Povreda slezine gotovo je obavezan scenario kada čovek zadobije snažan udarac u stomak, na primer, tokom sportske nezgode, tuče ili saobraćajne nesreće. U tom slučaju dolazi do rupture slezine. Ako imate uvećanu slezinu (normalna slezina je veličine avokada), čak i ne tako jaka trauma može da izazove rupturu.
Povreda slezine izaziva unutrašnje krvarenje opasno po život
Slezina je smeštena odmah ispod grudnog koša na levoj strani, pomaže telu da se bori protiv infekcije i filtrira stare krvne ćelije iz krvotoka. Ruptura slezine je stanje koje zahteva hitnu medicinsku pomoć a bez hitnog lečenja, unutrašnje krvarenje izazvano rupturom slezine može da bude opasno po život.
Iako slovi za „organ visokog rizika“ jer obično prva strada kod tupe abdominalne traume, odnsono usled tuče, sprortske ili saobraćajne nesreće, slezina je, pored jetre, organ koji ima iznenađujuću sposobnost regeneracije. Ponekad može da se obnavlja a da ljudi to i ne shvataju. Stručnjaci objašnjavaju da je slezina pod visokim rizikom jer ima mnogo krvnih sudova, a samim tim i krvi, ali je okružena samo tankom „kapsulom“- omotačem koji može da se pocepa/naprsne od traume, omogućavajući krvi da iscuri. Ovo stanje može da dovede do smrtnog ishoda ako se ne leči blagovremeno.
Slezina se brzo regenriše
Ono što takođe može da se desi da se mali delovi slezine, ponekad je dovoljno samo nekoliko ćelija, mogu da se oslobode u abdomenu i nastave da „rastu“ tamo gde se nastane. Taj proces zove se splenoza, koja će imati sličnu funkcionalnu aktivnost kao zrela, normalno locirana slezina. Ovo može da bude od koristi za osobe kojima mora da bude uklonjena slezina zbog traumatske povrede, a prema statistici slezina se regeneriše kod oko 66 odsto pacijenata.
Iako je izuzetno važan organ u ljudskom telu, život bez slezine je moguć. Ako je slezina oštećena ili uklonjena, drugi organi u telu, posebno jetra, prilagodiće se i preuzeti ulogu u borbi protiv infekcija.
