize i testovi, koji treba da potvrde postojanje promene u strukturi bubrega.
Ultrazvuk bubrega je najčešća metoda sa brojnim prednostima, od dostupnosti do neinvazivnosti, jer jednostavnim pregledom može da pokaže da li su bubrezi (bubreg) uvećani. Ostali testovi koje doktor može da maloži su:
- CT skener
- intravenska urografija
- cistoskopija.
Lečenje i prognoza za pacijente
Lečenje hidronefroze odnosi se na uklanjanje prepreke zbog koje urin nema normalan protok. Kada postoji suženje (stenoza) u ureteru, radi se pijeloplastika, operativna metoda kojoj se rekonstruiše ureter kako bi se poboljšao protok urina i normalno kretanje mokraće iz bubrega u mokraćnu bešiku. Pijeloplastikom hirurg uklanja suženi deo uretera, uz povezivanje zdravih krajeva bubrega. To omogućava urinu da ponovo cirkuliše slobodno i ima normalan protok.
Jedna od opcija je i plasiranje stenta, kako bi se osiguralo da ureter ostane otvoren u procesu zarastanja. Reč je o visoko specijalizovanoj proceduri koja značajno utiče na poboljšanje kvaliteta života osobe sa hidronefrozom.
