Neretko viđamo i veoma mlade osobe, mlađe od 40 godina, koje dožive infarkt miokarda Foto: Shutterstock
Srčani udar (infarkt miokarda) akutno je i hitno medicinsko stanje, koje nastaje kao posledica naglog prekida krvotoka u jednom delu srčanog mišića. Koronarna bolest najčešća je u šestoj, sedmoj deceniji života, kada se ispolje i simptomi ateroskleroze. Stručnjaci zapažaju da se ovo stanje sve češće zapaža i kod mladih pacijenata, od 40 do 45 godina. Problem je i činjenica da simptome koji najavljuju bolest mlade osobe pripišu jakom umoru, stresu, fizičkoj iscrpljenosti i ne zatraže na vreme pomoć. Većina osoba ne zna da ima povišene vrednosti krvnog pritiska koje su jedan od bitnih faktora rizika. Namlađi pacijent lečen od posledica infarkta miokarda na Institutu „Dedinje“ imao je 23 godine.
Kardiolzi navode da usled kardiovaskularnih bolesti svake godine izgubimo grad veličine Pirota. U Srbiji će danas 60 ljudi dobiti infarkt, oko 25 odsto ga neće preživeti. Mlad čovek koji dobije koronarnu bolest i infarkt neko je koje je napunio 40 do 45 godina, što je izuzetno rano, upozoravaju kardiolozi. Ukoliko se izuzme genetski faktor, mladi ljudi ne vode previše računa o svom zdravlju.
– Kada si mlad ništa te ne boli, pa i ne vodiš računa o ishrani, fizičkoj aktivnosti. Teško je reći nešto uniformno, ali kombinacija svih tih faktora, uz pušenje, stres, je rizik za nastanak bolesti. To je jedan nekontrolisani način života, koji malo po malo uvodi čoveka u problem i mogućnost da dobije ozbiljnu bolest – kaže prof. dr Dragan Simić predsednik Udruženja kardiologa Srbije.
Nekada je bilo retko da neko mlađi od 40 godina doživi srčani udar, a sada je 1 od 5 pacijenata sa srčanim udarom mlađi od 40 godina, navodi istraživanje The American College of Cardiology.
Među ključnim uzročnicima koji izazivaju srčani udar u mlađim godinama su: dijabetes, hipertenzija, prekomerna težina i gojaznost, pušenje cigareta i vaping (elektronske cigarete).
Prof. Simić podseća je da potrebno već od 30. godine da kontrolišemo vrednosti lipida, prvenstveno lošeg holesterola, krvni pritisak, šećer, telesnu težinu, spamo tokom noći 7 do 8 sati.
– Masa pacijenata ide logikom „neće mene“, ali ja sam profesionalac koji radi ovaj posao dugo. Uvek se potresete kada vidite da je pacijent 88, 89. godište i da je već dobio jedan veliki masivni infarkt. Jesmo spasili tog čoveka, stavili dva stenta, ali kakav će njegov život dalje da bude – pita se prof. Simić.
Stručnjaci naglašavaju da su znaci i simptomi bolesti istovetni i u starijem i u mlađem uzrastu. Pojedini simptomi, kako govore kardiolozi, nekada mogu da zavaraju i da pomislimo da nam nije ništa, da se radi o nekoj prolaznoj slabosti, umoru. U situacijama ako se bol oseti u večernjim satima, ne treba da čekamo da sve prođe od sebe.
– Mnogo je bolje uraditi EKG i dobiti rezultate koji govore da nema bolesti i da je sve u redu, nego da ostanemo kod kuće i da stignemo na pregled tek ujutro kada se već formirao ožiljak i kada imamo problem – savetuje prof. dr Dragan Simić.
Problem je i što najveći broj pacijenata dolazi kasno kod lekara, a kada je u pitanju akutni koronarni sindrom bitno je da čim osetitmo tegobu, bol u grudima koji do tada nismo imali, reagujemo, dođemo na pregled i odmah uradimo EKG, naglašavaju stručnjaci.
Infarkt miokarda je nagli događaj, akutna situacija, kada dolazi do poremećaja funkcije srčanog mišića, njegove prokrvljenosti, ali i poremećaja organizma u celini, objašnjavaju doktori.
– Smatra se da je prvih 15 minuta infarkta, to jest od pojave bola u grudima, najopasnije jer se u tom periodu stvara svež tromb, koji organizam nastoji da razloži. Često se dešava da se krvni sud u početnim minutima spontano otvara i zatvara, što dovodi do poremećaja srčanog ritma koji mogu usloviti smrtni ishod – naglašava dr Srđan Bošković, načelnik Koronarne jedinice Instituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje.
– Obično ti mladi ljudi „guraju“, ali dešava se da oko 35. godine, krenu varijacije krvnog pritiska. Postoje osobe od 40 godina, koji imaju glavobolje, jasne skokove krvnog pritiska, svaki drugi, treći dan, žale se na bol u potiljačnom delu glave, dođu kod lekara koji utvrdi se da takav čovek ima povišen krvni pritisak – navodi dr Simić.
Lekari kažu da je povišen krvni pritisak jak faktor rizika za pojavu kardiovaskularnih bolesti. Visok krvni pritisak danas imaju, uglavnom zbog gojaznosti i deca. Prof. Simić dodaje da se povišene vrednosti krvnog pritiska uočavaju i kod srednjoškolaca.
– Sve više je gojazne omladine s vrednostima krvnog pritiska 135, 137, sa 87, 88, što je u tim godinama života već hipertenzija. Svi konzumiraju slanu hranu, masa mladog sveta puši, pije alkoholna pića. Nakupi se nekoliko faktora rizika, koji uopšte nisu za potcenjivanje. Na pregled se javljaju ljudi koji imaju 32 godine i već, 15 ili 16 godina pušačkog staža. Ta osoba sa 30 i nešto godina je u ozbiljnom riziku i ako ne bude vodila na vreme računa o svom zdravlju biće problema – naglašava prof. dr Dragan Simić.
Kardiolzi navode da je u ređim situacijama moguće da dođe i do tihog srčanog urada, to jest, da sve prođe bez velikih tegoba, većih simptoma i da se razvije mali infarkt. Tihi srčani udar ili tihi infarkt miokarda praćen je blagim simptomima, pacijenti ga nekada prežive i na nogama, misleći da je u pitanju prolazna mučnina ili slabost.
– Ovo je, ipak, ređa priča, uglavnom se radi o osobama koje imaju tipične tegobe, koje nisu prepoznate. Dešava se da se se posle tihog srčanog udari uradi EKG, vidi se da je čovek imao infarkt koji nikad nije lečen. Pa ga pitamo da li je lečen od infarkta, dobijemo negativan odgovor. Pa tek, kada pitamo za tegobe, pacijent se seti da se jednom desilo to i to – kaže prof. dr Simić.
Kod oko 1/4 bolesnika postoji tipična aura, takozvano „predinfarktno stanje“ koje se manifestuje novonastalim bolovima u grudima slabijeg intenziteta i kraćeg trajanja, javlja se od 48 do 72 sata pre pojave infarkta.
– Nove tegobe nikako ne treba ignorisati već se javiti lekaru, jer se u većini slučajeva može sprečiti razvoj infarkta miokarda. Za ostalih 3/4 bolesnika, nažalost, infarkt je prva manifestacija ishemijske bolesti srca – kaže dr Srđan Bošković.
Lekari kažu da je infarkt miokarda češći kod mladih muškaraca. Oko 30 odsto bolesnika koji dobiju infarkt su mlađe osobe, od 50 do 55 godina, dok preostalih 70 odsto čine starije osobe, priča dr Bošković:
– Neretko viđamo i veoma mlade osobe, mlađe od 40 godina, koje dožive infarkt miokarda. Najmlađi bolesnik lečen na IKVB Dedinje imao samo 23 godine. Postojanje udruženih faktora rizika kao što su akutni stres, genetska predispozicija i sistemske bolesti u formi vaskulitisa su predisponirajuće za nastanak infarkta kod mlađih osoba. Redovne kontrole kod lekara opšte prakse i kardiologa, veoma su bitne u prevenciji infarkta. Nažalost, infarkt ne možemo sprečiti, ne možemo čak ni predvideti da li će se desiti kod neke osobe, ne možemo proceniti ni vreme kada će se desiti, ali možemo smanjiti rizik od njegovog nastajanja – zaključuje dr Bošković.
Lekari ističu da je pri sumnji na akutni infarkt bitno što pre reagovati, zbog već navedenih opasnosti od srčane smrti unutar prvih 30 minuta od pojave bola.
– Savetuje se da se pozove hitna pomoć. Na ovaj način pacijent dobija što pre stručnu pomoć i ubrzava se proces lečenja. Veliki evropski i svetski gradovi, Beograd i ostali gradovi u Republici Srbiji, tokom poslednjih decenija formirali su sistem mreže zbrinjavanja bolesnika (STEMI mreža) kojim se, kako je naučno dokazano, povećava preživljavanje bolesnika. Optimalno je da vreme od pojave bola do kontakta sa medicinskim radnikom ne bude duže od 30 do 60 minuta – naglašava dr Bošković.