Mnogi ljudi koji imaju probleme sa hipertenzijom osećaju kada se vreme menja: glava im postaje „teška“, pritisak skače, oseća se napetost, uznemirenost… Iako svi mehanizmi nisu u potpunosti rasvetljeni, nauka kaže da ova povezanost nije nimalo slučajna.
Promena vremena, srce i pritisak: Do kakvog procesa dolazi i šta ga izaziva?
Velika studija sprovedena u Glazgovu, na više od 16.000 pacijenata sa hipertenzijom, proučavala je više od 169.000 poseta lekarima i povezala ih s vremenskim uslovima – temperaturom, direktnim uticajem Sunca, padavinama i naglim odlaskom temperature „u minus“. Rezultati su bili jasni: kada temperatura padne, krvni pritisak raste.
Pri izlaganju hladnoći, telo instinktivno pokušava da zadrži toplotu. To postiže tako što sužava krvne sudove, procesom poznatim kao vazokonstrikcija. Suženjem se povećava otpor u krvnim sudovima i kao posledicu imamo povišen krvni pritisak. Ova reakcija je prirodna i protektivna, ali kod ljudi sa povišenim pritiskom može imati ozbiljne posledice.
U pomenutoj studiji zabeležen je prosečan porast sistolnog pritiska za 2.1 odsto i dijastolnog za 1.6 odsto kada je vreme prešlo iz toplog u hladno. Iako te brojke možda ne deluju alarmantno, na populacionom nivou i kod ljudi sa već povišenim pritiskom one mogu predstavljati znatan dodatni rizik za srčane i moždane udare. Zanimljivo je da povratak iz hladnog u toplo ne donosi značajan pad pritiska, što znači da efekat hladnoće traje duže nego što mislimo.
Ko je ugroženiji, ljudi koji imaju visok ili nizak pritisak?
Ne reaguju svi ljudi isto. Istraživači su podelili pacijente na one osetljive i neosetljive na vremenske promene. Ispitanici koji su imali jaču reakciju na promenu temperature, u proseku su imali viši sistolni pritisak tokom godina. Oni su imali i veću stopu smrtnosti: čak 35 odsto veći rizik u poređenju sa neosetljivima.
To bi moglo da znači da promene krvnog pritiska i rakcija na vremenske uslove nije samo neprijatnost. Kod nekih može biti važan prediktor zdravlja i dugovečnosti.
Kako se zaštititi: Pametne navike u hladnim danima i krvni pritisak
Ako ste među onima kojima pritisak „poludi“ čim zahladi, dobra vest je da postoje neke navike koje mogu ublažiti ove efekte.
Prvo i najvažnije: toplota je vaš saveznik. Telo ne sme da se izlaže naglim temperaturnim promenama. Oblačite se slojevito, ne izlazite naglo iz tople prostorije na leden vazduh. Ako pripadate rizičnim grupama (stariji, hronični bolesnici ili već imate hipertenziju), ne ustručavajte se da zagrejete prostor u kome boravite.
Redovno merite krvni pritisak, naročito tokom hladnijih dana. Vodite dnevnik sa vremenskim uslovima i vrednostima. To može pomoći vašem lekaru da bolje razume uzrok oscilacija i izbegne nepotrebne promene terapije koje bi dodatno destabilizovale pritisak.
Topli napici i lagana fizička aktivnost (poput šetnje po kući, istezanja ili lagane joge) pomažu cirkulaciji. Iako nekima čašica rakije deluje kao brz način da se zagreju, alkohol zapravo može poremetiti kontrolu krvnog pritiska i dovesti do neželjenih posledica, posebno u kombinaciji s lekovima.
Zaključak: Pratimo vreme, ali i sebe
Vreme ne možemo kontrolisati, ali možemo kanalisati našu reakciju na njega. Svest o tome da naš pritisak reaguje na zahlađenje može pomoći da donesemo pametnije odluke: kad da usporimo, kad da ostanemo u kući, kad da se utoplimo i da obratimo pažnju na signale tela.
I studija iz Glazgova podseća da način na koji naše telo reaguje na vremenske promene može biti važniji nego što mislimo. Prepoznavanje tih obrazaca pomoći će nam da reagujemo pravovremeno i zaštitimo ono najvrednije – svoje zdravlje.
