Alchajmerova bolest je veoma raširena i nije više karakteristična samo za osobe starije od 65 godina koje najčešće od nje oboljevaju, već od iste mogu da „pate“ i mlađi ljudi.
Udruženje za Alchajmerovu bolest je nedavno objavilo članak koji objašnjava neke od uobičajenih pogrešnih percepcija o stanju koje su opisali pojedinci u ranom stadijumu ove bolesti.
Demencija, koja prati ovu bolest, podrazumeva grupu simptoma koje karakterišu gubitak pamćenja, problem sa govorom, promene raspoloženja i smanjene funkcije mozga u domenu razmišljanja i rasuđivanja, što sve, u većini slučajeva, ometa svakodnevne životne aktivnosti. Alchajmerova bolest je najčešći oblik demencije, koji pogađa preko šest miliona pojedinaca u Sjedinjenim Američkim Državama.
Alchajmer je progresivna bolest koja uključuje stalno pogoršanje simptoma demencije tokom vremena. Pojedinci sa ovom bolešću su često u stanju da samostalno funkcionišu u ranim stadijumima, ali kako vreme odmiče i bolest napreduje moraju sve više da se oslanjaju na svoje negovatelje u svakodnevnim aktivnostima.
Pojedinci sa tek ustanovljenom dijagnozom Alchajmerove bolesti mogu imati poteškoća da prihvate saznanje da su oboleli i potrebna im je podrška. Iako prijatelji i članovi porodice često imaju želju da pruže podršku i pomoć, neretko izbegavaju interakciju sa osobom sa Alchajmerovom bolešću zbog straha da će negativno uticati na njihovo raspoloženje.
1. Prepoznavanje bolesti
Alchajmer se sve češće dijagnostikuje u ranijim fazama.
Važno je prepoznati i prihvatiti da su osobe, koje su u ranom stadijumu bolesti još sposobne da žive samostalno i da i dalje imaju ciljeve koje bi možda želele da ostvare.
Negovatelji i članovi porodice mogu pomoći pojedincima sa ovom bolešću da planiraju svoju budućnost i održe dobar kvalitet života kako njihova bolest napreduje.
Pojedinci zadržavaju osećaj za sebe i svoje potrebe do poslednje faze demencije, a članovi porodice i prijatelji bi trebalo da paze da ih ne posmatraju kroz prizmu njihove bolesti.
Ova bolest ne menja sklonost pojedinca prema određenim aktivnostima ili odnosima. Pojedinci koji se sa njom suočavaju nastavljaju da uživaju u značajnim svakodnevnim životnim aktivnostima, uključujući susrete sa prijateljima i članovima porodice, sve do kasnijih faza bolesti.
Dr Peter Rabins, profesor emeritus na Medicinskom fakultetu Univerziteta Džon Hopkins u Baltimoru objasnio je da u ranim fazama Alchajmerove bolesti, mnogi ljudi mogu da održe svoj uobičajeni nivo društvenih i ličnih interakcija.
Kako bolest napreduje, to može postati teže ako se prijatelji i dugogodišnji poznanici udalje od te osobe. U svakom stadijumu bolesti, važno je da osoba komunicira sa drugima, a manje je važno šta je tačno rečeno, pa bi trebalo pokazati razumevanje za one koji se bore sa ovom bolešću – kaže Rabins.
On savetuje da bi članovi porodice trebalo da srpljivo slušaju pojedince sa Alchajmerovom bolešću i da izbegavaju da ih ispravljaju u izgovorenom.
2. Fluktuacija simptoma
Simptomi koje pokazuju osobe koje se nose sa ovom bolešću mogu varirati od dana do dana. U određenim danima, neki oboleli mogu pokazati poboljšane kognitivne funkcije i bolje raspoloženje.
Nasuprot tome, u nekim danima, ista osoba može ispoljiti teže simptome, uključujući anksioznost, uznemirenost, razdražljivost i povećano ponavljanje reči.
Stoga, članovi porodice i okruženje trebalo bi da shvate da određena ponašanja mogu biti van kontrole pojedinaca koji se bore sa Alchajmerovom bolešću, pa je neophodno da pokažu veću toleranciju i razumevanje.
3. Rana pojava bolesti
Iako Alchajmerova bolest uglavnom pogađa osobe starije od 65 godina, mlađe osobe čine čak pet do deset odsto od ukupnog broja obolelih. Pojava ove bolesti kod osoba mlađih od 65 godina naziva se ranom pojavom Alchajmerove bolesti.
Percepcija da je to stanje koje pogađa samo starije osobe može dovesti do toga da mlađi pojedinci ignorišu simptome bolesti i odlažu traženje neophodne pomoći.
Rana dijagnoza bolesti može pomoći u blagovremenom započinjanju lečenja, što dovodi do odlaganja napredovanja bolesti.
4. Direktna komunikacija
Prijatelji ili članovi porodice možda nisu sigurni kako da reaguju na vesti o dijagnozi Alchajmerove bolesti kod bliskih osoba.
Neretko se dešava da članovi porodice i prijatelji međusobno komentarišu o bolesti, a nekada se takvi razgovori vode u prisustvu obolele osobe.
Pojedinci koji žive sa demencijom imaju tendenciju da takve razgovore doživljavaju kao pune sažaljenja, a to im često pojačava osećaj usamljenosti i srama. Verovatnije je da će direktan razgovor sa obolelom osobom o njenom zdravlju biti prihvaćen kao brižnost, nego ako o tome pričate sa ljudima iz njihovog okruženja. .
5. Izbegavanje poricanja bolesti
Poricanje je takođe uobičajena reakcija među prijateljima i članovima porodice osoba sa ranom dijagnozom Alchajmera. Ovo neprihvatanje može se manifestovati u komentarima koji aludiraju na to da je pojedinac premlad ili da izgleda da funkcioniše „normalno“ da bi mu se dijagnostikovala ova vrsta bolesti.
Iako nisu nedobronamerni, takve komentare osobe koje boluju od Alchajmera mogu da shvate kao odbacivanje.
6. Širenje svesti o Alchajmerovoj bolesti
Postoje razne predrasude i mitovi, kao i pogrešne percepcije povezane sa Alchamerovom bolešću.
Doktor Džozef Gaugler, direktor Centra za zdravo starenje i inovacije na Univerzitetu u Minesoti kaže da prečesto posmatramo Alchajmerovu bolest na pogrešan način smatrajući da su ljudi koji se sa njom suočavaju socijalno „isključeni“ , ali kako ljudi koji žive sa demencijom naglašavaju, oni su još “ovde” i imaju snove i preferencije koje bi trebalo poštovati.
Važno je da uklonimo stigmatizaciju demencije koja je tako očigledna u našim društvima i organizujemo i pružamo dugoročne podršku obolelima. Potrebno je da se napravi kampanja koja bi povećala svest o ovoj bolesti i produbilo “prijateljstvo” prema osobama koje od nje pate – kaže dr Gaugler.
Sestra mi je umrla od demencije u 57-oj god. Postavljanjem dijagnoze utvrdjeno je da je bolest pocela u 30- oj god! Ono sto je po meni kao laiku bitno je da se svako izmenjeno ponasanje proveri skenerom na vreme ( to su promene navika, padanja bez objasnjenja zasto, izgovorene misli koje nemaju veze sa realnoscu, nesmislene kradje, sakupljanje svega po ulici itd …itd ).Cim ponasanje postane cudno odmah na skener @ Uz to..porodica mora da shvati da je u pitanju bolest!! Tesko i pretesko za sve ali mora se shvatiti !!