Istraživači su otkrili 75-godišnjeg muškarca koji još ne pokazuje znake Alchajmerove bolesti uprkos tome što nosi mutaciju gena PSEN2 svoje porodice. Naučnici sada rade na pronalaženju mehanizma otpornosti njegovog mozga u nadi da će im „bekstvo” jednog čoveka od Alchajmerove bolesti pomoći da identifikuju nove terapeutske ciljeve za Alchajmerovu bolest.
Uticaj genetike na razvoj Alchajmerove bolesti
Prethodne studije pokazuju da genetika može povećati rizik od razvoja Alchajmerove bolesti, vrste demencije koja negativno utiče na kogniciju i pamćenje. Istraživači procenjuju da postoji najmanje 80 genetskih oblasti koje mogu igrati ulogu u napredovanju Alchajmerove bolesti, uključujući presenilin 2 (PSEN2) koji se nalazi na hromozomu 1.
Mutacije PSEN2 povezane su sa akumulacijom amiloid-beta proteina u mozgu, koji se trenutno smatra obeležjem Alchajmerove bolesti, kao i sa povećanim rizikom za ranu porodičnu Alchajmerovu bolest (EOFAD) koja se javlja kod ljudi mlađih od 65 godina.
Istraživači sa Washington University School of Medicine u Sent Luisu identifikovali su 75-godišnjeg muškarca, za koga kažu da je „pobegao” od Alchajmerove bolesti, jer još nije pokazao nikakve znake ovog stanja, uprkos tome što je nasledio mutaciju PSEN2 koja je uzrokovala EOFAD kod ostalih članova njegove porodice.
Naučnici sada rade na identifikaciji mehanizma koji stoji iza njegove otpornosti na Alchajmerovu bolest, uprkos tome što nosi genetsku mutaciju, u nadi da će identifikovati nove terapeutske ciljeve za ovo stanje.
Studija je nedavno objavljena u časopisu Nature Medicine.
Studija slučaja sa fascinantnim implikacijama o riziku od Alchajmerove bolesti
Istraživači su, kako se navodi, prvi put sreli 75-godišnjeg Daga Vitnija još 2011. godine kada je pristao da učestvuje u međunarodnoj studiji Dominantly Inherited Alzheimer Network (DIAN).
– DIAD (dominantno nasledna Alchajmerova bolest) odlikuje se svojom genetskom predvidljivošću i penetracijom od skoro 100 odsto, što znači da ako nasledite mutaciju, gotovo je sigurno da ćete razviti Alchajmerovu bolest, i to često u mnogo mlađoj dobi od tipičnih sporadičnih slučajeva Alchajmerove bolesti – kaže dr Jorge J. Llibre-Guerra, vanredni profesor neurologije na Washington University u Sent Luisu i koautor ove studije.
– DIAD studija ne samo da poboljšava naše razumevanje ovog specifičnog oblika Alchajmerove bolesti, već i poboljšava naše znanje o sporadičnoj Alchajmerovoj bolesti – naglasio je on.
– Iskustvo stečeno razvojem i primenom terapijskih pristupa u DIAD ima značajan potencijal da informiše i unapredi strategije za lečenje sporadične Alchajmerove bolesti, što potencijalno dovodi do efikasnijeg upravljanja i preventivnih mera za širu populaciju u riziku – nastavio je dr Llibre-Guerra.
– Vitnijev slučaj pruža retku priliku za istraživanje potencijalnih zaštitnih faktora i mehanizama koji bi mogli da utiču na netipično napredovanje bolesti, nudeći uvide koji bi mogli da dovedu do novih terapijskih strategija – rekao je.
Nema nakupljanja tau proteina uprkos mutaciji koja povećava rizik
Tokom studije DIAN, istraživači su saznali da Vitnijevi rođaci obično pokazuju znake kognitivnog pada u ranim 50-im. Međutim, sam Vitni nije pokazao znake kognitivnog pada ili Alchajmerove bolesti, što je navelo istraživače da misle da nije nasledio gen PSEN2. Kada su naučnici otkrili da je Vitni ipak nasledio ovaj gen, nazvali su ga „begunac” ili „nosilac mutacije izuzetne otpornosti” jerje nešto u njegovom telu sprečavalo da mutacija PSEN2 deluje.
Skeniranjem mozga, dr Llibre-Guerra i njegov tim primetili su da, iako je Vitni imao visok nivo amiloidnog proteina u mozgu, imao je samo lokalizovanu koncentraciju tau proteina. Nakupljanje tau proteina u mozgu povezano je sa napredovanjem Alchajmerove bolesti.
– Ovaj neobičan obrazac mogao bi ukazivati na zaštitne mehanizme koji su u igri i sprečavaju širenje nakupljanja tau proteina obično povezanog sa kognitivnim padom kod Alchajmerove bolesti, čime se čuvaju njegove kognitivne funkcije duže nego što se očekivalo – rekao je dr Llibre-Guerra.
Potrebno je više istraživanja da bi se utvrdio mehanizam „bekstva” od Alchajmera
U ovom trenutku, dr Llibre-Guerra kaže da još nisu sigurni šta Vitniju omogućava da „pobegne” od Alchajmerove bolesti, ali da imaju hipotezu.
– To bi mogla biti kombinacija više faktora, a ne jedan jedin. Iz trenutnih podataka, moglo bi biti da kombinacija genetskih faktora, možda novih zaštitnih genetskih varijanti, uticaja okoline, ekspresije proteina i inflamatornog odgovora može izazvati zaštitne odgovore u njegovom mozgu i doprineti otpornosti na tipičnu progresiju Alchajmerove bolesti.
– Nalazi studije potencijalno bi mogli da dovedu do novih terapeutskih ciljeva, posebno u razumevanju i manipulisanju faktorima koji ograničavaju širenje tau patologije i amiloidnu toksičnost – nastavio je dr Llibre-Guerra.
– Identifikovanje kako određeni proteini i genetske varijante doprinose ovom zaštitnom efektu moglo bi otvoriti nove puteve za razvoj lekova čiji je cilj imitiranje ove prirodne odbrane u široj populaciji – dodao je on.
