Prema nedavnim istraživanjima, oni koji piju kafu konstantno imaju do osam puta više specifičnih crevnih bakterija od onih koji je ne piju. Međunarodna studija, koja je pratila navike gotovo 77.200 ljudi u 25 zemalja, otkrila je da konzumiranje kafe ostavlja jasan mikrobiološki potpis. Istraživači mogu da identifikuju one koji piju kafu sa tačnošću od 95 procenata samo na osnovu ispitivanja njihovih crevnih bakterija, s obzirom na jedinstveni uticaj kafe na naša creva.
Kako kafa utiče na mikrobiom creva
Studija iz 2021. godine utvrdila je da kafa, među više od 150 proučavanih namirnica, ima najjaču korelaciju sa sastavom mikrobioma, što je posebno uticalo na nivoe Lawsonibacter asaccharolyticus kod približno 1.000 ljudi.
Najnovija studija istraživača sa Odeljenja CIBIO na Univerzitetu Trento u Italiji i Univerziteta Harvard, objavljena u Nature Microbiology u novembru, imala je za cilj da produbi razumevanje kako kafa utiče na zdravlje creva. Da bi to postigli, istraživači su analizirali ishranu i medicinske podatke skoro 23.000 ljudi u Sjedinjenim Državama i Velikoj Britaniji, zajedno sa javno dostupnim podacima skoro 54.200 ljudi širom sveta. Uporedili su uzorke stolice onih koji piju kafu i onih koji je ne piju da bi identifikovali razlike u sastavu njihovih crevnih bakterija.
Studija je otkrila snažnu povezanost između konzumiranja kafe i nivoa L. asaccharolyticus, pri čemu su oni koji piju kafu imali oko pet do osam puta veći nivo ove bakterije od onih koji je ne piju. Ovaj trend bio je globalno dosledan, otkrivajući da su u regionima gde se pije kafa, kao što su Luksemburg, Danska i Švedska, prisutni visoki nivoi L. asaccharolyticus. Nasuprot tome, gotovo da je odsutan u zemljama poput Kine, Argentine i Indije.
Nalazi nude uvid u to kako pojedinačne namirnice deluju na naše mikrobiome i njihove potencijalne efekte na zdravlje.
Istraživački tim pokazao je da individualni profili mikrobioma mogu predvideti potrošnju kafe sa 95 odsto tačnosti. Dalja zapažanja pokazala su da su ljudi koji su pili mnogo kafe imali veću količinu ove bakterije.
Budućnost testiranja mikrobioma
Istraživački tim ima za cilj da proširi svoje istraživanje o efektima druge hrane na mikrobiotu creva, iako prepoznaju izazove preciznog kvantifikovanja unosa hrane.
Ovi nalazi ukazuju na potencijal za korišćenje pojedinačnih namirnica za povećanje obilja ili prevalencije specifičnih crevnih mikroba za koje se pretpostavlja da imaju blagotvorne efekte, navodi Nicola Segata, profesor genetike i šef Laboratorije za računarsku metagenomiku u CIBIO. On je napomenuo da istraživački tim sprovodi posebne dodatne eksperimente kako bi bolje rešio ovo pitanje.
– Da bismo to postigli, moramo da proširimo ovaj rad na mnoge druge namirnice i druge mikrobe, i to je upravo ono na čemu trenutno radimo – rekao je on.
Naučnici predviđaju budućnost u kojoj testiranje mikrobioma može omogućiti personalizovane preporuke u ishrani prilagođene prisustvu specifičnih bakterija povezanih sa određenim namirnicama. Ovaj pristup ima potencijal da pomogne ljudima da optimizuju svoju ishranu za bolje zdravlje uzimajući u obzir složene veze između našeg unosa hrane i sastava mikrobioma.
– Kada posmatramo napitak kao što je kafa, za koju je lako prikupiti informacije i koja se konzumira ili veoma često ili nikada, tada te veze postaju veoma jake i veoma jasne – rekao je Segata.
