Dlačice na bradi kod žena mogu da budu neprijatna pojava i uglavnom su posledica hormonskog disbalansa. Lako se uklanjaju pincetom ili, ako je potrebno, voskom ili laserom. Međutim, u nekim situacijama ove neželjene dlačice mogu da ukažu i na neki ozbiljniji zdravstveni problem. Maljice na bradi često se viđaju kod pacijentkinja sa sindromom policističnih jajnika, a javljaju se i kao neželjena reakcija na određene lekove.
Kada dlake postaju tamnije i deblje?
Dve su vrste dlaka – velus dlake i terminalne dlake. Velus su nežne i svetle dlačice koje prekrivaju telo. U detinjstvu su tanke, ali kasnije, kako starimo, postaju tamnije i deblje. Trepavice, obrve i kosa su terminalne dlake koje su obično tamnije i gušće. Ove dlačice mogu da se pojave i na bradi kod žena.
Dlake postaju tamnije i deblje pod uticajem hormona androgena, koji se zovu i „muški polni hormoni“, ali ih stvaraju i žene u jajnicima, muškarci u testisima i oba pola u nadbubrežnoj žlezdi.
– Androgeni su hormoni usled čijeg delovanja dlake postaju deblje i tamnije – kaže ginekolog i stručnjak za probleme menopauze, dr Bruce Dorr. Androgeni su hormoni koji su posebno aktivni u pubertetu i reproduktivnom razvoju. Testosteron je najistaknutiji oblik androgena i hormon koji stvaraju i muškarci i žene.
Koji hormon stimuliše rast dlaka?
Dihidrotestosteron je steroidni hormon i deo grupe androgena. Utiče na razvoj muških karakteristika, na rast i razvoj prostate i cirkuliše u plazmi vezan za proteine. Pod delovanjem ovog hormona dolazi do proređivanja i gubitka kose kod muškaraca i žena. Dihidrotestosteron stimuliše rast folikula dlake na delovima tela koji više reaguju na androgena, poput brade.
Stručnjaci objašnjavaju da je moguće da pojedine žene imaju prirodno osetljivije dihidrotestosteron receptore.
– To znači da i normalni nivoi dihidrotestosterona mogu da stimulišu rast dlaka na licu žena. Ova promena je uslovljena nasleđem i nije nikakav razlog za brigu, već samo u nekim slučajevima neprijatnost – objašnjava dr Dorr.
Šta je hirzutizam?
Pored uobičajenih hormonskih promena i genetike, na rast dlačica na bradi mogu da deluju i neki zdravstveni problemi, koji mogu da dovedu i do hirzutizma, koji se definiše kao prekomeran rast dlaka muškog tipa kod žena. Dlake mogu da se pojave na bradi, iznad gornje usne, grudima, stomaku, leđima. Prema podacima Cleveland Clinic, ovo stanje pogađa 8 do 13 odsto žena u reproduktivnom periodu.
Hirzutizam nastaje usled jačeg delovanja hormona androgena iz jajnika ili nadbubrežne žlezde. Najčešće se povezuje sa sindromom policističnih jajnika, stanjem kada jajnici luče više „muških hormona“, usled čega može da dođe do izostanka ovulacije.
– Pošto žene nemaju redovne ovulacije, dolazi do rasta hormona estrogena. Usled ove hormonske neravnoteže može doći i do povećanja testosterona i dihidrotestosterona – objašnjava dr Dorr.
Tačan uzrok nastanka sindroma policističnih jajnika nije do kraja poznat. Žene često saznaju da imaju zdravstveni problem kada se pojave dlačice na bradi ili na nekim drugim delovima tela. Mogući simptomi su akne, gubitak kose, insulinska rezistencija, porast telesne težine.
I telesna težina može da deluje na rast dlaka?
Dlačice na bradi kod žena često se viđaju tokom menopauze, kada dolazi do pada nivoa estrogena, a androgeni postaju dominantniji. Značajno povećanje telesne težine, kao i ekstremni gubitak kilograma, može da utiče na hormone i smanji nivo hormona.
Kod ovog drugog, osoba sa poremećajem u ishrani može razviti lanugo, to jest, duge i pepeljaste dlake, koje ima fetus. Ove dlačice mogu da se zadrže na leđima bebe po rođenju, ali brzo nestaju. Lanugo dlačice se viđaju kod osoba koje boluju od anoreksije.
Dlačice na bradi nekada su posledica bolesti ili reakcije tela na lekove
Kušingov sindrom je redak poremećaj i posledica produženog dejstva povišenih vrednosti hormona kortizola, „hormona stresa„. Usled delovanja ovog hormona može doći do pojačane maljavosti. Povišeni nivoi kortizola mogu da utiču na povećano lučenje androgena koji stimulišu rast dlaka. Lekari skreću pažnju da Kušingov sindrom nije bolno stanje, ali često je praćen dijabetesom, hipertenzijom, osteoporozom i lošijim kvalitetom života.
Kongenitalna adrenalna hiperplazija je grupa bolesti koje mogu da budu uzrok niza poremećaja u lučenju hormona nadbubrežne žlezde, koje luče premalo kortizola i višak androgena. Kod žena to može dovesti do simptoma kao što su dublji glas, akne i višak dlačica na licu. I neki lekovi mogu da izazovu pojačanu maljavost, na primer anabolički steroidi, testosteron, ciklosporin, minoksidil, danazol i fenitoin.
Kada je potrebno da potražimo lekarsku pomoć i kako se mogu ukloniti dlačice?
Ginekolog dr Alyssa Dweck savetuje da u slučaju prekomernog i brzog rasta dlačica potražimo medicinski savet. Moguće je da se iza svega krije, na primer, sindrom policističnih jajnika. Lečenjem ove tegobe prorediće se i neželjene dlačice. Postoje i kozmetičke intervencije, kao što su depilacija voskom, čupanje pincetom, brijanje. Sve ove metode uklanjanja dlačica su privremene. Moguće je da se dlačice prorede i sporije rastu, ali ponovo će se javiti.
Lasersko uklanjanje dlaka cilja folikul dlake, ali to nije način na koji se posle jednog tretmana mogu odstraniti dlačice. Obično je potrebno nekoliko sesija. Moguće je da dlake posle laserskog uklanjanja neće rasti neko vreme, ali mogu ipak posle izvesnog vremena da se vrate. Postoji i elektroliza dlačica koja deluje strujom na koren dlake, ali i u ovom slučaju biće potrebno više tretmana kako bi se rešili dlačica.
