Mucanje je stanje do koga dolazi kada se mišići koje koristimo za govor trzaju ili se nekontrolisano pokreću dok pričamo. Ova neugodna pojava ometa tok govora, uzrokujući pauze, nepredviđene zvuke i zastajanje usred reči i govora. Opisano stanje najčešće pogađa decu, ali može da se javi kod ljudi bilo koje dobi.
Zašto se javlja mucanje i koje podvrste postoje
Reč je o poremećaju govora koji utiče na ritam i tok govora. Remeti se način na koji govorite, izazivajući nevoljne zvuke, pauze ili druge poteškoće u uobičajenom izgovaranju reči. Postoji nekoliko podvrsta mucanja.
Razvojno mucanje (poremećaj fluentnosti u detinjstvu) je neurološki razvojni poremećaj koji nastaje zbog različitog razvoja mozga. Počinje u detinjstvu. Pojava upornog mucanja je razvojni poremećaj koje traje i u kasnijem (odraslom) životnom razdoblju. Stečeno mucanje se javlja usled bolesti ili povrede koja utiče na mozak.
Ovaj problem je specifična vrsta poremećaja fluentnosti i spada u širu kategoriju govornih smetnji.
Ko je najčešće pogođen mucanjem
Iako se može javiti kod bilo koga, muškarci su četiri puta skloniji ovom stanju. Starost (godine života) takođe mogu imati uticaj na vrstu mucanja Razvojno mucanje uvek je stanje koje se javlja u detinjstvu, najčešće između 2 i 7 godina. Prosečna starost u početku mucanja je oko 3 godine, a 95 odsto dece počinje da muca pre četvrte godine.
Vid upornog mucanja je uvek stanje odraslih, koje započinje u detinjstvu. Stečeni vid mucanja može pogoditi ljude bilo koje dobi, obično usled povreda ili stanja koja oštećuju određene delove mozga.
Simptomi i uzroci mucanja
Simptomi mucanja uključuju nekontrolisane pokrete ili grčeve mišića koji su nam potrebni za govor. Sedam ključnih simptoma može ukazivati na mucanje:
- ponavljanje glasova ili slogova
- produžavanje glasova ili slogova
- pauze u sklopu (unutar) reči
- zastoji („blokade“) tokom govora
- promena reči kako bi se izbeglo mucanje
- prekomerni (pojačani) naglasak na delu reči
- ponavljanje jednosložnih reči (npr. „ja“ ili „i“).
Još neki znaci mucanja mogu da budu:
- mišićni grčevi se mogu proširiti na lice, vrat ili ruke
- simptomi se pogoršavaju kada ste umorni, nervozni ili uzbuđeni
- mucanje se ne javlja tokom pevanja, čitanja naglas ili razgovora sa ljubimcima ili predmetima.
Uzroci pojave mucanja nisu potpuno jasni, ali uključuju porodičnu istoriju, genetske mutacije, razlike u strukturi mozga.
Dijagnoza i lečenje
Mucanje se dijagnostikuje na osnovu simptoma, kod dece obično od strane pedijatra. Kod odraslih, iznenadno mucanje može ukazivati na moždane povrede poput moždanog udara ili tumora. Glavni oblik terapije je govorna terapija. Lekovi se koriste samo za lečenje pratećih mentalnih stanja poput anksioznosti ili depresije. Ono što je važno jeste da se uz strpljiv i stručan rad stanje može popraviti gotovo u potpunosti, izuzev kada je razlog povreda mozga sa trajnim posledicama.
Prognoza za osobe sa ovim problemom
Mucanje nije opasno stanje i većina dece se uz adekvatan tretman oporavi najkasnije do 18. godine. Uporno mucanje kod nekih ljudi može trajati doživotno, ali terapija može značajno poboljšati kvalitet života. Stečeno mucanje zavisi od osnovnog uzroka: ako je oštećenje mozga trajno, i mucanje može biti trajno.
