Stručnjaci nas pozivaju da u slučaju da primetimo neki od ovih znakova hitno reagujemo i zatražimo lekarsku pomoć Foto; Shutterstock
Fantomski miris (fantosmija) je stanje kada osoba oseća nepostojeći, najčešće neprijatni miris. Fantosmija može da bude posledica upale sinusa ili nekih neuroloških bolesti. Sve traje najčešće nekoliko minuta, osoba može da oseti nepostojeći miris neke hemikalije ili nečeg što liči na miris zagorelog tosta. Veruje se da baš taj neprijatni miris zagorelog tosta može da najavi ozbiljan kardiovaskularni događaj, kao što je moždani udar.
Moždani udar je hitno medicinsko stanje i posledica prekida dotoka krvi u određeni deo mozga. Prekid cirkulacije je posledica zapušenja ili pucanja krvnog suda. Moždani udar prepoznaje se na osnovu FAST testa.
F (face) – lice se iskrivi sa jedne strane, A (arms) – ruke, u slučaju moždanog udara, ne mogu da se ispruže obe ruke, S (speech) – govor, nemoguće je normalno izgovaranje reči ili razumevanje govora, T (time) – vreme, koje se odnosi na brzinu reagovanja kada se uoče neki od navedenih simptoma. Što pre se reaguje, mogućnosti lečenja su veće.
Stručnjaci nas pozivaju da u slučaju da primetimo neki od ovih znakova hitno reagujemo i zatražimo lekarsku pomoć. Bolje je i da bezrazložno reagujemo nego da pretrpimo moždani udar koji nekada može da se okonča invaliditetom ili smrću.
Neurolog dr Erica Jones sa Department of Neurology, University of Texas Southwestern Medical Center naglašava da je pre svega bitno da svako poznaje navedene znake moždanog udara i da se ne oslanjamo na fantomske mirise kao simptom.
– Fantomski miris ne znači da ćete dobiti moždani udar – kaže dr Jones, što potvrđuje i neurolog dr Linda Wendell, Mount Auburn Hospital u Masačusecu. Neurolozi negiraju da fantomski miris zagorelog tosta može da najavi moždani udar, ali pretpostavljaju šta je koren ovog mita.
– Fantomski mirisi su nešto što prati epileptične napade. Mislim da je zbog toga ovaj simptom doveden u vezu sa nekim drugim neurološkim stanjima. Nepostojeći miris je moguć, ali i dalje redak simptom epileptičnog napada – objašnjava dr Jones.
Hirurg i neurolog dr Alhamza Al-Bayati, sa University of Pittsburgh Medical Center, smatra da je fantomski miris u većoj meri simptom migrene.
U slučaju da osećamo nepostojeće mirise, predlog je da razgovaramo sa izabranim lekarom. Miris zagorelog tosta sigurno neće biti uvod u moždani udar. Umesto nepostojećeg mirisa, mnogo je važnije da imamo na umu faktore rizika koji mogu da dovedu do moždanog udara, kao što su nekontrolisana hipertenzija, gojaznost, povišen šećer, stres, povišene masnoće.
Dr Jones naglašava da se ovi faktori rizika mogu da kontrolišu. „Moždani udar se može sprečiti, ali i izlečiti“, dodaje dr Jones.
Veoma je važno da ne čekamo ni jedan minut ako primetimo neki od znaka moždanog udara. Lečenje je lakše ako u roku od 3 sata od prvih simptoma dođemo u bolnicu, idealno i ranije.
Tromboliza je terapija primene “trombolitika” ili razređivača tromba, koju lekari mogu da daju pacijentu sa moždanim udarom kako bi se razložili krvni ugrušci koji su blokirali protok krvi kroz arterije. Na ovaj način izbegavaju se ozbiljne komplikacije, ali bitno je da se terapija primeni što pre kako ne bi došlo do trajnih oštećenja.
Moždani udar može da bude praćen i konfuznošću pacijenta, naglom promenom stanja svesti, oduzetošću, jakom glavoboljom, problemima sa vidom, gubitkom ravnoteže, vrtoglavicom.
Neurolozi naglašavaju da jedna osoba neće imati sve simptome; moguć je nekada i samo jedan ili dva od navedenih simptoma. Na primer, neke osobe imaju problem sa govorom ili na jednoj strani spušteno lice.
Moždani udar može da se svede na najmanju moguću meru zdravim životnim navikama. Savetuje se mediteranska dijeta, sa dosta povrća, ribe, umerenim unosom maslinovog ulja, nemasnih mlečnih proizvoda, redovnom fizičkom aktivnošću. Potrebno je da izbegavamo pušenje.
– Ukoliko imate visok krvni pritisak, visok holesterol, dijabetes, idite na redovne kontrole i uzimajte terapiju prema uputstvu lekara – naglašava neurolog dr Linda Wendell. Kontrolišite redovno, bez obzira na to da li imate 25 ili 80 godina, krvni pritisak, holesterol, šećer.
– Moždani udar ne zavisi od naših godina, može da se dogodi i mladim i starijim osobama – napominje dr Al-Bayati. To što smo mladi i što se dobro osećamo nije razlog da zanemarimo sistematske preglede.
– Mlade osobe misle: „Ništa me ne boli, zašto da idem kod lekara?“. Visok pritisak ne izaziva simptome. Moguće je da ga imamo godinama, a da sasvim dobro funkcionišemo. Kada se pacijenti posle moždanog udara malo oporave, moramo da im uglavnom skrenemo pažnju da imaju visok pritisak, povišen šećer, neregulisane masnoće u krvi. Dešava se da pojedini pacijenti tek tada saznaju za ove faktore rizika koji polako, ali sigurno narušavaju zdravlje – navodi dr Jones.