Aterom je benigna izraslina na koži, koja nastaje zapušenjem kanala lojne žlezde. Mogu se pojaviti kod bilo koje osobe i u bilo kojoj životnoj dobi, ali je starost jedan od glavnih uzroka, budući da se sa godinama života koža menja i postaje manje elastična.
Šta su ateromi i gde se najčešće pojavljuju
Ateromi su poznati i kao epidermoidne ciste. Naše lojne lezde zadužene su za proizvodnju sebuma, masne supstance koja nam je potrebna da bi koža bila vlažna i dovoljno hidrirana.
Najčešće su mekani na dodir, možemo da ih opipamo ili „zakotrljamo“ prstom i pokrećemo. U najvećem broju slučajeva su bezbolni. Iako mogu da se pojave na bilo kom delu tela gde imamo lojne žlezde, najčešće se javljaju na glavi, vratu, leđima i na genitalijama.
Uzroci pojave ateroma
Razlog nastanka ateroma je obično blokiranje ili oštećenje folikula dlake, što dovodi do nakupljanja i taloženja sebuma i mrtvih ćelija kože. Do ove promene može doći iz više razloga. Među njima su:
- pol (muškarci su skloniji ateromima iako se ženska koža više menja protokom vremena)
- genetska predispozicija (utiče na strukturu lojnih žlezda
- i sastav kože)
- hormonske promene
- povrede kože
- upotreba određenih vrsta ulja ili kozmetičkih preparata koje mogu da zapuše pore
- pušenje i alkohol (sužavaju pore i pogoduju začepljenju kanala).
Ateromi se ne prenose (nisu zarazni), nisu bolni i obično su bezopasni. Međutim, može da dođe do upale ili infekcije, sa jačim bolom, otokom ili izraženim crvenilom.
Kada je aterom razlog da se javimo lekaru
Ukoliko imate izraslinu koja odgovara ateromu a uočite da se povećava, javlja se bol na dodir ili bez njega, crven je ili počne da ispušta tečnost, moguće je da ga je zahvatila infekcija ili da je došlo do zapaljenskog stanja.
Takođe, ako je aterom lokalizovan na području koje uzrokuje bol ili drugu nelagodnost prilikom dodira, savetuje se konsultacija sa dermatologom ili hirurgom. Aterom može da utiče na fizički izgled ili samopouzdanje. To su, pored objektivnih komplikacija kakve izazivaju infekcije, i najčešći razlozi za odstranjivanje ateroma.
U takvim situacijama lekari kao pomoć u dijagnostici koriste naprednije tehnike (CT skeniranje ili magnetna rezonanca – MRI, prilikom kojih će imati detaljniji uvid u strukturu kože i okolnih tkiva. To može biti ključno za plan daljeg terapijskog protokola i odluku o hirurškom odstranjivanju.
Dodatna dijagnostika praktikuje se i kada je aterom netipičnog oblika ili osobina. U opciji su još i ultrazvučni pregled, kao i biopsija.
Da li aterom može da se pretvori u rak kože?
Stručnjaci kažu da je to veoma retko ali moguće, i da iz nekog ateroma može da se razvije rak kože. Međutim, ponavljaju da to je veoma retko, da mora da postoji niz dodatnih okolnosti i da su ateromi su u većini slučajeva bezopasni.
Kada pomažu antibiotici
Kod manjih ateroma koji su pod upalom, jedan od načina saniranja trenutne situacije jeste lečenje medikamentima. Lekar može propisati antibiotike za smirivanje infekcije ili antiinflamatornih lekova kako bi se ublažili simptomi upale i nelagode. Značajno je naglasiti da primena ovih lekova ublažava simptome tegoba i upale, ali da aterom od njih neće nestati.
Može li se pojava ateroma sprečiti ili prevenirati
Glavna prevencija nastanka ateroma odnosi se na održavanje zdravijeg načina života, higijenskog režima i redovne brige o koži. Evo nekih metoda koje mogu pomoći da se smanji rizik od pojave ateroma:
- redovno održavanje higijene kože, posebno područja na kojima se ateromi najčešće javljaju (glava, vrat…)
- redovni dermatološki pregledi
- zdraviji način života (balansirana ishrana sa dovoljno hranljivih materija,
- izbegavanje masne hrane, pušenja alkohola
- adekvatna hidratacija kože.
