Usled dugotrajne primene leka može da dođe do poremećaja metabolizma, zadržavanja natrijuma Foto: Shutterstock
Sistemski eritemski lupus je hronična bolest koja može da zahvati mnoge organe i tkiva. Pacijenti se često žale na pojačan umor, opadanje kose, bolove i povišenu telesnu temperaturu. U težim slučajevima moguće su promene na bubrezima i kognitivni problemi. Bolest nekada jako deluje na psihu pacijenta, pa dolazi do razvoja depresije, a sve može da bude praćeno i naglim promenama telesne težine. Uočava se da posle primene određenih lekova dolazi do povećanja telesne težine. S druge strane, moguće je da kod pojedinih pacijenata dođe i do neplaniranog slabljenja, objašnjavaju stručnjaci.
Karakteristično crvenilo u obliku leptira u predelu lica čest je znak ove bolesti, koja ipak može da bude praćena i drugačijim promenama.
U nekim situacijama može da dođe do zadržavanja tečnosti kod pacijenata sa lupusom koji pate od slabosti bubrega usled lupus nefritisa ili srčane insuficijencije, objašnjava reumatolog dr Kyriakos A. Kirou iz Weill Cornell Medicine u Njujorku.
Oboljenje bubrega u lupusu praćeno je pojavom proteinurije – belančevina u mokraći, povećanjem azotnih produkata u krvi, poremećajem elektrolita uz pojavu otoka i povišenog krvnog pritiska, navode stručnjaci. Reumatolozi ističu da je zapaljenje bubrega osnovni razlog za lošu prognozu lupusa. Lekari zato na samom početku bolesti savetuju bolju i čestu kontrolu urina i krvnog pritiska. Energičnim lečenjem promene mogu da se uspešno suzbiju.
Kratkoročna upotreba steroida, kao što je prednizon, može da izazove zadržavanje tečnosti, dok nešto duža upotreba ovih lekova može da dovede do preraspodele masnoća u telu i povećanja apetita.
Usled dugotrajne primene leka može da dođe do poremećaja metabolizma, zadržavanja natrijuma sa pojavom oticanja delova tela, povećanog izlučivanja kalijuma, što može da bude praćeno i poremećajem srčanog ritma, pojačanim apetitom i porastom telesne težine. U isto vreme moguća je i smanjena tolerancija glukoze, šećerna bolest, povećana vrednost holesterola i triglicerida.
– Moje kolege i ja često razmišljamo o sistemskim steroidima kao o neophodnom zlu. Postoje situacije kada su ovi lekovi neophodni i moramo da ih koristimo, jer mogu da spasu život i organe pacijenta. Kada se koriste na duži rok, često imaju za posledicu povećanje telesne težine – kaže reumatolog dr Sarah Patterson sa University of California u San Francisku.
Lekari preciziraju da su glikokortikoidi najefikasniji u lečenju lupusa, ali i dodaju da mogu da imaju razne neželjene efekte. Prednizon najčešće dovodi do gojaznosti i zaokrugljivanja lica, što se može izbeći smanjenjem količine šećera i masti u ishrani. Lekari savetuju da se lekovi uzimaju posle jela kako bi se sprečile želudačne smetnje. Savetuje se ishrana sa manje soli, zbog prevencije povećanja krvnog pritiska.
Reumatolozi objašnjavaju da težina bolesti i promena varira od vrlo blagih oblika koji zahtevaju minimalno lečenje, do teških oblika bolesti koji zahvataju unutrašnje organe. Svi lupusni bolesnici se ne leče na isti način, ističu doktori.
Nije do kraja poznato zašto dolazi do povećanja telesne težine, ali se veruje da steroidi usporavaju metabolizam. Čini se da lekovi takođe doprinose smanjenju mišićne mase, a povećavaju nivo telesne masti.
– Pacijenti sa lupusom nekada koriste i lekove protiv depresije, umora, bola u mišićima, a svi ovi medikamenti mogu da imaju kao neželjenu posledicu povećanje telesne težine – navodi dr Diane Kamen iz Lupus Foundation of America’s Medical-Scientific Advisory Council.
Dr Kamen dodaje da pojedini od lekova mogu da izazovu refluks kiseline, učestalo mokrenje, što na kraju može da poremeti i kvalitet sna, dovede do lošeg funkcionisanja cirkadijalnog ritma, promena metabolizma i težeg održavanja zdrave telesne težine.
Simptomi lupusa, kao što su bolovi u zglobovima, umor i depresija, mogu da budu velika kočnica fizičke aktivnosti i na kraju dovedu do viška kilograma, zapažaju stručnjaci.
Nešto krupnija građa ili neznatan višak kilograma ne mora da znači i lošije zdravlje. Stručnjaci upozoravaju da gojaznost, ipak, može da izazove upalu i na taj način pogorša simptome lupusa. Prekomerna težina takođe je povezana sa rizikom od srčanih problema, kaže dr Michelle Petri, Johns Hopkins Lupus Center u Baltimoru.
Višak masnoća, posebno visceralne masti, dovodi se u vezu sa lošijim zdravstvenim ishodima, napominje dr Patterson.
Visceralna masnoća je smeštena u trbušnoj duplji i okružuje vitalne organe. Nalazi se ispod mišićnog sloja i oblaže organe kao što su jetra, bubrezi, srce i pankreas. Može da dovede do ozbiljnih bolesti srca, moždanog udara, dijabetesa tipa 2, gojaznosti. Manifestuje se izgledom tela u obliku jabuke.
Lekari naglašavaju da je moguće da neki bolesnici neplanirano oslabe i izgube apetit kada je bolest aktivna. Takođe je moguće da ljudi sa lupusom nenamerno izgube težinu. Svaki pacijent je drugačiji, ali je donekle uobičajeno da osobe sa aktivnim lupusom izgube apetit, što može dovesti do značajnog gubitka težine.
U aktivnoj fazi bolesti može da dođe do gubitka telesne težine, to jest, kaheksije. Ovo stanje je učestalije u težim oblicima bolesti, kada se telo pacijenta troši zalihe masti i mišiće kako bi se izborilo sa bolešću. Kaheksija je izraženi gubitak mišićne mase i telesne težine, česta je kod veoma starih osoba, sreće se i kod teških bolesti kao što su maligni tumori, sida, hronična bubrežna insuficijencija. Određeni lekovi za lupus mogu da dovedu do slabljenja apetita, dijareje i mučnine.
Dr Petri kaže da pojedini pacijenti sa lupusom i nenamernim gubitkom telesne težine bivaju sve slabiji i podložni infekcijama. U ovom stanju je povećana opasnost od pada i povreda, bolesti kostiju.
– Kod lupusa već postoji povećan rizik od razvoja osteoporoze. Ipak, ako pored svega dođe do gubitka telesne težine, rizik je još veći – objašnjava dr Kamen.
Dr Kirou naglašava da je bitno da se o mogućim promenama telesne težine govori odmah čim počne lečenje steroidima, koje mora da bude praćeno zdravim životnim navikama, uravnoteženom ishranom zasnovanom na svežim namirnicama, uz dovoljno vode i fizičke aktivnosti.
Stručnjaci navode da nema dovoljno istraživanja koja mogu da ispitaju efikasnost različitih strategija za kontrolu telesne težine, kod pacijenata koji se leče od lupusa. Studije ne ističu kao korisnu bilo koju dijetu ili program vežbanja.
Lekari ističu da i pored svega zdrave navike imaju dosta prednosti. Fizička aktivnost može da pomogne pacijentima da se izbore sa psihičkim teškoćama. U nekim studijama slabo fizički aktivni pacijenti sa lupusom imali su pojačan rizik od razvoja depresije. Stručnjaci tvrde da su korisne i veoma lagane fizičke aktivnosti, kao što je to na primer šetnja od 20 minuta.
I pored toga što ne postoji „dijeta protiv lupusa“ lekari savetuju ishranu zasnovani na vitaminima, hranjivim materijama koje mogu da osnaže telo u borbi protiv bolesti. Potrebno je da pacijenti maksimalno izbegavaju visokoprocesuirane namirnice.
Stručnjaci ističu da je bitno imati na umu i da su fluktuacije telesne težine često privremene. Lekari naglašavaju da većina pacijenata posle aktivne faze bolesti i po prestanku primene steroida izgubi mnogo nagomilanih kilograma, ako ne i skoro sve. S druge strane, pacijenti koji u akutnoj fazi osetno oslabe, nadoknade izgubljenu telesnu težinu kada bolest pređe u mirnu fazu.