Oportunističke infekcije javljaju se kada je imunitet značajno oslabljen usled delovanja virusa, bakterija, gljivica i parazita koji kod zdravih osoba sa jakim imunim sistemom uglavnom ne mogu da uzrokuju bolest. Da li se određene oportunističke infekcije češće javljaju kod osoba koje se leče od raka, da li mogu da se spreče i kako se leče, objašnjava infektolog dr Natalie Dailei Garnes iz MD Anderson Cancer Center.
Oralna kandidijaza
Drozd ili oralna kandidijaza verovatno je najčešća oportunistička infekcija kod pacijenata sa rakom. Razlog je nekontrolisana primena antibiotika, koji ubijaju „dobre“ bakterije. Kandida (Candida albicans) je gljivica koja prirodno živi na ljudskom telu. Obično se razvija u ustima, na koži i u crevima. Zdrave „dobre“ bakterije kontrolišu ravnotežu kandide. Kada dođe do neravnoteže, gljivica se razmnožava i izaziva kandidijazu, koja se uglavnom lako leči pomoću odgovarajućih lekova – na recept.
Pneumocistična pneumonija
Pneumocystis carinii pneumonija ili Pneumocystis jirovecii pneumonija je vrsta zapaljenja pluća koju izazivaju gljivice Pneumocystis jirovecii. Ove gljivice prirodno nastanjuju pluća zdravih osoba, ali ako dođe do slabljenja imuniteta, ova gljivica postaje mogući okidač za razvoj oportunističkih infekcija. Pneumocistična pneumonija javlja se kod osoba sa HIV-om i AIDS-om, kod pacijenata koji pate od hroničnih plućnih bolesti, kao i kod osoba koje se leče od raka.
– Ove infekcije danas viđamo i kod osoba koje uzimaju steroide u dozama od 10 mg dnevno duže od tri nedelje. Ovaj oblik zapaljenja pluća primećuje se i kod neuhranjene dece, mališana sa imunodeficijencijama, pacijenata koji imaju leukemiju ili limfome – objašnjava dr Natalie Dailei Garnes.
Citomegalovirus
Citomegalovirus uglavnom je infekcija koja se najviše zapaža kod pacijenata sa najslabijim imunološkim sistemom, na primer, posle skorije transplantacije matičnih ćelija. Citomegalovirus često izaziva infekcije koje kod zdravih osoba uzrokuju blage ili skoro neprimetne tegobe. Ipak, može da bude ozbiljan rizik za osobe sa oslabljenim imunološkim sistemom, novorođenčad i trudnice.
Spada u grupu herpes virusa i prenosi se bliskim kontaktom preko telesnih tečnosti. Lekari kažu da oko 50 odsto osoba ima u sebi ovaj virus, dok je verovatnoća da se osoba u određenom momentu inficira virusom veća od 90 odsto. Ostaje u telu i može se reaktivirati, sa nama je do kraja života ukoliko se jednom inficiramo.
– Može da se „probudi“ posle transplantacije matičnih ćelija, što se dešava u oko 50 odsto slučajeva kod pacijenata sa alogenom transplantacijom matičnih ćelija – kaže dr Dailei Garnes. Alogena transplantacija matičnih ćelija koristi matične ćelije donora. Primenjuje se, na primer, u terapiji limfoma koji je refraktaran (ne reaguje na lečenje) ili kod relapsa, kada se limfom vraća.
Alogena transplantacija je postupak kada se kostna srž pacijenta koji boluje od maligne bolesti zamenjuje zdravim matičnim ćelijama od donora – brata ili sestre, bliskog člana porodice ili podudarne osobe.
Herpes zoster
Herpes zoster je virus praćen izbijanjem osipa ili mehurića na koži. Uzrokuje ga virus varicella-zoster – isti virus koji dovodi do pojave ovčijih boginja. I kada prebolimo ovu bolest, virus ostaje u telu, moguće je da dugi niz godina ne uzrokuje probleme, ali može da se javi sa starenjem.
Ovaj uspavani virus može da se probudi usled delovanja radioterapije i hemioterapije.
Herpes simplex
Herpes simplex je virus koji izaziva herpes, najčešće na usnama i/ili genitalijama. HSV-1 prvenstveno uzrokuje herpes na usnama, oko usana, na licu (plikove, čireve). Oblik HSV-2 uzrokuje herpes na polnim organima.
Ove infekcije nisu teške i lako se leče kod zdravih osoba, ali kod imunokompromitovanih pacijenata mogu da izazovu komplikacije – traju duže, u većem obimu i šire se na druge delove tela.
Gljivične infekcije
Gljivične infekcije su česte među primaocima matičnih ćelija kod kojih se razvija bolest Graft versus Host Disease (Graft protiv domaćina). Stručnjaci navode da je reč o ozbiljnoj komplikaciji koja može da se javi posle transplantacije matičnih ćelija od nesrodnih donora. Graft versus Host Disease javlja se u akutnom ili hroničnom obliku i nažalost nekada može da dovede do smrtnog ishoda.
Gljivične infekcije se javljaju i kod pacijenata sa akutnom mijeloidnom leukemijom, kod osoba sa slabo kontrolisanim dijabetesom i/ili onima koji uzimaju steroide, upozoravaju stručnjaci.
Gljivične infekcije se uočavaju kod osoba koje dugo vremena borave na otvorenom prostoru i često dolaze u kontakt sa prljavštinom, prašinom, biljkama, određenim vrstama životinjskog otpada. Osobe koje rade na otvorenom, u bašti i imaju slab imunitet trebalo bi da, ako je moguće, ne rade, nose zaštitne maske, duge rukave i pantalone, čvrste rukavice. Radnici na građevini, rušenju ili renoviranju objekata takođe moraju da nose masku. Najčešća oportunistička infekcija je gljivicom Aspergillus.
Parazitske infekcije
Toksoplazmoza je infekcija koju izaziva parazit Toxoplasma gondii, koji se često razmnožava u telu mačaka i može da se prenese na vlasnika ljubimca. Infekcija je češća kod mačaka koje provode dugo vremena na otvorenom i može da se prenese pri čišćenju prostora za mačke. Može da bude opasna za imunokompromitovane pacijente koji ne bi trebalo da se bave čišćenjem prostora u kojem obitavaju mačke.
Ukoliko dođe do oportunističke infekcije, one se leče antibioticima ako ih izazivaju bakterije, antivirusnim lekovima ako su okidač virusi, gljivične infekcije tretiraju se antifungalnim lekovima, a paraziti antiparazitskim lekovima.
– Pojedine oportunističke infekcije mogu da se spreče. Na primer, ako znamo koliko dugo će pacijent uzimati visoke doze steroida, možemo da propisujemo antibiotik širokog spektra. Mnogim pacijentima dajemo antivirusne lekove za sprečavanje herpesa. Antifungalne lekove savetujemo pacijentima sa najvećim rizikom od gljivičnih infekcija, koje mogu biti uporne i teške za lečenje, čak i kod zdravih osoba – kaže dr Garnes.
