Kolena otiču i zbog upala kao što su artritis, burzitis, tendinitis Foto: Shutterstock
Oticanje kolena uglavnom je posledica povrede, ali i bolesti koje deluju na najveći zglob u telu. Hod, trčanje, stajanje, sedenje, takođe utiču na kolena, koja trpe veliki pritisak zbog čega dolazi do gubitka elastičnosti, trošenja hrskavice i bola. Povreda kolena usled pada, udara u koleno može da ima za posledicu istegnuća ligamenata, modrice, nakupljanje tečnosti. I bolesti kao što su artritis i u manjem obimu infekcije manifestuju se upalom, oticanjem, bolom kolena.
Veoma često koleno otiče zbog dugotrajnog opterećenja i ponavljajućih pokreta. Uobičajeno je da koleno otekne posle operacije kolena, bez obzira da li se radi o artroskopiji ili većoj operaciji. Otok posle medicinske intervencije često traje nekoliko nedelja, a lekari savetuju pacijentima da podignu nogu, stave hladne obloge, u nekim slučajevima primenjuje se fizioterapija.
Artroskopija je operativna tehnika, kojom se tretiraju različita oboljenja i oštećenja zglobova. U početku je bila dijagnostička procedura, danas je samo terapijska. Artroskopska operacija je intervencija kod koje se kroz mali rez na koži pacijenta uvodi u koleno artroskop – kamera prečnika četiri milimetara koja ima oblik uske cevi, kojom lekar pregleda unutrašnjost kolena i sve prati na TV monitoru. Kroz dodatne kožne rezove veličine oko jedan centimetar uvode se specijalno prilagođeni hirurški instrumenti kojima se tretiraju različita oboljenja ili povrede zglobova. Procedura traje između 30 do 60 minuta.
Oticanje kolena posle artroskopije je česta reakcija na ovu hiruršku proceduru. Artroskopija je minimalno invazivni način lečenja oštećenja hrskavice ili ligamenata. Postoperativni tok je brz, ali moguće je oticanje kolena koje može u zavisnosti od težine procedure da traje i nekoliko nedelja.
Kolena otiču i zbog upala kao što su artritis, burzitis, tendinitis. Moguće je da upala zahvati pored kolena i druge zglobove, terapija se zasniva na primeni lekova, fizikalne terapije, u komplikovanijim slučajevima potrebna je operacija.
Oticanje kolena može da bude isprovocirano i hormonskim promenama, na primer tokom trudnoće. Kod dece je otok kolena retko stanje ali može da se javi posle povrede. Starije osobe često imaju problem sa bolovima i oticanjem kolena, koje je u ovim slučajevima posledica starenja, smanjene fleksibilnosti i elastičnosti kolena, bolesti kao što su osteoartritis. Starenjem se „troši“ hrskavica u kolenu, može da dođe do problema posle preopterećenja i do nakupljanja tečnosti u kolenu.
Otok kolena može da zahvati deo iza, iznad i ispod ovog zgloba. U slučaju da se otok primeti iza kolena često se radi o Bakerovoj cisti (poplitealnoj cisti) kada iza kolena dolazi do otoka ispunjenog tečnošću. Lekari kažu da Bakerova cista može da prođe sama od sebe, s tim da treba biti obazriv jer ovo stanje ima slične simptome kao i duboka venska tromboza, koja u nekim slučajevima zahteva i hitnu medicinsku intervenciju. Sama po sebi cista, uz neophodno mirovanje, može da prođe za par nedelja.
Oticanje iznad kolena može da bude i posledica upale mišića ili tetiva. Povrede tetiva i ligamenata česte su kod aktivnih sportista, osoba koje tokom dužeg vremena ponavljaju isti pokret kao na primer radnici u fabrici, moleri. Oticanje ispod kolena često je posledica naprezanja, jakog pritiska ili povrede meniskusa ili tetiva u tom području. Povreda meniskusa često je posledica brzog okreta, kada se koleno okreće oko svoje uzdužne osovine, stopalo je uglavnom fiksirano za podlogu, a samo koleno savijeno, na primer pri podizanju tereta ili u sportu.
Lečenje otoka kolena zavisi od osnovnog uzroka, nekada su potrebni lekovi, ako je reč o manjim povredama terapija se sastoji od mirovanja, hladnih obloga i podizanja povređene noge. U komplikovanijim situacijama, ako je uzrok infekcija, potrebna je medicinska intervencija, fizioterapija, možda i operacija.