Medicinski informativni portal
Naslovna / Zdravlje

Alchajmerova bolest: 6 stvari koje je važno razumeti kod obolelih

Priredio/la: O.M.
19:00 - 25. 06. 2022.

Udruženje za Alchajmerovu bolest je nedavno objavilo članak koji objašnjava neke od uobičajenih pogrešnih percepcija o stanju koje su opisali pojedinci u ranom stadijumu ove bolesti.

Alchajmerova bolest Obolelima od Alchajmerove bolesti potrebno je više razumevanja i tolerancije: Foto: Shutterstock

Alchajmerova bolest je veoma raširena i nije više karakteristična samo za osobe starije od 65 godina koje najčešće od nje oboljevaju, već od iste mogu da „pate“ i mlađi ljudi.

Udruženje za Alchajmerovu bolest je nedavno objavilo članak koji objašnjava neke od uobičajenih pogrešnih percepcija o stanju koje su opisali pojedinci u ranom stadijumu ove bolesti.

Demencija, koja prati ovu bolest, podrazumeva grupu simptoma koje karakterišu gubitak pamćenja, problem sa govorom, promene raspoloženja i smanjene funkcije mozga u domenu razmišljanja i rasuđivanja, što sve, u većini slučajeva, ometa svakodnevne životne aktivnosti. Alchajmerova bolest je najčešći oblik demencije, koji pogađa preko šest miliona pojedinaca u Sjedinjenim Američkim Državama.

Alchajmer je progresivna bolest koja uključuje stalno pogoršanje simptoma demencije tokom vremena. Pojedinci sa ovom bolešću su često u stanju da samostalno funkcionišu u ranim stadijumima, ali kako vreme odmiče i bolest napreduje moraju sve više da se oslanjaju na svoje negovatelje u svakodnevnim aktivnostima.

Pojedinci sa tek ustanovljenom dijagnozom Alchajmerove bolesti mogu imati poteškoća da prihvate saznanje da su oboleli i potrebna im je podrška. Iako prijatelji i članovi porodice često imaju želju da pruže podršku i pomoć, neretko izbegavaju interakciju sa osobom sa Alchajmerovom bolešću zbog straha da će negativno uticati na njihovo raspoloženje.

1. Prepoznavanje bolesti

Alchajmer se sve češće dijagnostikuje u ranijim fazama.
Važno je prepoznati i prihvatiti da su osobe, koje su u ranom stadijumu bolesti još sposobne da žive samostalno i da i dalje imaju ciljeve koje bi možda želele da ostvare.

Negovatelji i članovi porodice mogu pomoći pojedincima sa ovom bolešću da planiraju svoju budućnost i održe dobar kvalitet života kako njihova bolest napreduje.

Pojedinci zadržavaju osećaj za sebe i svoje potrebe do poslednje faze demencije, a članovi porodice i prijatelji bi trebalo da paze da ih ne posmatraju kroz prizmu njihove bolesti.

Ova bolest ne menja sklonost pojedinca prema određenim aktivnostima ili odnosima. Pojedinci koji se sa njom suočavaju nastavljaju da uživaju u značajnim svakodnevnim životnim aktivnostima, uključujući susrete sa prijateljima i članovima porodice, sve do kasnijih faza bolesti.

Dr Peter Rabins, profesor emeritus na Medicinskom fakultetu Univerziteta Džon Hopkins u Baltimoru objasnio je da u ranim fazama Alchajmerove bolesti, mnogi ljudi mogu da održe svoj uobičajeni nivo društvenih i ličnih interakcija.

Kako bolest napreduje, to može postati teže ako se prijatelji i dugogodišnji poznanici udalje od te osobe. U svakom stadijumu bolesti, važno je da osoba komunicira sa drugima, a manje je važno šta je tačno rečeno, pa bi trebalo pokazati razumevanje za one koji se bore sa ovom bolešću – kaže Rabins.

On savetuje da bi članovi porodice trebalo da srpljivo slušaju pojedince sa Alchajmerovom bolešću i da izbegavaju da ih ispravljaju u izgovorenom.

2. Fluktuacija simptoma

Simptomi koje pokazuju osobe koje se nose sa ovom bolešću mogu varirati od dana do dana. U određenim danima, neki oboleli mogu pokazati poboljšane kognitivne funkcije i bolje raspoloženje.

Nasuprot tome, u nekim danima, ista osoba može ispoljiti teže simptome, uključujući anksioznost, uznemirenost, razdražljivost i povećano ponavljanje reči.

Stoga, članovi porodice i okruženje trebalo bi da shvate da određena ponašanja mogu biti van kontrole pojedinaca koji se bore sa Alchajmerovom bolešću, pa je neophodno da pokažu veću toleranciju i razumevanje.

3. Rana pojava bolesti

Iako Alchajmerova bolest uglavnom pogađa osobe starije od 65 godina, mlađe osobe čine čak pet do deset odsto od ukupnog broja obolelih. Pojava ove bolesti kod osoba mlađih od 65 godina naziva se ranom pojavom Alchajmerove bolesti.

Percepcija da je to stanje koje pogađa samo starije osobe može dovesti do toga da mlađi pojedinci ignorišu simptome bolesti i odlažu traženje neophodne pomoći.

Rana dijagnoza bolesti može pomoći u blagovremenom započinjanju lečenja, što dovodi do odlaganja napredovanja bolesti.

4. Direktna komunikacija

Prijatelji ili članovi porodice možda nisu sigurni kako da reaguju na vesti o dijagnozi Alchajmerove bolesti kod bliskih osoba.

Neretko se dešava da članovi porodice i prijatelji međusobno komentarišu o bolesti, a nekada se takvi razgovori vode u prisustvu obolele osobe.

Pojedinci koji žive sa demencijom imaju tendenciju da takve razgovore doživljavaju kao pune sažaljenja, a to im često pojačava osećaj usamljenosti i srama. Verovatnije je da će direktan razgovor sa obolelom osobom o njenom zdravlju biti prihvaćen kao brižnost, nego ako o tome pričate sa ljudima iz njihovog okruženja. .

5. Izbegavanje poricanja bolesti

Poricanje je takođe uobičajena reakcija među prijateljima i članovima porodice osoba sa ranom dijagnozom Alchajmera. Ovo neprihvatanje može se manifestovati u komentarima koji aludiraju na to da je pojedinac premlad ili da izgleda da funkcioniše „normalno“ da bi mu se dijagnostikovala ova vrsta bolesti.

Iako nisu nedobronamerni, takve komentare osobe koje boluju od Alchajmera mogu da shvate kao odbacivanje.

6. Širenje svesti o Alchajmerovoj bolesti

Postoje razne predrasude i mitovi, kao i pogrešne percepcije povezane sa Alchamerovom bolešću.

Doktor Džozef Gaugler, direktor Centra za zdravo starenje i inovacije na Univerzitetu u Minesoti kaže da prečesto posmatramo Alchajmerovu bolest na pogrešan način smatrajući da su ljudi koji se sa njom suočavaju socijalno „isključeni“ , ali kako ljudi koji žive sa demencijom naglašavaju, oni su još “ovde” i imaju snove i preferencije koje bi trebalo poštovati.

Važno je da uklonimo stigmatizaciju demencije koja je tako očigledna u našim društvima i organizujemo i pružamo dugoročne podršku obolelima. Potrebno je da se napravi kampanja koja bi povećala svest o ovoj bolesti i produbilo “prijateljstvo” prema osobama koje od nje pate – kaže dr Gaugler.

TEME:
Gordana Vuckovic Zivic
7:44, 26. 06. 2022. Odgovori

Sestra mi je umrla od demencije u 57-oj god. Postavljanjem dijagnoze utvrdjeno je da je bolest pocela u 30- oj god! Ono sto je po meni kao laiku bitno je da se svako izmenjeno ponasanje proveri skenerom na vreme ( to su promene navika, padanja bez objasnjenja zasto, izgovorene misli koje nemaju veze sa realnoscu, nesmislene kradje, sakupljanje svega po ulici itd …itd ).Cim ponasanje postane cudno odmah na skener @ Uz to..porodica mora da shvati da je u pitanju bolest!! Tesko i pretesko za sve ali mora se shvatiti !!

Nn
9:42, 26. 06. 2022. Odgovori

Teska je to bolest. Interesantno
da yos uvek ne znaju od cega dolazi
a sve je vise obolelih. Dali je nesto
u hrani ili u plasticnim pakovanjima
ili je do nekih medicaments. Mora
da postoji razlog zasto toliko ljudi
oboleva od Alzheimer’s bolesti.

Гилле
13:06, 26. 06. 2022. Odgovori

Када би се знало шта је заједничко свим оболелим. Знам пар њих који су претрпели ужасан стрес. Можда је то окидач.

Lj
23:52, 26. 06. 2022. Odgovori

Živimo duže nego ikad u istoriji čovečanstva. Zato sada vidimo veći broj ljudi sa demencijom ili Alzheimer. Kad je prosečni vek bio 35-40 nije bilo mnogo slažem se…

pitalica
0:11, 27. 06. 2022. Odgovori

teska je to bolest kako za bolsnika tako i za porodicu nazalost nase su porodice male tako da sav teret padne na jedno dete.bolest sama oo sebi trazi strucno lice za koje po pravilu nemamo para.to su neprospavane noci i dani.nazalost nemamo ustanove gde bi smestili takvog bolesnika na 10-15 dana da se odmori onaj ko ga cuva.

Mileta
11:33, 27. 06. 2022. Odgovori

Ja cuvam osobu obolelu od Alchajmera koja je na 6-tom koraku od pakla i veoma je tesko ali mora covek da iskljuci emocije i da pokusa koliko toliko da pomogne obolelom jer on nicega nije svestan .

D
21:35, 28. 06. 2022. Odgovori

Jedemo sve i svašta, štetni metali koji mogu da se talože u mozgu.Kažu da je najgori aluminij, a u njega se pakuje takođe sve i svašta. Nekad je bio zabranjen, a sad ga ima svuda u pakovanjima. Znaš kad ono peku ribu ili kokoš u Al foliji.

Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend