Kortizol je steroidni hormon koji utiče na skoro svaki deo tela. Popularno se naziva „hormon stresa“ s tim što stručnjaci naglašavaju da je kortizol mnogo više od hormona stresa. Najviši nivoi kortizola su u jutarnjim satima kada nas on razbuđuje i priprema za nov radni dan. Nije ipak dobro kada ga je previše, jer onda može da znači da naše telo nije u stanju da na pravi način odgovori na stres. Viši nivoi kortizola mogu da se primete na osnovu nekih simptoma. Bitno je samo da osluškujemo svoje telo i na vreme reagujemo na stres.
Hormon koji reguliše šećer i pritisak
Viši nivoi kortizola nisu isključivo posledica stresa, javljaju se posle upotrebe nekih lekova. Prekomerna proizvodnje kortizola prisutna je i kod tumora nadbubrežne žlezde, Kušingove bolesti. Kortizol nas priprema za reakciju sa nekom stresnom ili opasnom situacijom i poručuje nam „da li da se borimo, ili da bežimo“. Ovaj hormon reguliše vrednosti šećera u krvi, krvnog pritiska, imunološke funkcije. Od pomoći je u ograničenim količinama, ali kada ga je previše može da dovede do niza tegoba.
Titranje oka
Titranje oka uglavnom je posledica naprezanja očnog mišića, ali i velike količine stresa. Stručnjaci objašnjavaju da prekomerna stimulacija oka dovodi do nevoljne kontrakcije mišića u vidu blagih trzaja ili tika gornjeg ili donjeg očnog kapka. Nekontrolisano titranje oka može biti posledica osetljivosti na svetost, nekada se javlja kao prateća reakcija na zamagljeni vid.
Pošto su mišići oko naših očiju mali i slabi, oni mogu prvi da reaguju na povišene nivoe kortizola. Kada kortizol poraste dolazi do nehotične kontrakcije ili grčenja mišića ovih malih i nežnih mišića.
Nadimanje i gasovi
Kortizol je bitan jer nas priprema za stresne situacije, ali kada ga je previše moguće je da se poremeti ravnoteža između nivoa soli i vode u telu da dođe do zadržavanja tečnosti i nadimanja. Ovaj hormon reguliše ravnotežu elektrolita, posebno zadržavanje natrijuma i izlučivanje kalijuma.
Povišen nivo „hormona stresa“ često je pratilac stomačnih tegoba, problema sa varenjem, neredovnih stolica, nadimanja, nadutosti, gasova. Prema nekim istraživanjima visok kortizol može da utiče na prekomerno taloženje masnog tkiva, posebno u području trbuha.
Neobjašnjive modrice
Neobjašnjive modrice takođe mogu da budu znak povišenog nivoa kortizola. Veće količine kortizola mogu da oslabe strukturne proteine učine kožu tanjom i neotpornijom na reakcije iz spoljne okoline. Smatra se da višak kortizola takođe slabi zidove malih krvnih sudova čineći ih sklonijim oštećenjima čak i posle manjih trauma.
Opadanje kose
Hronični stres utiče na sve delove tela pa i na kosu. Istraživanja navode da kortizol može da dovede do pojačanog opadanje kose i sprečavanja rasta novih dlaka.
U situaciji stresa, telo proizvodi veće količine hormona kortizola i adrenalina, koji mogu da utiču na ciklus rasta kose, prebacujući folikule dlake iz faze rasta u mirovanje. Sve može da ima za posledicu da dođe do opadanja kose. Kada su nadbubrežne žlezde fokusirane na proizvodnju kortizola, one luče manje hormona testosterona i estrogena koji podržavaju zdrav rast kose.
Slabiji vid
Sa porastom hormona stresa može da dođe do problema sa vidom i rasta očnog pritiska. Stručnjaci kažu da kratke promene očnog pritiska nisu odmah problem, do kojeg može da dođe kada stres pređe u hronično stanje i kada je stalno visok nivo adrenalina i često povećanje očnog pritiska.
Jak stres, velike količine adrenalina i kortizola mogu da dovedu do pada nivoa kiseonika u krvi, što može da utiče na niži nivo kiseonika u krvnim ćelijama očiju i na kraju da dovede do zamagljenog vida.
Moždana magla
Hronični stres jako diže nivoe kortizola usled čega može da dođe do slabijeg rada delova mozga odgovornih za pamćenje, pažnju i donošenje odluka. Stres je skoro uvek praćen otežanom koncentracijom, teškoćom da se prisetimo i dobro poznate informacije. Usled povišenog kortizola može da dođe do uticaja na ravnotežu dopamina i serotonina i dodatnog narušavanja kognitivnih funkcija.
Stručnjaci objašnjavaju da je dopamin neurotransmiter koji služi kao glasnik između neurona (nervnih ćelija). Svaka oscilacija dopamina koji kao hormon inhibira lučenje prolaktina iz hipofize, može da dovede do ozbiljnih bolesti kao što su šizofrenija ili Parkinsonova bolest. Dopamin utiče na naše raspoloženje, san, pamćenje, učenje i koncentraciju. Stručnjaci smatraju da se dopamin često pogrešno shvata kao hemija „zadovoljstva“ i ističu da je više povezan sa motivacijom, željom i nagonom.
Zujanje u ušima
Zujanje u ušima ili samo u jednom uvu uglavnom je posledica izlaganja buci. Tinitus je simptom koji predstavlja zvuk koji osoba čuje, s tim da taj zvuk nije uzrokovan određenim spoljašnjim izvorom, to jest, on ne postoji u spoljnoj sredini. Opisuje se kao zujanje, pištanje, cvrkutanje, brujanje, šuštanje, krckanje. Može da se javi usled promene nadmorske visine, da bude i znak ozbiljne bolesti, ali i povišenog stresa.
Povišen kortizol može da utiče na slušni sistem i da čujemo zvukove poput zvonjenja, zujanja ili šištanja bez ikakvog spoljnog izvora. Usled svega može da dođe do pojačanog stresa i začaranog kruga. Osoba je pod jakim stresom, zujanje u ušima je sve izraženije, a samo zujanje povećava osećaj stresa i dovodi do rasta kortizola.
Osećaj vrućine i hladnoće
Kada nivoi kortizola porastu može da dođe do neodgovarajuće reakcije mozga na estrogen i pojave valunga, jakog osećaja toplote. Valunzi su posledica niskog nivoa estrogena zbog čega centar za termoregulaciju postaje zbunjen i reaguje porastom telesne temperature. Promene nivoa kortizola izazvane stresom mogu oponašati isti efekat.
Usled fluktuacije kortizola telo preusmerava protok krvi prema vitalnim organima i izaziva, s druge strane i osećaj hladnoće u stopalima, nogama, šakama, prstima, rukama.
Neobjašnjivi bolovi u grudima
Kod osoba koje ne pate od kardiovaskularnih bolesti može da dođe usled jakog stresa do bola u grudima.
Visok nivo kortizola može da podigne krvni pritisak, suzi arterije i poremetiti ritam srca i poveća rizik od nelagodnosti u grudima.
U slučaju da dođe do anksioznost ili napada panike izazvanih visokim nivoom kortizola može da se javi bol u grudima koji je veoma sličan srčanom udaru.
Umor
Desi se da čovek spava 8 sati, ali da zbog skoka kortizola oseti jak umor do podneva. Nivo kortizola najviši je u jutarnjim satima, kada razbuđuje telo. U večernjim satima pada i priprema nas za san. Stalni stres može da poremeti ovaj prirodni ritam, da preoptereti nadbubrežne žlezde koje nastoje da održe odgovarajuću proizvodnju kortizola. To znači da nivo kortizola može da skočiti u pogrešno vreme, ili da padne u sred dana kada nam je energija najpotrebnija, da dovede do jakog osećaja umora i psihičke iscrpljenosti i dodatnog napora tela da izgura radni dan.
